GM kukuruz: EFSA ne može da prekrije dokaze o bitnim propustima u proceni rizika

Sadržaj

Uvod
Koji oblik dokaza je Testbiotek obezbedio
Zašto je nedostatak pouzdanih podataka ogroman problem
Šta je sa toksičnošću Bt proteina
Zaključci
Reference

Uvod

Testbiotek je objavio 3 izveštaja o GM kukuruzu 1507 krajem 2013 i početkom 2014. Dva izveštaja je procenila EFSA, ispunjavajući zahteve Evropske Komisije.

Testbiotek je prikazao detaljne dokaze da je EFSA-ina procena rizika bazirana na nedovoljno podataka i da je ostavljeno previše prostora za nesigurnosti. Ovo je veoma bitno jer je bez sumnje dovoljno pouzdanih podataka preduslov za odgovarajuću procenu rizika, koja zadovoljava potrebe propisa EU za zaštitu potrošača i okoline.

EFSA-in odgovor nikako ne prekriva dokaze koje je dostavio Testbiotek, a koji prikazuju da su podaci koje EFSA trenutno koristi kako bi se odbacili rizici po okolinu i ljudsko zdravlje nedovoljni. Dalje, propustili su da ukažu na nesigurnosti i rupe u znanju, i to sa gledišta predostrožnosti koje zahtevaju propisi EU. Zbog ovih nalaza, Evropska Komisija treba da odbaci EFSA-ine tvrdnje i da poništi dozvolu za izlaz kukuruza 1507 na tržište.

Koji oblik dokaza je Testbiotek obezbedio

Testbiotek je objavio 3 izveštaja o GM kukuruzu 1507 krajem 2013 i početkom 2014 (autori Ten i Bauer-Panskus 2013, 2014; Bauer-Panskus i Ten, 2014.). Kukuruz 1507 je genetički modifikovan da proizvodi insekticidni otrov (Cry1F) i napravljen da bude otporan na herbicid (glufosinat). Evropska Komisija je objavila da će dozvolu za trgovinu i kultivaciju dati uskoro.

EFSA je procenila 2 izveštaja koje je pripremio Testbiotek (Ten i Bauer-Panskus, 2013 i 2014), poštujući zahteve Evropske Komisije. EFSA je došla do zaključka da „izveštaji ne otkrivaju nijednunovu informaciju koja može osporiti prethodne procene rizika.“ Ovo znači da je Testbiotek pokušao da da (ali nije obezbedio) dokaze da kukuruz 1507 izaziva štetu po okolinu i ljudsko zdravlje. Međutim, kako bi obezbedili ove dokaze, mnogo više podataka je potrebno, a ti podaci se mogu dobiti samo daljim istraživanjem. Iako je Testbiotek zahtevao takva istraživanja, organizacija ne tvrdi da su takvi rezultati već dostupni. Zbog ovoga je odgovor EFSA-e zasnovan na nerazumevanju dokaza koje je objavio Testbiotek u svojim izveštajima.

Izveštaji Testbioteka zapravo obezbeđuju dokaze da EFSA-ina procena rizika nije zasnovana na dovoljno pouzdanih podataka i da ostavlja previše prostora za nesigurnosti. Ovo je presudno, jer ne postoji sumnja da je dovoljno pouzdanih podataka preduslov za donošenje odgovarajuće procene rizika da bi se zadovoljili zahtevi propisa EU za zaštitu potrošača i okoline. Nedostatak pouzdanih podataka znači da se pravilna procena rizika ne može sprovesti, i zato se ne može dati dozvola za izlazak na tržište.

U svojim izveštajima, Testbiotek pruža precizne dokaze da postoji ozbiljan nedostatak dovoljno pouzdanih podataka za specifične delove u proceni rizika, ali je EFSA proveravala izveštaje najviše za nove podatke koji ukazuju na štetnost kukuruza 1507. Naravno, nisu našli takve podatke (koje Testbiotek zaista i nije predstavio), pa je, naravno, EFSA to iskoristila kako bi donela zaključak da je kukuruz 1507 bezbedan.

EFSA-in pristup nije odgovarajući za suočavanje sa pitanjima koje je pokrenuo Testbiotek. Njihov odgovor proizilazi najviše iz (namernog?) pogrešnog shvatanja ciljeva i namena Testbiotek-ovih izveštaja. Štaviše, ovim se naglašava generalniji i veoma bitan problem: Ako ne postoji nezavisno ispitivanje rizika, nećemo imati dovoljno podataka o potencijalnoj štetnosti na ljudsko zdravlje i okolinu. Ali, ovi proizvodi su trenutno u procesu odobravanja. Ovaj problem je naročito vezan za kukuruz 1507 za koji teško da postoji neko nezavisno istraživanje (Bauer-Panskus i Ten, 2014.).

Zašto je nedostatak pouzdanih podataka ogroman problem

Sledeći primer pokazuje nedostatke u EFSA-inim argumentima. Dokaz u Testbiotek-ovim izveštajima otkriva činjenicu da EFSA nije uspela da uspešno proceni sadržaj Bt toksina u biljkama:

pregledom podataka iz industrije pokazuje se mnogo veći interval varijacija u koncentraciji Bt toksina nego što je to utvrdila EFSA. Ovo je potvrđeno u EFSA-inom odgovoru.
nezahtevanjem dodatnih istraživanja. Ne postoje dostupni podaci o maksimalnim intervalima varijacija sadržaja Bt toksina u biljkama. EFSA sada tvrdi da su ta variranja bila očekivana, ali da ne ne utiču na procenu rizika. Ali, kako je EFSA zapravo došla do takvog zaključka bez sistematskog ispitivanja pravog intervala variranja?
ne zahtevajući dovoljno pouzdane protokole testiranja sadržaja Bt u biljkama kako bi se omogućili podaci. U svom odgovoru, EFSA čak i ne spominje ovaj problem.

Posledično, nijedno od pitanja koja je pokrenuo Testbiotek nije osporeno EFSA-inim odgovorom.
To da su postojeći podaci nedovoljni da bi se donela odgovarajuća procena rizika se može detaljnije prikazati posmatranjem EFSA-inog pristupa u kompjuterskom modelu procene rizika za zaštićene leptire. Ovaj model na kom se zasniva EFSA-in odgovor je baziran na:

a) prostiranju (rasipanju) polena biljaka kojima se gusenice hrane
b) osetljivosti gusenica (prikazana kao doza LC50, što predstavlja dozu toksina dovoljnu da se ubije 50% tretirane populacije)
c) koncentraciji Bt toksina u polenu

Naravno, ovakav model se ne može primeniti bez unošenja pouzdanih podataka u računar. Ali, kao što je već naglašeno, postoji ozbiljan nedostatak neophodnih podataka:

• EFSA nema nikakvih posebnih podataka o osetljivosti evropskih leptira na Bt toksin, koji se nalazi u polenu. Umesto toga, EFSA radi sa dozama koje su uglavnom hipotetičke i nisu dobijene iz eksperimentalnog ispitivanja na evropskim leptirima. EFSA se čak i slaže sa Testbiotek-om da jedine podatke o evropskim leptirima, koje je obezbedila industrija, nisu dovoljni da bi bili naučno vredni! Očigledno je da postoji potreba da se dobiju dovoljno pouzdani podaci o zaštićenim evropskim leptirima, pre bilo kakve upotrebe modela.

• EFSA bazira svoje modele na maksimalnoj varijaciji koja je do 25% sadržaja Bt toksina u polenu. Međutim, kako Testbiotek pokazuje, sadržaj Bt toksina u nekim delovima biljke mogu da variraju oko 10 puta, pa i više, dok u isto vreme postoji vrlo malo podataka o polenu iz kukuruza 1507. Mnogo više podataka o sadržaju Bt toksina u polenu je potrebno da bi se pokazalo da EFSA-ini proračuni obuhvataju bitne koncentracije.

• EFSA-in model ne uključuje druge faktore i stresore koji mogu da utiču na nivo gusenica u realnim uslovima. Čak iakobi uticaj samog Bt toksina bio mali, svaka interakcija sa drugim stresorima može da ima ogroman efekat na stvarne populacije leptira. Zato, sinergija sa ostalim stresorima se mora uzeti u obzir, i postoji potreba za realnim podacima o rasprostranjenosti u određenim regionima i o dinamici populacije odgovarajuće vrste. Trenutno ovi podaci veoma nedostaju.

U zaključku, EFSA-in model koji je korišćen da proceni rizik za evropske leptire nije zasnovan na realnim podacima, već uglavnom na hipotetičkim pretpostavkama. EFSA tvrdi da je njen model obuhvatio i najgori mogući scenario. Ali, bez pouzdanih podataka, kako se taj najgori mogući scenario može odrediti?

Šta je sa stvarnom toksičnošću Bt proteina?

Testbiotek obezbeđuje dokaze o propustima i rupama u znanju i osnovnom nedostatku podataka koji su potrebni da se proceni stvarna specifičnost toksina. EFSA je nejasno potvrdila da „znanje o aktivnosti spektra Bt toksina raste neprekidno“, i da „neki Bt proteini nisu toliko specifični kako je u početku objavljeno“. EFSA nije dovoljno posvetila pažnje ovom problemu u svom mišljenju o kukuruzu 1507. Ne postoje sistematska testiranja proteina koji se sintetišu u biljkama, kako bi se ispitala njihova specifičnost i interakcije sa drugim jedinjenjima za koje se zna da povećavaju toksičnost. Kako je Testbiotek već naveo, postoji nekoliko radova o različitim Bt toksinima koji imaju negativan uticaj na zdravlje sisara, ali ne postoji detaljnije testiranje proteina Cry1F kako bi se isključili ti rizici. Onoz sa saradnicima (Onose et al.) 2008. se u svojoj studiji, koju je EFSA pogrešno citirala, ne bavi toksinom Cry1F, sintetisanog u kukuruzu, već o drugim Bt toksinima.

Da bi pokazao trenutnu stopu nesigurnosti u proceni rizika, Testbiotek je napravio dijagram kako bi ilustrovano pokazao rupe i nedostatke u saznanjima za Bt toksin kod GM biljaka. On uključuje rizike po zdravlje kao što su imunološke reakcije uočene u nekoliko studija. Nijedan od ovih problema EFSA nije uključila u procenu rizika do sada.

Pregled: Neka od neodgovorenih pitanja koja su bitna za procenu rizika od Bt toksina u GM biljkama - Bt toksin proizveden od GM biljaka

tačan način aktivacije nije jasan
nedovoljno pouzdanih metoda da se izmeri njegov sadržaj u biljkama
interakcije sa drugim stresorima mogu da izazovu veću toksičnost
uticaj na ne-ciljne organizme – stvarna specifičnost nejasna
istraživanja o ishrani ovim biljkama pokazuju imunološke reakcije

Zaključci

Dokazi koje je predočio Testbiotek, da trenutni podaci nisu dovoljni da se odbace rizici po okolinu i ljudsko zdravlje nisu osporeni od strane EFSA. EFSA se nije bavila nesigurnostima i rupama i nedostacima u saznanjima, koji treba da budu principi predostrožnosti, kako je to definisano propisima EU, već su jednostavno odbacili nalaze Testbiotek-a jer nisu našli dokaz o štetnosti kukuruza 1507.

Uzevši u obzir taj regulatorni okvir, po kojem EU pridaje veliki značaj principu predostrožnosti, Evropska Komisija mora da odbaci tvrdnje EFSA-e i zaustavi donošenje odluke o tržišnoj dozvoli kukuruza 1507.

Kristof Ten i Andreas Bauer-Panskus
*projekat realizovan uz pomoć „Grassroots foundation

Prevod: Bogdan Cekić
Izvor: testbiotech.org
Foto: dw.de/AFP Getty Images

VIDEO: EFSA I SUKOB INTERESA