Miotetivnu jedinicu čine mišić, pripoj mišića za tetivu, tetiva i pripoj tetive za kost (enteza). Na svakom od ovih delova miotetivne jedinice može nastati povreda. Kad posmatramo mišić u celini, on se ne sastoji samo od mišićnih vlakana već i vezivnog tkiva, krvnih, limfnih sudova i nerava (koji prolaze kroz te vezivne slojeve mišića), pa to uvek moramo imati u vidu kod mišićnih povreda.

Mišićna povreda nastaje onda kada neki stres prevazilazi mogućnost mišićne strukture da mu se odupre. Prema tome, povreda može biti u vidu makrotraume, kada neka jača sila deluje na mišićnu strukturu, a mogu biti i mikrotraume koje tu strukturu oslabljuju duži vremenski period. Isto tako, i neki lekovi, kortiokosteroidi, miotoksične supstance ili termalni uzroci, mogu da da učine mišićnu strukturu podložnijom na stres. Načelno, prvo strada struktura koja je u najmanje otporna na dejstvo određene sile.

Da bismo sve ovo bolje razumeli, podsetićemo se ukratko građe mišića: mišićno tkivo se sastoji iz mišićnih ćelija (vlakana) koje se sastoje iz miofibrila sačinjenih iz aktinskih i miozinskih filamenata izdeljenih na sarkomere. Pošto su ove sarkomere najkraće i sa najslabijom strukturom u delu gde se mišić spaja sa tetivom (miotetivna veza) ili neposredno blizu te veze, u ovom delu mišića se očekuju najčešće povrede. Mnogo su ređe povrede u predelu mišićnog tela.

Za regeneraciju mišića, karakteristično je da se mišić zamenjuje svojim originalnim tkivom samo onda kada je oštećenje malo ili kada je sačuvan kontinuitet sarkoleme (membrane mišićnog vlakna), u svakom drugom slučaju, mišić podleže reparaciji, tj. zamenjuje se vezivnim tkivom i stvara se ožiljak. Taj ožiljak nema funckiju kao mišić. To je značajno za povrede mišića.

Ako govorimo uopšteno, o miotetivnoj jedinici, povrede posmatramo kroz stadijume zarastanja, a kroz te stadijume sprovodimo lečenje i rehabilitaciju. U ovom tekstu ću objasniti proces oporavka mekog tkiva (i neke specifičnosti za mišić), a konkretno o mehanizmima i podelama povreda mekotkivnih struktura ću pisati u nekom od narednih tekstova.

Sledeće faze se odnose generalno na zarastanje mekog tkiva gde postoji prekid kontinuiteta njegovih vlakana (npr, ruptura kod mišića) i krvarenje.

I - INFLAMACIJE 

Prva faza traje 3-5 dana (ali to opet zavisi od inicijalnog oštećenja), pošto se sa vlaknima prekinu i kapilari, dolazi do hipoksije ćelija i one izumiru. Te ćelije koje stupaju u proces nekroze ispuštaju razne hemijske materije koje pospešuju propustljivost kapilara kroz koje prolaze proteini, leukociti, itd. i pravi se eksudat. Fagociti (vrsta leukocita zaduženih da otklanja raspadne ćelije) "očiste" ranu. Dakle, s jedne strane imamo hematom zbog izliva krvi iz kapilara, a s druge strane imamo otok i zbog eksudata koji nastaje povećanom propustljivošću kapilara. Dolazi do stvaranja granulacionog tkiva (koje nema jaku strukturu i zato je i dalje istezanje kontraindikovano). Pritom se stvaraju novi kapilari kako bi se omogućio dotok kiseonika (koji nije potreban za "čišćenje" rane ali je potreban za njeno zarastanje). Ova faza se manifestuje klinički: bolom koji se javlja pre pojave otpora, javlja se u miru, otokom, toplotom, spazmom, gubitkom funkcije. Cilj nam je da smanjimo bol, otok i spazam kako bismo na vreme primenili metode za potpešivanje zarastanja.

Krioterapija, mirovanje, kompresija i elevacija - glavne su metode fizikalne terapije u ovoj fazi, dakle: antiedematozno, antibol i antiinflamatorno dejstvo. Naravno uz medikamentoznu terapiju.

II - REPARACIJE

Ova faza traje otprilike do druge, treće nedelje. Počinje da se stvara kolagen. Zbog toga je ovde bitno istezanje, da se taj kolagen pravilno orijentiše, da sprečimo stvaranje adhezije, itd. Ovde je bitan rani pokret koji podrazumeva strogo doziranje prema toleranciji pacijenta. Cilj nam je da pospešimo zarastanje, pravilnu organizaciju vlakana, ali ne i opet da uzrokujemo njihovu povredu.

Smatra se da je blago istezanje indikovano od druge nedelje, ali to opet treba klinički pratiti i ne voditi se šablonima. Faza se klinički manifestuje pojavom bola istovremeno i sa pojavom otpora.

III - REMODELIRANJA

Faza traje od treće nedelje pa do šeste, čak se i do četrdesete kolageno tkivo i dalje preuređuje, organizuje (remodelira)... Ovde već možemo da dajemo otpor jer je tkivo dosta čvrsto, manji je rizik od povrede pa radimo što više na njegovoj elastičnosti i snazi. Cilj nam je da povratimo funkciju tkiva. Ova faza se klinički prepoznaje po pojavi bola nakon savladavanja otpora.

NAPOMENA

Ova podela je didaktičke prirode. Ne smemo je shvatiti kao hronološki sled. Svi se ovi stadijumi dešavaju maltene istovremeno, znači, kada se stvara, na primer, granulaciono tkivo, ne znači da fibroblasti nisu aktivni i da nema stvaranja kolagena. Prosto je stavljen akcenat na određene fiziološke događaje koji su u određenom momentu najintenzivniji i diktiraju nam terapiju.

Isto tako treba naglasiti da edem, inflamacija i bol nisu samo problemi koji se sreću u akutnoj fazi, sa njima se borimo kroz ceo oporavak i šta god radimo, koje god metode da koristimo - bol predstavlja granicu.

A pošto sam već rekla da mišićno tkivo retko zarasta originalnim tkivom već nastaje ožiljak, sve naše snage treba da usmerimo ka razmakševanju, povećanju elastičnosti tog ožiljka kako bi on u što manjoj meri ugrozio funkciju povređenog mišića i, naravno, kako bismo sprečili ponovne povrede. Zbog toga je važno da u svakoj fazi odradimo svoj posao kako treba jer ako ne rešimo, na primer, hematom na vreme, on neće dopustiti pravovremeno spajanje mišićnih vlakana i samim tim će odložiti oporavak i smanjiti šansu da se funkija vrati u najvećoj mogućoj meri. Ako ne doziramo dovoljno pažljivo pokret u subakutnoj fazi, doći će do ponovne povrede, što takođe usporava oporavak, stvara komplikacije, itd.

Još je bitno naglasiti da su ovi stadijumi važni i kod povreda kostiju, postoperativnih stanja, svuda gde imamo povredu mekog tkiva, bilo da je primarna, bilo da je sekundarna.

Za posetioce portala PPNS: Do naše sledeće objave, ukoliko imate neko pitanje o povredi miotetivne jedinice ili uopšte iz oblasti fizioterapije - javite nam se koristeći kontakt-formu portala PPNS ili pošaljite komentar ispod članka. Odgovorićemo sa zadovoljstvom.

Mirjana Pavlović 
Ilustracija: Aleksandra Rakonjac
Izvor: Fizioterapija