U etiologiji laringitisa nazeb, kao dispozicioni faktor, igra značajnu ulogu. Laringitis je obično sezonsko oboljenje, kada su temperaturna kolebanja veća, naročito u jesen i zimu. Međutim, veoma je zastupljen i u proleće i to početkom, kada krenu lepi dani, a onda vlasnici iskoriste povoljne vremenske uslove i isforsiraju šetnjom svoje ljubimce, a zatim oni tako premoreni i zagrejani kad se vrate kući, napiju se hladne vode. Takođe je redovno pratilac mnogih bolesti prouzrokovanih virusima koje obaraju imunitet, ali i oboljenja susednih organa (tonzilit, faringit, traheobronhit...). Veoma čest uzrok laringita je i dugotrajno i uporno lajanje, naročito kod lovačkih pasmina, goniča. Češće oboljevaju pasmine nežnije konstitucije i one koje borave u stanu.

SIMPTOMI

Interesantno je da opšte stanje ljubimca nije u znatnoj meri promenjeno. Najčešće je dominantan spontan, čest u početku suv, a kasnije vlažan i bolan kašalj. On je češći ujutru i uveče i posle uzimanja hladne vode, kod uzbuđenja ili posle dubokog udisaja hladnog vazduha. Prilikom napornog kašljanja, često dolazi i do povraćanja sadržaja iz želuca. Prilikom opipavanja laringiksa, životinja se opire i reaguje bolnim kašljanjem. Pas laje promuklo i bez ikakvog napinjanja izbacuje beo penušav sadržaj iz pluća.

Kada je u pitanju hroničan tok bolesti, koji je naročito prisutan kod starijih pasmina javlja se dugotrajni napad kašlja, a zbog oštećenih glasnih žica kašalj je dubok i promukao. Prilikom opipavanja laringiksa životinja se manje buni jer je grkljan manje osetljiv na pritisak.

U akutnim slučajevima sluzokoza grkljana je više ili manje zacrvenjena i oštećena. Na njenoj površini dominira sluz, ali ima i primesa gnoja.

U hroničnom toku, zapaljenje sluzokože dovodi do hipertrofije (bujanja) pojedinih slojeva grkljana pri čemu je površina sluzokože izrazito zacrvenjena.

DIJAGNOZA

Postavlja se na osnovu prisutnih kliničkih simptoma, što se lako može potvrditi adspekcijom (posmatranjem), palpacijom (opipavanjem) i auskultacijom (osluškivanjem stetoskopom) pojedinih organa, pri čemu se ustanovljava otok i zacrvenjenost grkljana kao i prisutne količine sluzi i gnoja, uz već promenjeni zvuk lajanja.

Kao potvrda opisanih promena uzima se bris iz grla i šalje na analizu, pri čemu se u eksudatu mogu naći mikroskopski epitelne ćelije, leukociti i eritrociti i bakterije.

TERAPIJA

Za one ljubimce koji su oboleli, a ne zive u stanu, treba obezbediti malo drugačije uslove od onih na koje su navikli inače. To znači smestiti ih u toku lečenja u umereno zagrejanu prostoriju.
Kod primarnih akutnih laringita, prognoza je povoljna i ozdravljenje nastupa za 7-10 dana uz adekvatnu terapiju.

Kad je u pitanju hronični laringit, prognoza je prilično nepovoljna jer pas često kašlje, na sluzokoži je permanentno prisutna povećana količina sluzi i gnoja, što sa sobom opet povlači i obezbeđuje povoljnu sredinu za razvoj mnogih bakterija, uz već oslabljeni imunitet.

Prvenstveno prestati sa napajanjem rashlađenom vodom, davati mlaku supu od pirinča i mesa. Nervozu psa koji ne može da redukuje lajanje, tretirati i ako treba i sedativima, odnosno skloniti ga sa mesta gde ce manje dolaziti u kontakt sa drugim ljubimcima i nepoznatim ljudima. Takođe, prilikom lagane šetnje, popustiti okovratnik i bez naglih cimanja.

Od medikamenata idu indikovani antibiotici i kortiko preparati, fenil-butason, antitusici i ekspertoransi, uz vitaminsko mineralnu potpornu terapiju (A i C vitamini).

Sledeće nedelje još jedna od bolesti respiratornog trakta...

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o laringitisu ili o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Ilustracija: pets.thenest.com
DVM Miki Bojović