Kada sam govorio o bolestima kućnih ljubimaca, pomenuo sam i da su neke od njih prenosive i na ljude (zoonoze). Međutim, i drugi "ljubimci" mogu biti potencijalno opasni po ljude, naročito za one ljude koji vole da jedu meso i proizvode od mesa. Ovo se prvenstveno odnosi na svinjski rod (kad je u pitanju klanje i obrada mesa u sopstvenoj režiji). Ono o čemu ću govoriti je prisustvo trihinele u svinjskom mesu koje konzumacijom dospeva u ljudski organizam.

Trihineloza je oboljenje ljudi i životinja prouzrokovano Trihinellom spiralis koja živi u tankom crevu mnogih sisara i u čijim se mišićima razvijaju larve ovog parazita. Nosioci trihinele su pored svinja i konji, miševi, pacovi, psi i mačke, lisice, vukovi, jazavci, a s obzirom da je to zooparazitoza, i sami ljudi. Za infekciju ljudi najveću opasnost predstavlja meso domaće i divlje svinje koje se konzumira sušeno ili nedovoljno pečeno, a prethodno nepregledano od strane veterinara. Ovaj pregled svinjskog mesa je obavezan! Trihineloza je obavezna za prijavljivanje na osnovu saveznog veterinarskog Zakona i suzbija se na osnovu Pravilnika o suzbijanju trihineloze životinja.

Zato nemojte olako prelaziti preko činjenice da to meso koje ste jeli nije kontaminirano trihinelom. Koliko god da trihineloskopski pregled košta, a iznos je smešan, nemojte se kockati sa vašim zdravljem.

Najvažniji rezervoar trihinele su divlje životinje, naročito mesožderi koji zaražavaju jedni druge tako što jedu leševe. Trihinelaoza se može preneti sa zaražene na zdravu svinju i na taj način što se zdrave svinje hrane neprokuvanim klaničnim otpacima koji potiču od zaraženih svinja. Ovo je naročito izraženo u područjima u kojima se ona endemski javlja, a pri tom se još i vrši nekontrolisano klanje svinja, pri čemu se otpaci razbacuju, pa postaju stalan izvor trihinele. Ovo je izrazito opasno za životinje (ekstenzivan način uzgoja svinja, pasa i mačaka), kojima je omogućen pristup i nesmetano konzumiranje ovih otpadaka. U ovakvim područjima mogu se zaraziti i divlje životinje jedući uginule svinje ili pse i mačke koji su se prethodno zarazili.

Postoje i drugi putevi i izvori prenošenja trihineloze u prirodi i čovekovoj okolini, ali imaju znatno manji značaj, na primer, izmet životinja i ptica koje su jele meso zaraženo trihinelom, zatim insekti, ribe...

Do infekcije domaćih i divljih svinja dolazi kada one pojedu miševe, pacove ili leševe životinja koje su bile inficirane larvama trihinele. Kada životinja konzumira meso u kome su inkapsulirane larve, u želucu i crevima, pod uticajem enzima, larve se oslobode kapsule i započinju da rastu i polno sazrevaju. Nekoliko dana posle infekcije dolazi do parenja parazita. Ovaj reproduktivni ciklus T. spiralis traje 2-3 meseca, za koje vrema jedna ženka može da izbaci posle oplođenja i do 15.000 larvi.

Larve iz zida creva dospevaju u mišiće na tri načina:

• portalnim krvotokom, 
• preko limfe u cirkulacioni sistem, ili 
• direktno, prolazeći kroz zid creva u vezivo i telesne tečnosti, odakle prodiru u mišićne ćelije.

Kada larva probije omotač (sarkolemu) mišićnog vlakna zaustavlja se u njemu i završava rast, ali i izaziva degeneraciju mišićnog vlakna i gubitak poprečne prugavosti. Mišićna trihinela infektivna je za ljude najranije 14. dana zaražavanja svinja. Ukoliko ne dođe do kalcifikacije larve unutar kapsule, ona može da bude infektivna za novog domaćina 20 i više godina.

S obzirom na važnost teme - nastavak sledeće nedelje, o načinu dijagnostikovanja, načinima pregleda mesa i posledicama po čoveka ukoliko je konzumirao meso kontaminirano trihinelom...

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o trihineloza ili o ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Foto: uaz.edu.mx
DVM Miki Bojović