Ako ne možete, znajte da ovo nije šala, niti početak nekog umetničkog teksta. Postoje ljudi koji nešto ili sve od ovoga mogu zahvaljujući neuropsihološkom fenomenu koji se naziva - sinestezija.
Sinesteziju je prvi medicinski opisao Gustav Fečner 1812. godine. Reč je nastala od starogrčkih reči "Syn" (sa, ujedinjenjeno) i "aesthesis" što znači senzacija. U bukvalnom prevodu, ovo bi značilo udruženje senzacija.
Sinestezija je stanje u kom stimulacija jedne senzacije (na primer, zvuka), izaziva i još neku senzaciju (na primer, viđenje boje).
Na primer, sinesteta može videti reči u bojama, zvukovi za njega mogu imati oblik ili pak mirisi mogu izazvati senzaciju dodira po nekim delovima tela. Oni "znaju" koje je boje reči "želeti" ili kog je mirisa zvuk violone, koje je boje slovo "s", itd.
Što se tiče statistike, ona je vrlo nepouzdana, kreće se od informacje da je sinesteta jedan u 2.000 ljudi do informacije da je jedan od 300 ljudi, pa čak i 24 ljudi sinesteta. Razlog ovome je što su metode za merenje sinestezije i dalje subjektivne, a mnoge sinestete ne znaju da su sinestete jer misli da su njihovi multisenzorni doživljaji uobičajena pojava.
Važno je naglasiti da ovo nisu asocijacije, dakle, kad pomislite da je reč "trava" zelene boje ili reč "sneg" bele boje, to je asocijacija. Takođe, ovo ne treba mešati ni sa halucinacijama jer boje koje sinesteta vide se nalaze isključivo "u njihovim glavama", a ne negde u prostoru ili na papiru, odnosno, sinestezija ne remeti realnu percepciju sveta, niti smeta u funkcionisanju osobe sa sinestezijom.
U zavisnosti koja su čula udružena, mogu postojati razne vrste sinestezija, od kojih je najčešća ova koju sam opisala u primeru, a to je tzv. grafem-boja sinestezija. Mogu biti jednosmerne i dvosmerne u zavisnosti da li se npr, zvuk može pretvoriti u boju ili se boja može videti kao zvuk, itd.
Neurološki gledano, dešava se sledeće: stimulacija određene vrste receptora ili kognitivnog puta, aktivira više zona u mozgu (koje se aktiviraju pri drugim vrstama stimulusa), a ne samo onu koja je zadužena za obradu primenjene vrste stimulusa - na primer, zvuk izaziva aktivaciju auditivnog ali i vizuelnog dela kore velikog mozga.
U čemu se razlikuje mozak sinestete i ne-sinestete?
Smatra se da je za sinesteziju zaslužna hiperkonekcija moždanih centara (u našem primeru, u hiperkonekciji su grafem-area i area zadužena za obradu informacija o bojama, u drugom slučaju bi to bilo između auditivnog korteksa i gustativnog itd).
Međutim, sinestezija je još vrlo neistražen fenomen, pa se o njenom uzroku i dalje polemiše. Većina sinesteta ima sinesteziju od kada zna za sebe i ona se ne povezuje sa drugim neurološkim bolestima ili poremećajima, pa se smatra da postoji gen zaslužan za nasleđivanje sinestezije.
Neka istraživanja pokazuju vezu između autizma i sinestezije, uzimanja lekova, kao i povrede mozga (ovo se ne odnosi na "urođene" sinestezije koje su u većini). Droge kao što su LSD izazivaju sinestetičke doživljaje.
Sinestezija može imati značaj u procesu učenja, pa neki istraživaći smatraju da se neki aspekti sinestezije mogu uvežbati i kod ne-sinesteta putem asocijacija i da bi to moglo imati pozitivan učinak, na primer, na proces pamćenja.
Sinestetama se smatraju mnogi veliki umetnici pa je ovaj fenomen značajan i u razvoju kreativnosti. U književnosti, sinestezija predstavlja stilsku figure kojom se kvalitet jedne senzacije opisuje pomoću druge senzacije "medna pesma sirena" itd.
Sinestezija se ne smatra poremećajem, niti se smatra bolešću, tako da, ukoliko ste iz ovog teksta shvatili da ste sinesteta, nemate oko čega da brinete, osim da uživate u neobičnim doživljajima sveta oko sebe.
Do naše sledeće objave, ukoliko imate neko pitanje o sinesteziji ili uopšte iz oblasti fizioterapije - javite nam se koristeći kontakt-formu portala PPNS ili pošaljite komentar ispod članka. Odgovorićemo sa zadovoljstvom.
Kod mene postoji sinestezija zvuka i boje, ali ne u smislu da zvukovi izazivaju boje vec obrnuto. Boje izazivaju zvukove. Tek sam nedavno shvatila da to nije normalno i prilicno je zastrasujuce posebno sto kada nekome kazem odmah pomisle da haluciniram tako da nikome ni ne pominjem, posebno ne clanovima porodice. Ali znam da nisu halucinacije jer savrseno razlikujem te zvukove od stvarnih zvukova oko mene. Zvukovi su oduvek tu i uvek su povezani sa istim bojama. Na primer tople boje poput zute, naradzanste i crvene i svih nijansi izmedju su vise melodicne dok su hladne boje poput plave i zelene vise ritmicne, kao da vise vibriraju. Medju boje poput ljubicaste su i melodicne i ritmicne, zavisi da li su blize ljubicastoj ili crvenoj. Za sve boje vazi da zvuce piskavije ako su drecavije (jace saturisane) i dublje ako su sivkaste (slabije saturisane)
Tako da na primer svetlo zelena zvuci kao sirena velikog broda, a jarko crvena zvuci kao sirena kamiona koji ide u rikverc
Komentara: 1
anon
Kod mene postoji sinestezija zvuka i boje, ali ne u smislu da zvukovi izazivaju boje vec obrnuto. Boje izazivaju zvukove. Tek sam nedavno shvatila da to nije normalno i prilicno je zastrasujuce posebno sto kada nekome kazem odmah pomisle da haluciniram tako da nikome ni ne pominjem, posebno ne clanovima porodice. Ali znam da nisu halucinacije jer savrseno razlikujem te zvukove od stvarnih zvukova oko mene. Zvukovi su oduvek tu i uvek su povezani sa istim bojama. Na primer tople boje poput zute, naradzanste i crvene i svih nijansi izmedju su vise melodicne dok su hladne boje poput plave i zelene vise ritmicne, kao da vise vibriraju. Medju boje poput ljubicaste su i melodicne i ritmicne, zavisi da li su blize ljubicastoj ili crvenoj. Za sve boje vazi da zvuce piskavije ako su drecavije (jace saturisane) i dublje ako su sivkaste (slabije saturisane) Tako da na primer svetlo zelena zvuci kao sirena velikog broda, a jarko crvena zvuci kao sirena kamiona koji ide u rikverc