Kada sam u jednom od prethodnih tekstova govorio o endoparazitima (parazitima koji svoje delovanje ispoljavaju unutar organizma), ukazao sam na njihov značajno loš uticaj na organizam u svakom pogledu. Sada želim da još nešto dodam o njima, s obzirom da će posle bolesti respiratornog trakta biti par tekstova o značajnim bolestima digestivnog trakta (organa za varenje) u kome paraziti najčešće borave i ispoljavaju svoje patogeno dejstvo.

Askarididoze su parazitska oboljenja domaćih i divljih životinja prouzrokovana valjkastim crvima iz familije Askarididae koje ispoljavaju svoje delovanje bilo u razvojnim stadijumima (migraciji) ili kao odrasli paraziti u crevima. Njihov patogeni uticaj ispoljava se na tri načina:

1. MEHANIČKO - delovanje larvi u migraciji i odraslih parazita u crevima
2. TOKSIČNO - delovanje raspadnutih i metaboličkih produkata parazita
3. Stvaranjem uslova za razvoj sekundarnih infekcija u oštećenim tkivima

Štetan uticaj parazita je izražen gotovo kod svih životinja, ali su naročito osetljive svinje, telad, konji, živina, ali i psi i mačke, kod kojih je oboljenje definisano kao toksokaroza i toksoaskarioza.

Toksokaroza je veoma rasprostranjeno parazitsko oboljenje naročito mladih, a uzročnik je Toxocara canis - kod pasa, a kod mačaka - Toxocara mystax. Toksoaskariozu izaziva kod pasa i mačaka Toxascaris leonina.

Najugroženiji su mladunci i jake infekcije imaju nepovoljan uticaj na rast i razvoj, uzrokuju poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, a česta su i uginuća. Kao posledica smanjene otpornosti organizma, uz toksokarozu se jave i druge bolesti, naročito štenećak kod pasa.

Veoma je bitno pomenuti da je ovo oboljenje i zooparazitoza, jer postoji mogućnost infekcije ljudi embrioniranim jajima Toxocare canis, čija larva migrans visceralis može da se nađe u mnogim organima i tkivima, a prouzrokuje različite simptome i intenzitet oboljenja.

Infekcija pasa i mačaka nastaje isključivo p/o (preko usta), a kod gravidnih životinja i placentarnim krvotokom. Embrionirana jaja dospevaju u digestivni trakt preko zagađenih predmeta koje psi i mačke ližu, zatim preko zagađene hrane, štenadi...

Razvoj parazita se vrši endogenim i egzogenim putem. Egzogeno razviće počinje dolaskom u spoljnu sredinu, kada pod povoljnim i optimalnim uslovima vlage, temperature i kseonika, počinje embrioniranje jaja i traje 2-4 nedelje, posle čega jaja budu sposobna za infekciju.

Pas se inficira uzimanjem embrioniranih jaja. Kod ŠTENADI put migracije se sastoji u probijanju crevnog zida, zatim ulazi u jetru, pa u desno srce, pluća, digestivni trakt, gde i polno dozrevaju. Razvoj traje oko 30 dana. Kod KERUŠA embrionirana jaja dospevaju u creva, probijaju zid creva, dospevaju u jetru, pa u desno, a zatim u levo srce i na kraju u muskulaturu, gde mogu da borave duže vreme. Za vreme graviditeta, larve se aktiviraju i dospevaju preko krvotoka i placente u fetuse. Tako štenad 22 dana posle rođenja budu sposobna da izlučuju jaja toxocare.

Ovakvo kretanje posle p/o infekcije jajima Toxocare canis može da bude i kod čoveka. Ovakvo stanje kod ljudi je poznato pod nazivom "Visceralna larva migrans".

O daljem razvoju oboljenja, simptomima, dijagnozi i prevenciji, biće reči sledeće subote...

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o askarididozi ili o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Ilustracija: medpedia.framar.bg
DVM Miki Bojović