Zemlje članice EU postigle su dogovor o izmeni propisa o genetski modifikovanim organizmima. Planiranim izmenama zemljama članicama bi se dala sloboda da na svojoj teritoriji zabrane uzgoj i onih GM sorti koje su prošle bezbednosnu proceduru i dobile zeleno svetlo Brisela. Sledeći korak je da se ovaj sporazum prihvati u Evropskom parlamentu.

Ukoliko se ova izmena usvoji Brisel više neće moći da nametne obavezu zemljama članicama da odobre uzgoj određenih GM kultura. Naime, kada nova GM sorta prođe propisanu proceduru, odnosno procenu bezbednosti u Evropskoj agenciji za bezbednost namirnica, zemlje članice će i dalje imati izbor da je odobre ili zabrane.

Prema trenutnim propisima, ukoliko je određena GM sorta prošla bezbednosnu proceduru, zemlje članice mogu da je zabrane isključivo kvalifikovanom većinom.

Budući da one to nikada nisu uspele da urade, na Evropskoj komisiji je bilo da, u nedostatku protivargumenata, nametne odluku o odobrenju uzgoja. Zemlje koje ne žele uzgoj GMO na svojoj teritoriji bile su prinuđene da jednostrano donesu mere zaštite, pozivajući se na bezbednosne razloge. Oni su redovno odbacivani kao neosnovani, a te zemlje bile izložene sudskim postupcima.

U tom smislu veoma je slikovit primer hibrida kukuruza TC1507 grupe Pajonir (Pioneer). Ova američka grupa zahtev je podnela pre 12 godina,a nakon duge procedure i odluke Suda pravde EU da se ona mora ubrzati, Evropska komisija je prepustila članicama da odluče.

Odobravanju ove kulture usprotivilo se 19 zemalja članica. Međutim, one su ukupno imale 210 glasova u Savetu EU, dok je za zabranu potrebno 260. Takva situacija nastala je zbog uzdržanosti Nemačke, koja kao mnogoljudna zemlja ima 29 glasova, i Belgije, Portugalije i Češke sa po 12 glasova. Iako je za uvođenje glasalo samo pet članica, Evropska komisija je praktično imala obavezu da je odobri.

Pored ove kulture, još pet čeka na odobrenje, a kukuruz MON810 američkog Monsanta, jedinog GM koji se gaji u EU, čeka na obnavljanje odobrenja. Reč je o kulturama koje su prošle proceduru provere bezbednosti za ljude i životnu sredinu i dobile odobrenje Evropske agencije za bezbednost hrane EFSA. Odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je međutim odlučio da zadrži te prijave, pre nego da izazove sukob sa vladama EU.

Evropski komesar u čijoj nadležnosti su GMO Tonio Borg 12. juna je najavio skoru dozvolu za kukuruz TC1507 i naglasio da Komisija to mora da učini da bi izbegla osudu Evvropskog suda pravde.

"Komisija nema izbora i mora da odobri ovu kulturu", rekao je on.

Ukoliko Parlament odobri kompromis koji su zemlje članice postigle u Luksemburgu, Brisel će pozvati proizvođače semena čiji zahtevi su u proceduri za odobrenje da ograniče zahtev na one zemlje koje žele da prihvate GM.

Jedina GM kultura koja je dozvoljena u EU, a sada čeka na obnavljanje dozvole, gaji se u Španiji, Portugaliji, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj. Osam zemalja, među kojima je i Francuska, pozvale su se na zaštitnu klauzulu i zabranile uzgoj ovog Monsantovog kukuruza na svojoj teritoriji.

Ukoliko preduzeća odbiju da ograniče zahtev, zemlje koje ne žele ih gaje će prema novim propisima moći da ih zabrane. One će Komisiji morati da navedu motive za zabranu. Uspostavljena je i lista mogućih razloga za zabranu. Ona nije konačna, a moguće je navesti i više motiva.

"Novi sistem garantuje državama članicama mogućnost izbora u pogledu uzgoja", rekla je francuska ministarka životne sredine Segolen Roajal, a planirane izmene pozdravila je holandska ministarka Vilma Mansveld.

Belgija i Luksemburg su se uzdržali od glasanja o novim propisima.

Ministarka Luksemburga Karol Dišburg je izrazila rezerve prema predloženim rešenjima zbog "pritiska koji mogu da imaju na države da bi dobile odobrenje, i rekla je da se plaši "talasa odobrenja kultura u EU".

Aktivisti za zaštitu životne sredine planiraju da ubede Parlament da se izjasni protiv ovog kompromisnog rešenja.

"Vlade bi trebalo da imaju mogućnost da zabrane GM seme bez traženja dozvola od kompanija", reklao je Mute Šimpf iz organizacije Prijatelji Zemlje, i okarakterisao kompromis kao "opasan poklon".

Komesar Tonio Borg je međutim istakao da novim propisima zemlje članice nisu dobile nikakve nove nadležnosti u pogledu odobravanja GMO, budući da procedura provere bezbednosti ostaje ista i mora prethoditi odobrenju u bilo kojoj zemlji članici.

Ovim nisu zadovoljni ni proizvođači semena.

"Ovaj predlog omogućava zemlji da odluči o zabrani iz bilo kog razloga", rekao je jedan od njihovih portparola.

"To bi bilo tragikomično kada ne bi značilo lošu poruku ostatku sveta, da je moguće bez teškoća zanemariti nauku i zabraniti proizvod iz populističkih razloga", reka o je on.

On je potvrdio da Monsanto ne planira da podnese nove zahteve za odobrenje kultura u EU i da nastavlja investicije u biotehnologiju van Evrope.

Izvor: AFP i S.V.
Foto: Shutterstock 


Privremeni sajt KRAGUJEVAC BEZ GMO dobio je novu, trajnu adresu. Ubuduće, sve aktuelnosti pratite na portalu PRVI PRVI NA SKALI, po odeljcima ● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (na srpskom, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)