Mogu da se kladim da se većina mojih čitalaca mršti kada se pomene kelj, bez obzira koliko vole povrće i zdrave obroke. Nekima kelj ne miriše prijatno, nekima je gorak i ljut, većinu nadima, a niko ga ne jede u svežem stanju, ako ga uopšte i jede. 

E dragi moji, za to uopšte nije kriv kelj, a vi ste godinama jeli pogrešnu namirnicu. Ono što se na našim prostorima naziva kelj je zapravo savojski kupus (savoy cabbage), odnosno glavati kelj – Brassica oleracea var. sabauda, a onaj o kom ću danas pričati je pravi kelj, (kale), odnosno kovrdžavi kelj Brassica oleracea var. sabellica.

Kelj pripada Brassicaceae familiji u koju spadaju mnoge druge zdrave biljke koje smo već pominjali. Odgovara mu hladnije vreme, pa nam je dostupan i tokom hladnijih meseci. Ima duge kovrdžave listove ili reckave tamno zelene boje, i ne formira glavicu. Postoji škotski kelj sa izrazito kovrdžavim listovima, i toskanski kelj čiji su listovi malo ravniji. Koji god da ste izabrali, imaćete veoma zdrav obrok.

Kelj ima nešto više kalorija od ostalih namirnice iz Brassica familije, ali i dalje spada u namirnice sa nižom energetskom vrednošću. Ima 50kcal u 100g namirnice, i veoma je bogat vlaknima. Ono zbog čega ga mnogi izdvajaju kao pravo malo lisnato čudo, je visok sadržaj antioksidanasa, fitohemikalija i vitamina.

Kao i ostalo povrće iz Brassicaceae familije, i kelj sadrži moćni sulforafan i indol 3 karbinol, moćne fitohemikalije koje su veoma važne u prevenciji karcinome debelog creva i prostate.

Kelj je bogat i β karotenom, luteinom i zeaksantinom, flavonoidima koji takođe imaju važnu ulogu u prevenciji nastanka maligniteta. Zeaksantin je veoma važan i za zdravlje oka, pa je veoma važan i u ishrani starijih sugrađana.

Kelj je odličan izvor i vitamina K koji je veoma važan za zdravlje kostiju i njihovu strukturu. Ovaj vitamin je zaštitnik i nervnog sistema, pa je važan i u prevenciji Alchajmerove bolesti.

Kelj ima i visok sadržaj vitamina A i C, pa je zaista odličan zaštitnik od negativnih uticaja slobodnih radikala. Zanimljivo je da kovrdžavi škotski kelj ima značajno više vitamina C od toskanskog.

Sadrži i niacin, piridoksin, tiamin i pantotensku kiselinu.

Od minerala sadrži bakar, kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, mangan i fosfor.

Zahvaljujući svim ovim sastojcima, kelj je odlična zaštita od hipovitaminoza, osteoporze, anemije, kardiovaskularnih i malignih bolesti. Da bi se maksimalno iskoristili, kelj se ne sme dugo skladištiti i mora se kraće termiki obrađivati. Mladi listovi se mogu koristiti i sveži, a sve se češće koristi i za pripremu sokova i smutija.

Sa svakom namirnicom moramo biti oprezni, pa tako i kelj moramo dobro tehnički obraditi (oprati) kako bi uklonili ostatke zemlje. Ukoliko morate ograničiti unos vitamina K zbog antikoagulantne terapije, onda kelj nikako ne smete koristiti u ishrani.



Za posetioce portala PPNS: slobodni ste da pošaljete pitanja o ishrani na mejl minavb@gmail.com, rado ću poslati odgovore. Pitajte slobodno, pitajte sve i pitajte stalno, jer svako vaše pitanje, ma koliko lično bilo, drugima može da bude primer kako da pronađu svoj put za bolji osećaj u životu.

Jasmina Mitrić FB STRANA, TVITER