Otrovi su materije koje i u veoma malim količinama štetno deluju na organizam, menjaju funkciju, a vrlo često i u potpunosti oštećuju strukturu ćelije. Drugim rečima sve one materije koje naizgled mogu da budu, i jesu lek, ukoliko nisu upotrebljene u propisanim količinama predstavljaju otrov za organizam.

Mehanizam toksičnog delovanja je veoma različit. Neke vrste otrova denaturišu belančevine, a time i prouzrokuju smrt ćelije. Soli teških metala spajaju se sa belančevinama ćelije i dovode do njenog uginuća. Kod nekih vrsta trovanja dolazi do poremećaja unutrašnjeg disanja, odnosno respiratorne funkcije ćelije. Otrovi koji se dobro rastvaraju u lipoidima lako prodiru u ćelije centralnog nervnog sistema i izazivaju poremećaj njihove funkcije, dok opet neki otrovi, tzv. celularni ili plazmatični, deluju na funkcije pojedinih ćelija.

Jačina delovanja otrova zavisi od brzine resorpcije i koncentracije otrova u organizmu, od individualne preosetljivosti pojedinih jedinki ili životinjskih vrsta, kao i od opšte otpornosti organizma.

Danas se u poljoprivredi protiv raznih štetočina primenjuju mnogobrojna zaštitna sredstva, kao što su herbicidi, insekticidi i rodenticidi, a i upotreba veštačkih đubriva predstavlja potencijalnu opasnost trovanja pasa i mačaka. Nestručno i neodgovorno stavljanje raznih mamaca u borbi protiv glodara, lisica, vukova i dr. dovodi takođe u svakodnevnoj praksi do trovanja pasa i mačaka.

Otrovi u organizam mogu ući kroz kožu, mogu biti udahnuti ili pojedeni. Kao nepopravljivi strvinari, psi su veoma skloni gutanju otrova, za razliku od mačaka, ali srećom oni većinu progutanih hemikalija povrate.

Kontaktni otrovi

Prvo i osnovno pravilo je da na vašeg ljubimca ne smete stavljati ništa što već nije propisano za njih, bez obzira što je to nešto veoma korisno po ljude..., ali ne i za ljubimce. Ako su koža ili dlaka kontaminirani nekom stranom materijom nemojte koristiti razređivače ili koncentrovane deterdžente kako biste uklonili tu materiju. Najbezbolnije je, u krajnjem slučaju, odseći makazama zaljepljenu i zaprljanu dlaku.

Kada su pitanju kozmetički preparati, ništa što je za ljude, bez obzira na vrhunski kvalitet, nemojte koristiti za vašeg ljubimca. Njihov ph kože je drugačiji od vašeg..., oni su mesojedi, a mi svaštojedi!

Inhalacioni (udahnuti) otrovi

Kao i ljudi, i vaš ljubimac će reagovati na udahnute štetne gasove otežanim disanjem i neurološkim poremećajima, kao što su trzaji i pojačana salivacija. U prvom redu se misli na gasove nastale sagorevanjem ili izduvne gasove automobila, čiji je glavni predstavnik ugljen monoksid.

Kod otrovanih životinja ispoljava se zamor, utučenost, cijanoza, komatozno stanje, a često dolazi i do smrti. Ukoliko se na vreme prekine štetno delovanje ovog gasa, javljaju se samo otežano disanje, kašalj, bronhitis, srčane i vaskularne slabosti.

Rekonvalescencija iznosi i par nedelja, a praćena je kašljem, opštom slabošću, dok ponekad kao posledica bolesti može da dođe i do gluvoće.

TERAPIJA

Zatrovanu životinju treba što pre izvesti na čist i svež vazduh, primeniti veštačko disanje i omogućiti respiraciju, a s obzirom da je atak na srce i disajne puteve, primeniti kortiko preparate i antibiotike uz B kompleks, vitamin E i ostalu potpornu terapiju.

Naredne nedelje nastavak priče o trovanjima - o progutanim otrovima i ujedima insekata i zmija...

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o trovanju ili uopšte o ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Foto: poisonedpets.com
DVM Miki Bojović