Zapaljenje ždrela se javlja dosta retko kao samostalno oboljenje, mnogo češće udruženo sa zapaljenjem krajnika. Međutim, zapaljenje krajnika može veoma često da se javi kao samostalno oboljenje.

Prema karakteru, zapaljenjske reakcije razlikujemo kataralni, folikularni, flegmonozni, a kod mačaka i ulceromembranozni tonzilitis.

Uzroci oboljenja mogu biti primarni i sekundarni. Infektivne bolesti, kao što su štenećak, parvoviroza, zarazno zapaljenje jetre i leptospiroza su gotovo uvek praćene i tonzilitisom. Međutim, u patogenezi tonzilitisa značajnu ulogu igraju i nespecifični faktori, naročito za osetljive pasmine koje se drže u stanu i to u zimskom periodu, uzimanje veće količine hladne vode posle šetnje ili kod lovačkih pasa koje u lovu nalete na neki potok i bez znanja vlasnika, napiju se hladne vode, zatim gutanje snega, kupanje u hladnoj reci ili jezeru, a u letnjem periodu davanjem mleka iz frižidera, igranjem ljubimaca sa mlazom vode iz creva za polivanje cveća u dvorištu ili sa mlazom vode iz česme, zatim vožnja ljubimaca u kolima kada ljubimac izbaci glavu kroz prozor... U ovakvim uslovima i neki od mikroorganizama koji često predstavljaju inače perzistentnu mikrofloru, postaju patogeniji (streptokoke, stafilokoke, koli bakterije, pastarele...).

SIMPTOMI

Kod KATARALNOG oblika opšte stanje je znatno promenjeno. Prisutna je povišena temperatura, pas je neveseo, potišten, iznemogao i malaksao. Ispoljen je jak otok i crvenilo sluzokože ždrela sa pojačanim iniciranjem krvnih sudova, dok su krajnici bledocrvene boje i veoma uvećani. Primećuje se velika količina sluzi koju pas pokušava kašljanjem da izbaci. Kod ljubimaca kod kojih postoji još uvek neki apetit, pri gutanju pas ispruža glavu jer postoji otok i bol u ždrelu i krajnicima.

Kod FOLIKULARNOG oblika opšte stanje je još teže. Zapaljenje se karakteriše jakim crvenilom, povećanim tonzilama, koje su obložene zućkastim čepićima koji kad ispadnu iz ležista, ostavljaju udubljenja u tkivu.

Kod FLEGMONOZNOG oblika dominiraju jako otečeni krajnici sa istovremenim zapaljenjem i otokom okolnog tkiva, nepcanih lukova, mekog nepca, pa čak i grkljana. Opšte stanje je veoma teško, otežan je akt gutanja, prisutno je često povraćanje i kašljanje. Primetan je i otok submandibularnih i retrofaringealnih limfnih čvorova, dehidracija, anoreksija i mršavljenje.

Još jedan veoma bitan simptom za teška akutna stanja je i pojava intermitirajuće šepavosti. Ovo je najčešće karakteristika lovačkih pasmina kada tokom dugotrajnog lova pas ožedni, a onda se na nekom potoku napije hladne vode i tada dolazi do tzv. "otkazivanja" zadnjih nogu.

Kod MAČAKA se konstatuje angina ulceromembranacea, zapaljenje izazvano spirohetama i bacilima, pa se lokalizuje ne samo na tonzilama, nego i na sluznici obraza, ždrela i jezika u vidu pseudomembrana i grizlica.

TERAPIJA

Pri postupku sa obolelom životinjom treba posebno voditi računa o načinu ishrane. Potrebno je davati tečnu ili kašastu hranu bogatu kalorijama. Onim psima koji su u dvorštu, a pri tom su vezani, skinuti okovratnik i skloniti ga u neku zatvorenu prostoriju ili boks. A oni koji žive u stanu, takođe treba da budu što manje na povodcu, tj. da šetnje budu što kraće. Takođe treba izbegavati davanje hladne vode.

Od medikamentozne terapije uglavnom se upotrebljavaju antibiotici i sulfopreparati. Takođe zbog smanjenja otoka, primenjuju se i kortiko preparati, kao i za podizanje otpornosti opšteg stanja, visoke doze vit C i B. Ukoliko su tonzile jako otečene i pokrivene slojem sluzi, obavezno ih tuširati sulfopreparatima 2-3 puta dnevno.

Kod hroničnog tonzilita, gde medikamentozna terapija počne da gubi efekat, a recidivi postaju češći, indikacija je tonziliektomija tj. hiruško odstranjivanje krajnika.

Do sledeće objave, za sve što vas interesuje o zapaljenju ždrela i krajnika ili o domaćim životinjama, ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com.

Ilustracija: virsvb.com
DVM Miki Bojović