Nadlakat čini jedna jedina kost, a to je humerus. Humerus je duga kost koja se sastoji iz središnjeg dela - tela (corpus humeri) i dva okrajka (extremitas distalis et proximalis). Na proksimalnom okrajku je struktura - caput humeri koja sa cavitas glenoidalis scapulae gradi zglob ramena. Na distalnom okrajku su zglobne strukture koje ulaze u sastav zgloba lakta. Prelomi humerusa zauzimaju oko pet odsto svih preloma. Prelomi mogu nastati i na proksimalnom okrajku, telu ili distalnom okrajku humerusa. Ovde ću opisati samo ukratko anatomiju proksimalnog okrajka humerusa jer ću govoriti o prelomima tog dela kosti.

Proksimalni okrajak humerusa sačunjavaju: caput humeri (glava ramenice), collum anatomicum (anatomski vrat koji se nalazi između glave i velike i male kvrge), tuberculum minus et majus (mala kvrga, sa prednje strane i velika kvrga, sa spoljne strane ramenice). Još jedan značajan deo za ovu temu jeste - collum chirurgicum ili "hirurški vrat", a on predstavlja spoj između tela kosti i gornjeg okrajka (deo ispod velike i male kvrge). Svaka od ovih struktura - caput humeri, collum anatomicum, tuberculum majus et minus i collum chirurgicum mogu biti mesto preloma.

Prelom može biti izolovan (kad je samo jedna od ovih struktura prelomljena) ili kominutivan (to znači kada imamo više prelomljenih fragmenata), mogu biti prelomljena dva, tri ili svi ovi fragmenti. Mogu biti manje ili više dislocirani (dislokacija je pomeranje koštanih fragmenata), pa i prema tom kriterijumu se mogu deliti (te podele ovde neću navoditi). Kod ovih preloma je karakteristično da se dislokacijom smatra samo pomeranje fragmenata za više od 1cm ili angulacija (kada fragmenti zaklapaju ugao) više od 45 stepeni, sve što je manje od toga se smatra minimalnom dislokacijom. Treba napomenuti da je većina ovih preloma (oko 85%) stabilno ili sa minimalnom dislokacijom. Baziraćemo se na prelomima anatomskog i hirurškog vrata.

Navešću bitne razlike između ova dva preloma, a jedna od glavnih je sama prognoza preloma koja je vezana za vaskularizaciju kosti. Zašto? Vaskularizacija kosti je generalno bitna kod svakog preloma, to je jedan uslova zarastanja preloma, jer ako kost nema dobro snabdevanje krvlju (a samim tim, kiseonikom, hranljivim materijama, faktorima rasta), ona nema dobru metaboličku osnovu da bi se zarastanje odigralo kako treba.

Što se tiče proksimalnog okrajka humerusa, sistem krvnih sudova koji ga ishranjuje, izgleda ovako: a. axillaris se deli na dve grane a.circumflexa anterior et a.circumflexa posterior (idu sa anteriorne i posteriorne strane okrajka, okružuju ga kao prsten), grana a.circumflex-e anterior se zove ramus ascedens a.circumflexae anterior ide ka gore, prema glavi humerusa, a onda se završava sa a.arcuata i ta arterija predstavlja krvni sud koji ishranjuje glavu humerusa, to je krajnja grana ovog sistema. Gde nastaje problem? Naravno, onda kada se ovaj sistem naruši, a pošto su prelomi skoro uvek udruženi sa povredama mekog tkiva, tu mogu da se dese i oštećenja krvnih sudova neophodnih za ushranu kosti i njeno zarastanje.

To se dešava kod preloma anatomskog vrata a vrlo retko, skoro nikad, kod preloma hirurškog vrata. Stoga je logično da je prelom anatomskog vrata (koji se inače retko javlja izolovano) ima lošiju prognozu i drugačiji način lečenja i rehabilitacije. Naravno da još mnogi faktori utiču na prognozu preloma (osteoporoza, opšte stanje pacijenta, starost pacijenta, stabilnost preloma, stabilnost fiksacije, od komplikacije, infekcije, same arhitekture kosti, stepena dislokacije, itd, ali vaskularizaciju sam izdvojila da bih ukazala na specifične razlike ovih preloma).

Fractura colli anatomici (prelom anatomskog vrata)

Ovo je vrlo retka pojava. Događa se padom na ispruženu ruku ili savijen lakat (da li ste primetili da mnogo preloma kostiju ruke nastaje ovako?). Zbog svega što implicira otežana vaskularizacija, logično slede komplikacije kao što su avaskularna nekroza (samo ime kaže, koštano tkivo nekrotiše, izumire zbog nedostatka vaskularizacije, hrane). Sve će to onda uticati i na lečenje, koje je, shodno svemu ovome, hirurško! Međutim, osteosinteza, šrafovi i sve te zavrzlame retko kada pomažu, pa endoproteza (veštački zglob), ostaje kao jedino rešenje da se pacijent reši bola i uspostavi koliko-toliko normalnu funkciju zgloba.

Fractura Colli Chirurgici

Ovaj prelom je mnogo češći, ali ga je zato lakše lečiti. Collum chirurgicum je deo kosti između proksimalnog okrajka i tela kosti. Telo kosti sa proksimalnim okrajkom gradi ugao od oko 135-140 stepeni, ali koji može dosta da varira ispod ili preko tih vrednosti, tako da je veliki raspon preloma koji se smatraju stabilnim, kojima ne treba repozicija.

Postoje dva tipa ovog preloma: adukcioni (kada fragmenti zaklapaju ugao otvoren ka unutra) - ovaj prelom nastaje padom na opruženu ruku kada ona ide ka telu, i abdukcioni (kada proksimalni i distalni fragment zaklapaju ugao otvoren upolje), kod pada na ruku koja ide upolje od tela)... Ovi prelomi mogu biti sa manjom dislokacijom (što je češće) i sa većom dislokacijom, pa se u zavisnosti od toga leče i rehabilišu.

Prelomi se manjom dislokacijom se leče neoperativnim putem. Ruka je u imobilizaciji, u početnoj fazi se rade vežbe susednih zglobova i pendularne vežbe, posle dve nedelje, počinje se sa statičkom kontrakcijama mišića ramena, posle 4-5 nedelja se imobilizacija skida i počinje se sa aktivno-potpomognutim i aktivnim vežbama mišića ramena, kao i sa njihovim istezanjem (sada lečimo posledice imobilizacije), posle 6-8 nedelja, kada se očekuje kliničko zarastanje preloma, počinjemo sa otporom. Sve ove vežbe, u svakoj fazi, moraju imati progresivnost, strogu doziranost prema individualnim potrebama, zato se ovde i ne može detaljno opisati jedan plan kineziterapije već samo načelno, prema stadijumima zarastanja kosti. Ali i sami znamo da ti stadijumi mogu trajati različito u zavisnosti od mnogo faktora koji deluju, pa ćemo tome morati da prilagodimo i kineziterapiju.

Prelomi sa većom dislokacijom - kod ovih preloma sledimo ista načela kao i kod prethodnih, u smislu vežbanja. Međutim, ovde može doći do destabilizacije i komplikacija pa ćemo onda primeniti trakcionu metodu ili hirurško lečenje. Kod hirurškog lečenja, bitno je da se odabere metoda kojom se neće narušiti vaskularizacija glave humerusa (dakle, što više očuvati periost i sve ostale nutritivne izvore). Ovo je osnovno od čega se mora poći da bi se planirao KTH tretman, a samo planiranje tretmana je posebna priča kojoj ću posvetiti pažnju u nekim od narednih tekstova.

Za posetioce portala PPNS: Do naše sledeće objave, ukoliko imate neko pitanje o spinalnoj stenozi ili uopšte iz oblasti fizioterapije - javite nam se koristeći kontakt-formu portala PPNS ili pošaljite komentar ispod članka. Odgovorićemo sa zadovoljstvom.

KORISTAN VIDEO

Mirjana Pavlović
Izvor: Fizioterapija
Ilustracija: Aleksandra Rakonjac