Pacijenti koji svom farmaceutu često postavljaju pitanje da li uz svoju terapiju mogu da koriste alkohol i u kojoj meri, mogu naći neke odgovore u ovom tekstu.

Pre svega, alkohol kao najviše korišćena "društveno prihvatljiva droga", nema samo veliki sociološki i toksikološki značaj, već je jedan od bitnih faktora koji utiču na zdravlje ljudi. Samo jedan od aspekata tog uticaja su brojne interakcije lekova i alkohola. Zato je sasvim opravdan stav da se pri korišćenju lekova isključi upotreba alkohola.

U prilog tome ide i činjenica da samo jedna do dve čase vina ili piva, isto toliko čašice jakih pića mogu izazvati brojne štetne interakcije.

Metabolizam alkohola se, kao i većine lekova, u najvećoj meri (90-98%) odvija u jetri.

Oksidacija alkohola se vrši na dva načina:

• пod uticajem enzima alkoholne dehidrogenaze on prelazi u acetaldehid, koji se pod uticajem aldehidne dehidrogenaze pretvara u acetat i to je najvažniji metabolički put
• пosredstvom mikrozomnih enzima jetre 

U normalnim uslovima ovaj put je manje važan, ali postaje značajan kada je koncentracija alkohola u krvi visoka, kao i kod hronične upotrebe. Sposobnost alkohola da stimuliše (hronična intoksikacija), odnosno inhibira (akutna intoksikacija) mikrozomni oksidativni sistem, osnova je poznatih interakcija između alkohola i velikog broja lekova.

Kod akutne konzumacije alkohola dolazi do inhibicije enzima jetre, usporavanja metabolizma lekova, pojačanog farmakološkog odgovora i toksičnih efekata.

S druge strane, hronično uzimanje alkohola indukuje aktivnost enzima jetre koji učestvuju u metabolizmu lekova, čime se smanjuje njihova efikasnost (npr. varfarinu).

Jedna od najpoznatijih interakcija lek-alkohol je disulfiramska reakcija.

Disulfiram je lek koji koči metabolizam alkohola tako što inhibira aldehidnu dehidrogenazu i sprečava transformaciju acetaldehida u acetat. To dovodi do nakupljanja acetaldehida koji je toksičan i izaziva brojne neželjene, a nekad i po život opasne tegobe. Ovo je našlo kliničku primenu u terapiji alkoholizma, jer se pri istovremenoj primeni disulfirama i alkohola stvara odbojnost prema piću. Slično disulfiramu, i brojni antibiotici, antidepresivi iz grupe inhibitora monoaminooksidaze, antidijabetici (derivati sulfonilureje)..., stupaju u interakciju sa alkoholom.

Najčešći znaci i simptomi interakcije alkohola i disulfirama (i drugih lekova) su:

• koža - obilno znojenje, osećaj vreline, svrab crvenilo (lice i grudni koš)
• vitalne funkcije - hipotenzija, tahikardija, otežano disanje
• gastrointestinalni trakt - bol u abdomenu, mučnina i povraćanje
• neurološki sistem - poremećaj vida, konfuzija, vrtoglavica, pulsirajuća glavobolja, slabost 

Disulfiramska reakcija kao najčešći oblik interakcije antibiotika i alkohola, pripada grupi
nepredvidivih reakcija. Zato treba upozoriti pacijente da pri korišćenju antibiotika
izbegavaju ne samo alkoholna pića, nego i lekove koji sadrže alkohol (npr. biljne kapi, tinkture), pa čak i lokalno primenjen alkohol. Ovo se odnosi na period korišćenja antibiotika, kao i naredna tri dana, a kod osoba sa oboljenjima jetre i bubrega tokom narednih sedam dana.

Antibiotici koji u kombinaciji sa alkoholom najčešće daju reakciju sličnu disulfiramskoj
su: cefalosporini-cefahlor (alfacet), ceftriakson (longacef) i drugi. Izuzetak je cefaleksin (palitrex), hloramfenikol, antimikrobni lekovi kao što su metronidazol (orvagil) i grizeofulvin. Antituberkulotici, kao što je izoniazid, penicilini (ampicilin, amoksicilin, panklav), tetraciklini (doksiciklin), sulfonamidi (trimosul), takođe stupaju u interakciju sa alkoholom, ali drugim mehanizmom.

Najčešći primeri interakcije lekova i alkohola i njihove komplikacije su:

• antihipertenzivi (blokatori Ca kanala, ACE inhibitori, beta adrenergički blokatori,)
• pojačano hipotenzivno dejstvo
• moguća impotencija
• organski nitrati
• vazodilatatori - teška hipotenzija
• kolaps

S obzirom da alkohol deluje depresivno na CNS, delovanje svih lekova čije se dejstvo zasniva na inhibiciji CNS-a ima sabirni efekat sa alkoholom:

• Antidepresivi - depresija CNS-a, sniženje temperature
• Anksiolitici i hipnotici - pojačan sedativni efekat
• Antiepileptici - smanjen efekat, grčevi, povećan broj neželjenih dejstava (npr. 
• karbamazepina)
• Antipsihotici - pojačan sedativni efekat
• Analgetici - pojačan sedativni efekat i hipotenzivno dejstvo opioidnih analgetika
• Antihistaminici, cisaprid - pojačano sedativno dejstvo
• Barbiturati - po život opasna depresija CNS-a
• Miorelaksansi - pojačano hipotenzivno dejstvo pri istovremenoj primeni npr. Tizanidina (sirdalud)

I antikoagulansi (npr. varfarin i dr. kumarinski derivati) interreaguju sa alkoholom koji u
velikim količinama pojačava njihovo dejstvo.

Alkohol u kombinaciji sa antidijabeticima pojačava hipoglikemijski efekat i daje reakcije
slične disulfiramskoj (lekovi iz grupe sulfonilureje). U prilog ovome ide i činjenica da su švedski naučnici vršeći eksperimente na životinjama došli do zaključka da alkohol izaziva masovnu redistribuciju krvnog toka u pankreasu i da time pomaže da više krvi dospe do dela pankreasa koji luči insulin. Pojačano lučenje insulina izaziva hipoglikemiju koja može biti opasna, pa čak i smrtonosna.

Svi ovi primeri ne treba da se shvate samo kao iznošenje informacija, već su dati da bi se stekao utisak koliki je broj lekova koji interreaguju sa alkoholom i koliko ta interakcija može biti opasna.

Ako i posle ovog teksta ima onih koji misle da jedna čašica ne može nikome da škodi, onda su u velikom problemu. Odluka je ipak na njima.

Izvor: Apoteka Kragujevac

PITAJTE FARMACEUTA