Cisticerkozu svinja izaziva Cysticerkus cellulosae, larveni oblik pantljičare Taenie solium koja parazitira u tankom crevu ljudi izazivajući tenijazu.

Kada svinje unesu jaja ove pantljičare, a to se dogodi kada unesu u sebe izmet ljudi koji su nosioci ove pantljičare, iz progutanih jaja se u digestivnom traktu razvijaju larve koje odlaze u mišiće u kojima se formiraju bobice. Mesta gde su one naročito koncentrisane su žvakaća muskulatura (maseteri), dijafragma, srce i jezik, ali i drugi delovi tela (mišići).

Kada je u pitanju meso zaklanih životinja, u zavisnosti u kojoj meri su zastupljene bobice, ono može biti uslovno upotrebljivo ili neupotrebljivo za ishranu ljudi. Ono što predstavlja veliki problem na uzgajalištima (farmama) svinja je podatak da se bobičavost svinja sa sigurnošću otkriva tek prilikom pregleda mesa posle klanja. To može da znači da vi hranite i negujete nešto što će možda biti neupotrebljivo, odnosno, čist gubitak. Zato se na farmama izuzetno vodi računa o načinu uzgoja i higijeni objekta.

Kada je u pitanju razvojni oblik parazita kod ljudi, infekcija Tenijom solium nastaje kada čovek pojede nedovoljno termički obrađeno bobičavo svinjsko meso. U tankom crevu kod ljudi se pomoću enzima oslobađaju larve koje tek posle nekoliko nedelja ispoljavaju svoje pravo patogeno delovanje.

Od larve pa do zrelog oblika bobice u organizmu svinje prođe oko tri meseca i na osnovu veličine i specifičnog izgleda u određenoj fazi rasta, može se zaključiti vreme trajanja bolesti. Takođe, prilikom pregleda mesa, na osnovu nekih karakteristika bobica, može se utvrditi da li su one žive ili mrtve.

Mehurić žive bobice je pod pritiskom slabo providan i kroz njega se uočava mlečno beli sadržaj.

Kod mrtve, zakrečene bobice, mehurić je gotovo potpuno neproziran, debljine papira, jedva primetan i ispunjen žutim čvrstim krečnim materijalom.

Treba istaći da posle tromesečnog razvoja zrele bobice ostaju u mišićima svinje infektivno još oko šest meseci, a posle tog vremena podležu postepenoj regresiji, nakon čega se kalcifikuju. Degeneracija bobica počinje gubitkom tečnog sadržaja i taloženjem soli kalcijuma, najpre oko skoleksa, a zatim po celoj bobici. Sadržaj se potpuno osuši, dobije žutu boju i pretvori se u čvrstu tvorevinu, poput apscesa sa gustim zelenim sadržajem. Nekada se desi da se na istom trupu nađu i žive i mrtve bobice, pa se za njihovo diferenciranje koriste pomoćne metode za ispitivanje bobica u fiziološkom rastvoru, kome je dodato nekoliko kapi svinjske žuci.

U klanicama se OBAVEZNO vrši pregled mesa zaklanih svinja od strane veterinara i ukoliko se nađe do 10 bobica, meso se proglašava kao uslovno upotrebljivo. U slučajevima nalaza većeg broja bobica od deset, meso je neupotrebljivo za ishranu ljudi i mora se neškodljivo uništiti. Osposobljavanje uslovno upotrebljivog bobičavog svinjskog mesa, vrši se termičkom obradom, zamrzavanjem ili soljenjem.

Cisticerkoza svinja se suzbija po saveznom veterinarskom Zakonu, a nepregledanje i puštanje u promet bobičavog mesa je krivično delo koje je kažnjivo na osnovu Krivičnog Zakona Republike Srbije jer se time ugrožava zdravlje i život ljudi.

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o cisticerkozi ili o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Ilustracija: slideshare.net
DVM Miki Bojović