OBRAĆANJE CENTRA ZA STRNA ŽITA DRŽAVNOM VRHU I RUKOVODSTVU GRADA - PREKRATITI NEIZVESNOST
Ukoliko do kraja januara ne dobiju odgovor nadležnih, zaposleni u Centru za strna žita najavljuju radikalizaciju protesta
Iako trogodišnji program za oporavak kragujevačkog Centra za strna žita traje još punu godinu, nadležno ministarstvo izbrisalo ovu ustanovu iz ovogodišnjeg budžeta i tako obnovilo strepnje zaposlenih za njihovu dalju sudbinu i sudbinu 116 godina stare firme sa epitetom najstarije institucije ove vrste na Balkanu.
Tim povodom, zaposleni u Centru za strna žita uputili su pismo na najznačajnije adrese u državnom vrhu Srbije – od predsednika Republike i predsednika Vlade, do nadležnih ministarstava – i načelniku okruga i gradonačelniku Kragujevca, kojim traže rešavanje problema koji dovode u pitanje dalji opstanak ove naučno-istraživačke institucije.
Posle podsećanja na istorijat i aktuelno normativno rešenje statusa Centra, zaposleni navode i sledeće: „Trenutno finansijsko-ekonomsko stanje Centra za strna žita je izuzetno loše - poseban je problem višemilionska blokada računa od petog avgusta 2009. - što je posledica višegodišnjih akumuliranih poslovnih i međuljudskih problema koji se i danas reflektuju na stanje u Centru. U ovom trenutku su isplaćene zarade za jul 2013. godine, a radni staž zaposlenima nije povezan 17 meseci.
U prethodnih pet-šest godina održano je više zajedničkih sastanaka na relaciji Vlada Srbije – grad Kragujevac – Centar za strna žita. Uvek je zajednički zaključak da Centar mora da se sačuva. Imajući u vidu činjenicu da Centar nije uključen u (republički) budžet za subvencije 2015. godine, postavlja se opravdana sumnja kod zaposlenih u iskrenost Vlade Republike Srbije u želju za opstanak ove naučno-istraživačke institucije.
Kraj 19. veka Srbija je obeležila namerom da iz ratarske proizvodnje izvuče što više, da razvija nauku. Koja je namera Vlade Srbije danas, početkom 21. veka, kada se u vreme većeg standarda favorizuje uvoz u odnosu na domaći razvoj.
O značaju Centra za strna žita kao osloncu ratarske proizvodnje u Šumadiji i celoj Centralnoj Srbiji, kao i na to da smo jedini naučnoistraživački centar van Beograda, ne moramo da podsećamo nadležne.
Da li se na našem primeru ovako sprovodi preporuka Vlade Srbije štitimo domaće?
Kako trenutno vlada potpuna neizvesnost oko isplata zarada čime je ugrožena egzistencija zaposlenih, obraćamo vam se sa zahtevom za hitno uključivanje u rešavanje ovog problema“.
U zaključku obraćanja, koje svojeručno potpisuje četrdesetsedmoro zaposlenih u Centru za strna žita, kao rok za odgovor navodi se kraj januara ove godine, a ukoliko izostane reagovanje nadležnih najavljuje se „preduzimanje radikalnijih mera“.
Izvor: Kragujevačke
* * *
CENTRU ZA STRNA ŽITA PRETI GAŠENJE
KRAGUJEVAC - Centar za strna žita u Kragujevcu, kao poljoprivredna naučno-istraživačka ustanova, predstavlja glavni oslonac ratarske proizvodnje u Šumadiji. Osnovan je 1898. godine i sve do današnjih dana bio je jedan od vodećih Centara u Srbiji. Međutim ove godine ukinuta su sredstva iz budžeta pa najstarijem Institutu za strna žita preti gašenje.
U poslednjih deset godina ređali su se problemi, jedva su se podmirivale obaveze prema dobavljačima, proizvodnja na oko 100 hektara nije prekidana a sve to su osetili zaposleni kojima se duguje 17 zarada.
"Samo poslovanje Centra je otežano, nemamo sredstva za normalni rad, za normalno poslovanje, za održavanje proizvodnje, za tekuće troškove u Centru. Mi smo se obraćali višim instancama, naš osnivač je Srbija, i obraćali smo se resornom Ministarstvu. Obratili smo se i predsedniku Srbije, predsedniku Vlade, takođe smo zamolili za pomoć i lokalnu samoupravu", rekla je predsednica samostalnog sindikata u Centru za strna žita Ljiljana Mijailović.
U Centru za strana žita strahuju da ne dožive sudbinu instituta u Zaječaru koji je zbog dugogodišnjih problema prestao sa radom. Sudski izvršitelji već su krenuli sa popisivanjem poljoprivrednih mašina što je dodatno zabrinulo sve zaposlene.
"Godine 2013. dobili smo izvesna sredstva, 24 miliona dinara. To je bilo iz Republičke direkcije za robne rezerve pošto se sve to desilo posle glasanja budžeta. Prošle godine smo ušli u budžet, dobili smo manje sredstava ali smo ipak uspevali da održimo poslovanje i redovno smo isplaćivali lične dohotke. Zasnovali smo proizvodnju, podmirivali sve obaveze prema dobavljačima i na našu veliku nesreću ove godine nismo ušli u budžet iako je trebalo po potpisanom sporazumu", rekao je v.d. direktor Centra Blagoje Kovačević.
Ova naučno-istraživačka ustanova jedna je od najstarijih u oblasti poljoprivede i proizvodi visoke kategorije semena strnih žita i to pšenice, ovsa, ječma, raži i tritikala.
"S obzirom na to da je Centar za strna žita najstarija naučno istraživačka ustanova na Balkanu iz oblasti poljoprivrede i da ima 117 godina bogatu istoriju i da se u našem Centru stvorilo preko 100 sorti strnih žita evidentno je da ima ugled koji ovakve prilike nisu mogle da naruše kod poljoprivrednih proizvođača", rekla je Ljiljana Mijailović.
Srbija je krajem XIX veka imala potrebu da osnuje ustanovu koja će doprineti regionalnom razvoju poljoprivrede. Danas se sa velikim ambicijama priča o ulaganju u poljoprivredu a institucije poput Centra za strna žita dovedene su pred gašenje.
Komentara: 0