INTERVJU

PROF. DR MILADIN ŠEVARLIĆ, ŠEF KATEDRE EKONOMIKE POLJOPRIVREDE I TRŽIŠTA NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU U BEOGRADU

Mislim da su naši političari zarad kratkotrajnih efekata političkih izbornih pobeda žrtvovali dugoročne interese poljoprivrede i privrede Srbije u procesu pridruživanja EU

Iznos direktne i indirektne štete u poljoprivrednoj proizvodnji usled nedavnih katastrofalnih poplava u Srbiji, strategija srpske poljoprivrede, odnos države i poljoprivrednika, bile su teme o kojima smo razgovarali sa prof. dr Miladinon Ševarlićem, šefom Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

● Nedavno ste rekli da će hrane u Srbiji i nakon poplava biti dovoljno, jer je Vojvodina pošteđena katastrofalnih posledica poplave. Da li očekujete poskupljenje hrane?

- Neće biti mnogo skuplja u odnosu na redovne cene koštanja koje se formiraju na bazi ulaganja i prihoda. Gazdinstva koja su bila zahvaćena poplavama južno od Save i Dunava imaće praktično duplo veće troškove poljoprivredne proizvodnje. Država treba značajno da subvencioniše ta poljoprivredna gazdinstva kako bi se na delu poplavljenog područja zanovila poljoprivredna proizvodnja.

● U kom procentu je moguće zanoviti proizvodnju na takvim područjima?

- Ukoliko je tačna informacija da je poplavom obuhvaćeno svega 90 hiljada hektara, što izgleda relativno malo, kao tri najveće agrobiznis firme u Srbiji, moguće je. Koliko je meni poznato nadležne državne institucije, posredstvom ministarstva poljoprivrede vrše analizu kvaliteta tog zemljišta i praktično nijedan poljoprivredni proizvođač ne treba da obnovlja proizvodnju ako ne dobije analizu i uputstvo poljoprivredne savetodavne službe. U suprotnom može da se desi da dobije nalog inspekcije da uništi i ono što je posle poplave ponovo uradio.

● O kojim razmerama štete govorimo?

- Štete su prisutne i na područjima koja nisu poplavljena jer su kiše izazvale veću pojavu bolesti i
korova, nego što su onemogućile razvoj, porast i razviće tih biljaka. Sve to predstavlja dodatne troškove za poljoprivrednike.

● Vaša prva procena je bila da će doći do značajnog smanjenja i pogoršanja spoljno trgovinskog bilansa.

- Posledice poplava će se više odraziti na naš spoljno trgovinski bilans u sektoru voća i povrća, nego na snabdevanje domaćeg tržišta izuzimajući lokalna tržišta na poplavljenim područjima gde može da se očekuje i veća nepodudarnost ponude i tražnje – koja će se nadomestiti dovozom iz drugih nepoplavljenih područja.

● A koliko će iznositi šteta?

- Ukoliko je reč o samo 90 hiljada hektara poplavljenog poljoprivrednog zemljišta, to je tri odsto očekivane vrednosti ukupne poljoprivrede, od pet milijardi evra, odnosno direktna šteta od 150 miliona evra. Ali, sve to zavisi i od strukture proizvodnje, jer ukoliko su uništeni rasadnici, plastenici i jagode, tu je šteta višestruko veća, nego kod površina pod pšenicom i kukuruzom koje su uništene.

● Kolika je šteta Srbije u oblasti stočarstva?

- Mislim da će najveću štetu dugoročno pretrpeti govedarska proizvodnja, jer im je najduži ciklus reprodukcije. Najlakše će biti obnoviti ili revitalizovati živinarastvo, zbog kraćeg vremenskog ciklusa reprodukcije, zatim svinjarstvo, sledi ovčarstvo i kozarstvo. Poseban problem će biti da se obezbede praktično najkvalitetnija proizvodna grla, jer u svetu niko neće da proda najkvalitetnija grla, nego uvek neku drugu klasu. Zato bi trebalo više pažnje posvetiti razvoju stočarskih reprocentara u Srbiji, da bi preko priplodnih bikova i uvoza semena za veštačko osemenjavanje mogli da unapređujemo proizvodne osobine novih grla.

● Da li Srbija ima jasnu strategiju u poljoprivredi?

- Srbija ima strategiju iz 2005. Nova strategija je urađena, ali nije još usvojena. Nova stategija predviđa potrebu daleko većeg ulaganja u uređenje zemljišne teritorije i u sisteme za navodnjavanje, odnosno kanalsku mrežu, i u opremu za navodnjavanje. Ključno je, s obzirom na konfiguraciju terena ispod Save i Dunava, uređenje bujičnih vodotokova iz brdskih i planinskih područja. Koliko je meni poznato, Srbija ima preko 10.000 potencijalnih bujičnih vodotokova.

● Ko bi trebalo da finansira sređivanje kanalske mreže?

- To mora država, i to tri sektora: za šumarstvo, vodoprivredu i poljoprivredu. Na kraju, možda bi bilo dobro razmisliti o uvođenju dodatne stope PDV-a od jedan odsto, namenski za to u narednih pet godina, jer u krajnjem slučaju imaće koristi i potrošači preko dovoljne snabdevenosti i s manjim oscilacijama u cenama poljoprivrednih proizvoda, ali i svi sektori privrede i svi građani Srbije.

● Da li je to jedini način?

- Moguće je i zaduživanje kod domaćih i stranih banaka, ali ne bih to preporučio imajući u vidu stepen zaduženosti. Sem toga, poljoprivrednici ili agrobiznis firme, koje su korisnici određenog poljoprivrednog zemljišta, moraju srediti obodne kanale, izvršiti odvodnjavanje sa svojih parcela. Ali, i putna privreda mora da reguliše kanale pored i propuste ispod puteva.

● Sem regulisanja vodotokova, koji su prioriteti Srbije u poljoprivrednoj proizvodnji?

- Strategija potencira da što veći deo primarne poljoprivredne proizvodnje prođe kroz proces dorade i prerade, i da se izvozi tek sa oplemenjenom dodatnom vrednošću. To će uticati i na povećanje vrednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije, kao i da se obezbedi veća uposlenost i radne snage i iskorišćenost postojećih ili eventualno novih kapaciteta za preradu.

● Koliko možemo da računamo na eventualno buduće investititore iz arapskih zemalja?

- Mislim da nema potrebe da se orijentišemo samo na jednu zemlju. Ali uvek treba da se orijentišemo na one od kojih možemo da dobijemo povoljnije uslove i sa kojima možemo da dogovorimo i otplatu u proizvodima, čime bi obezbedili i dodatno tržište za našu poljoprivredu, a ne isključivo finansijski, novčano.

● Da li će srpski poljoprivrednici izdržati utakmicu sa evropskim?

- Mislim da su naši političari zarad kratkotrajnih efekata političkih izbornih pobeda žrtvovali dugoročne interese poljoprivrede i privrede Srbije, i da su se neodgovorno ponašali prema nacionalnim interesima. Pri tome, imali su iskustvo drugih zemalja, i istraživanje šta se desilo sa poljoprivredom 12 zemalja nakon pet godina po ulasku u Evropsku uniju u periodu od 2004. do 2009. Suficit u spoljno trgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene industrije uspele su da sačuvaju i obezbede svega tri države: Poljska sa oko 4-5 milijardi dolara, Mađarska sa oko milijardu dolara i Litvanija sa svega 100 miliona dolara. Srbija sada potencijalno ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali ne zahvaljujući samo spoljno trgovinskoj razmeni sa zemljama članicama EU, nego i tradiciji u razmeni sa zemljama iz bivše SFRJ. Srbija bi morala da povede računa da li će ostvariti i u budućnosti takav spoljno trgovinski bilans u izvozu i uvozu poljoprivrednih proizvoda.

Srbija će biti jedina država iz bloka tranzicionih zemalja koja će praktično pre pristupanja EU biti u obavezi, po sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da već od 1. jula ili 1. septembra 2017, omogući slobodnu kupovinu zemljišta od strane kupaca iz EU pod istim uslovima kao i domaćim kupcima, a susedna Hrvatska će to omogućiti tek za sedam godina od dana prijema u EU, ako i tada ne bude tražila i dobila produžetak zabrane prodaje tog prirodnog agrarnog i nacionalnog resursa.

● Zašto je Srbija prihvatila ranije?

- To treba pitati one koji su potpisali i pozvati ih na odgovornost, kao i one koji su ispregovarali sistem smanjenja carinskih stopa u periodu koji je objektivno predstavljao period koji nije odgovarao srpskoj privredi i poljoprivredi. Takođe, mislim da deo odgovornosti snosi i EU zbog toga što je primenu tog sporazuma uslovljavala i političkim ustupcima vezanim za područje Kosova i Metohije. To je jedinstven slučaj u procesu pridruživanja tranzicionih država EU i to se sada vraća kao bumerang celokupnoj svetskoj zajednici. Posebno treba skrenuti pažnju, da i kada nova zemlja bude primljena u „punopravno“ članstvo, to je pod znakom navoda jer, recimo farmeri u Hrvatskoj i posle njenog prijema u članstvo EU nemaju isti nivo subvencija kao farmeri starih 15 članica EU.

I neće ih imati ni posle 1. januara 2015. već će dobiti verovatno umanjene subvencije za 30 odsto u ovom sedmogodišnjem budžetskom ciklusu do 2020. To čeka i nas kad budemo pristupili EU u 2020. ili 2024, sasvim je svejedno.

● Ima li država mehanizama da eventualno smanji taj negativni uticaj na poljoprivredu i poljoprivredne proizvođače?

- Teško u ovoj finansijskoj situaciji, kada Srbija ne ispunjava ni obavezu da u agrarni budžet izdvaja zakonom propisanih pet odsto od ukupnog budžeta. Nakon, ovih poplava i verovatnog rebalansa budžeta ne očekujem da će se u agrarni budžet izdvojiti čak ni 3,80 ili 4,08 odsto ukupnog budžeta.

● Da li dosadašnji politički ambijent pogoduje razvoju poljoprivrede i sela u Srbiji?

- Mislim da je Srbija zrela za promenu političkog sistema, jer političke elite poslednjih 16 godina imaju ’pokidane’ veze sa narodom. Ovo je kvazi demokratija, imajući u vidu da liste kandidata sastavljaju lideri političkih stranaka. Frapantan primer političke i društvene neodgovornosti svih pozicionih i opozicionih stranaka u periodu posle 2000. jeste činjenica da na listama praktično nemate poljoprivrednika, izuzimajući Marijana Rističevića – ukoliko je i on poljoprivrednik? U sazivu ovog i prošlog parlamenta nije ih bilo, a poljoprivrednici čine 11 odsto biračkog tela i njima bi trebalo da pripadne 27-28 poslaničkih mesta ukoliko bi oni glasali samo za kandidate njihove ’seljačke’ stranke. Potpuno bi drugačiji odnos prema poljoprivredi i selu bio kada bi poljoprivrednici, a posebno kada bi stanovnici ruralnih područja, glasali samo za svoje kandidate. Ovako u parlamentu imamo vrlo izražene procese beogradizacije i novosadizacije, i totalno zapostavljanje svih drugih područja. To je jedan disbalans koji će skupo da nas košta u strateškom pogledu. Morao bi da se vrati izbor poslanika neposredno od naroda, a ne za političke liste, jer se iza manje ili više (ne)uspešnih lidera kriju i mnogi koji nikad ne bi bili na listama kad bi se narod pitao, niti bi bili izabrani. Tako se dešava da poslanici različitih političkih opcija, bilo da su pozicioni ili opozicioni u parlamentu, imaju bitno divergentne stavove po istim agrarnim i ruralnim pitanjima i ako su sa istog područja. Naročito kada se radi o genetički modifikovanim organizmima. Biće vrlo interesantno da čujemo argumente političara, koji su se eventualno „obećali nekome za nešto“, kako će se izjasniti oko najavljene promene zakona o genetički modifikovanim organizmima iz 2009, posebno što su od 168 skupština opština i gradova, njih 110, koje zauzimaju 70 odsto ukupne teritorije i gde živi preko 85 odsto ukupnog stanovništva, donele deklaraciju protiv promene zakona o GMO.

OBAVEZNO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA

Država praktično stimuliše samo registrovana poljoprivredna gazdinstva da se osiguraju, jer pokriva deo premije koju ti poljoprivrednici plaćaju. Međutim, pitanje je da li svaka premija obuhvata i štete od poplava, erozije, odnosno klizišta. Po pravilu to je predmet dodatnog osiguranja, a tu je i razlika u pristupu osiguranju poljoprivrede kod osiguravajućih kuća, čak i inostranih koje se na našem tržištu ne ponašaju kao i u zemljama gde su centrale njihovih kompanija. Iznenađujuća je činjenica da naše osiguravajuće kompanije ne osiguravaju plastenike, što je nonsens da država finansira podizanje plastenika, a da ne možete da osigurate tu proizvodnju i objekte. Takođe, ne osiguravaju košnice pčela. Svedoci smo da je u ovim poplavama značajan broj košnica pčela odnet u bujičnim vodotokovima i da je praktično uništen dobar deo pčelinjih društava.

ZABRANJENO „NE SADRŽI GMO”

„Vrlo je indikativno, da je prvoj agrobiznis kompaniji u Srbiji, koja je na ambalaži svog proizvoda istakla zeleni znak sa tekstom - „Ne sadrži GMO“, naloženo od strane republičke poljoprivredne inspekcije da promeni ambalažu i da povuče sa tržišta takve proizvode, jer navodno prave nelojalnu konkurenciju prema istim ili sličnim proizvodima, koji „takođe ne sadrže genetski modifikovane organizme“. Mislim da bi trebalo da angažujemo Džejmija Olivera da o štetnosti GMO u ishrani drži javna predavanja po Srbiji.“

Autor: Tatjana Ostojić
Foto: arhiva PPNS, autor Miloš Milivojević
Izvor: bizlife.rs