Nije dokazano da je GM hrana zdravstveno bezbedna

Koleginica Gordana Šurlan Momirović je dala izjavu na RTS da "do sada ispitana GMO hrana nije opasna po zdravlje" i kako vidim podigla prilično tenzije u javnosti.

Braniću pravo koleginice Šurlan Momirović, koju smatram svojim dobrim i dugogodišnjim prijateljem, da kaže šta misli, iako se sa njom ne slažem. Različitost stavova i tolerancija tih različitih stavova nije demokratska, već civilizacijska tekovina.

Međutim, kada govorimo o uticaju ishrane na organizme, uključujući i čoveka, ukratko može da uzme u obzir i sledeće:

MI JESMO ONO ŠTO JEDEMO!

Svaki živi organizam sve svoje osobine formira na osnovu gena koje nosi i delovanja činilaca spoljne sredine na taj nasledni sistem. Neke osobine se više formiraju na osnovu genske informacije, tako da je ono što vidimo skoro verna posledica rada naslednog materijala. Takva je boja kose, boja očiju kod ljudi. Ove osobine se veoma malo menjaju u svom konačnom izrazu, delovanjem činilaca okolne sredine.

Druga grupa osobina je, u svom konačnom izrazu, podložnija uticajima okoline. To su, primera radi, telesna masa, sadržaj holesterola, krvni pritisak i slično. Prva grupa osobina se nazivaju kvalitativne osobine i uslovljene su delovanjem manjeg broja gena, jakog pojedinačnog efekta, koji se nazivaju – major geni. Druga grupa osobina se nazivaju kvantitativne osobine i formiraju se delovanjem velikog broja gena slabog pojedinačnog efekta koji se nazivaju – minor geni.

Ovaj složeni nasledni sistem se još uvek istražuje i naša znanja o tome kako deluje su sigurno veća nego pre dve-tri decenije, ali su još uvek izuzetno mala i nedovoljna da u celosti shvatimo kako nasledni materijal funkcioniše i kakva je sprega gena koje nosimo i činilaca spoljne sredine. Ono što može sa sigurnošću da se kaže je da spoljna sredina može da izazove promene u naslednom materijalu. Deo ovih promena, koji se prenosu na potomstvo, se naziva – mutacije.

Hrana, odnosno ono što jedemo, spada u kategoriju delovanja činilaca spoljne sredine. Uticaj hrane na organizam je, zadnjih decenija, intenzivno ispitivan na biohemijskom nivou. Na ovaj način su određeni hemijski tj. biohemijski sastojci u hrani stavljani u odnos sa određenim pojavama, koje su uočene kao posledica ishrane pojedinim prehrambenim proizvodima. Primera radi, tako se smatra da masnoće slanine koje čine 68% kalorija ovog proizvoda, su skoro 50% saturisane i da doprinose povećanju nivoa holesterola, a time i opasnost od srčanih oboljenja. Čak je izračunato da svaka unca (oko 28 grama) slanine doprinosi povećanju holesterola za 30 miligrama. Međutim, čak i u ovom primeru, postoje različiti stavovi stručnjaka. Postoji i negacija uticaja saturisanih masti na povećanje nivoa holesterola. Kako se navodi, prema "najnovijim istraživanjima" saturisane masti nisu kritične za nivo holesterola i negativan uticaj ovih masti na povećanje srčanih oboljenja ne postoji!

Vidimo, dakle, da ni na biohemijskom i fiziološkom nivou ne postoji usaglašenost stavova stručnjaka i naučnika. Ovo je posledica da nam ni znanja na nivou biohemijskih i fizoloških funkcija organizma, pa time i uticaj ishrane na te procese nije dovoljno jasan.

Šta onda može da se kaže za uticaj ishrane na genetički, nasledni, materijal? Ovde su naša saznanja još oskudnija. Svi prehrambeni proizvodi nose u sebi nasledni materijal, odnosno gene onih organizama od kojih su napravljeni. Što je proces prerade od osnovne sirovine do konačnog prehrambenog proizvoda jednostavniji, to je genetički materijal biljnog ili životinjskog organizma od koga hrana nastaje, bolje očuvan.

Sve do nedavno se smatralo da se u digestivnom traktu u procesima varenja, takav nasledni materijal koji postoji u prehrambenim proizvodima, brzo raspada. Slično se mislilo i za nasledni materijal biljaka i životinja u procesima prerade hrane. Relativno skoro je ustanovljeno da je nasledni materijal daleko otporniji nego što se mislilo i da može da opstane u celosti, ili u delovima kako prilikom obrade hrane, tako i u procesima varenja. Posledica je da je regenerisana sibirska polarna biljka Silene stenophylla Ledeb., stara 32 hiljade godina. Ova biljka je bila "mrtva" još od pleistocena, a potpuno je regenerisana iz fosilnih ostataka ploda ove biljke koji je pronađen u ledu na desnoj obali reke Kolime u severoistočnom Sibiru, u jazbinama veverica 38 metara ispod sadašnje površine leda. Sam čin regeneracije ne bi uspeo da nije bilo "preživelog" naslednog materijala, koji je ostao i opstao sve to vreme.

Slično može da se kaže i za prehrambene proizvode, koji prolaze kroz razne procese prerade. Degradacija, raspadanje naslednog materijala može da se dogodi u uslovima visokih temperatura (100°C, 120°C), pritiska (0,1 MPa) ili pod uticajem niskih pH vrednosti (kisela sredina od pH 2,25, 4,25). Međutim, kako naučna istraživanja pokazuju, veoma često je moguće da se pojedini fragmenti DNK (naslednog materijala) umnože u laboratoriskim ispitivanjima. Ovo znači da delovi naslednog materijala mogu da ostanu i opstanu, čak i u takvim uslovima i mogu da budu kasnije umnoženi. Na ovoj sposobnosti se zasniva kontrola da li je prehrambeni proizvod nastao od GM organizama, ili ne.

Kolika je realna otpornost naslednog materijala u različitim uslovima okolne sredine, još uvek je predmet istraživanja. Ovo se posebno odnosi na nasledni materijal (DNK) različitih mikroorganizama (bakterija, virusa). Ova DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) može da opstane i više miliona godina, prolazeći kroz razne uslove sredine. Naravno, ova otpornost zavisi i od vrste mikroorganizma, kao i od interakcije uslova spoljne sredine sa pojedinim vrstama bakterija, odnosno mikroorganizama uopšte.

Primera radi, izdržljivost naslednog materijala gram pozitivnih bakterija se izučava da bi se što bolje razumeli mehanizmi očuvanja ćelijske DNK. Upravo su prokariotski mikroorganizmi ti za koje se očekuje da mogu da budu pronađeni kao očuvan vanzemaljski život u naslagama leda na Marsu ili Evropi, satelitu Jupitera. Kada razmatramo fenomen GMO i hrane nastale od GMO, treba da se ima u vidu da su osnovni delovi GM genske konstrukcije (himernog gena) upravo prokariotskog porekla ubačeni iz bakterija (Agrobacterium sp.) i virusa (Cauliflower Mosaic Virus - CaMV).

Na osnovu kratkog prethodnog razmatranja, nije neuobičajeno da novija istraživanja ukazuju da delovi naslednog materijala iz hrane koju unosimo mogu da ostanu i opstanu i organima za varenje ili, kako se kaže, u digestivnom traktu čoveka. Sve do skoro se smatralo da se nasledni materijal hrane raspada, degradiše pri varenju i da ne utiče na nasledni materijal i procese čoveka. Iz tog razloga uticaj ishranena stanje ljudskog organizma, na molekularnom nivou, nije detaljnije proučavan.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina je naučnim eksperimentima pokazano da pojedini delovi nukleinskih kiselina iz hrane mogu ne samo da opstanu, već i da menjaju procese u ljudskom organizmu. Ono što jedemo definitivno može da utiče na naše gene. Ribonukleinska kiselina (miRNK), takozvana mikro RNK iz pirinča može da "preživi" procese varenja i da menja ekspresiju gena u ćelijama sisara. Postojanje ovih malih sekvenci RNK su ustanovljene još pre dve decenije, ali je njihova uloga shvaćena tek polovinom prošle decenije. Sada je poznato da je miRNK iskonski regulatorni mehanizam, koji menja ili zaustavlja delovanje pojedinih gena. Ustanovnjeno je da prisustvo miRNK iz pirinča, dovodi do povećanja "lošeg" holesterola, tako što se vezuje za informacionu ribonukleinsku kiselinu (iRNK) čime sprečava delovanje gena u ćelijama jetre za snižavanje nivoa ovog holesterola.

Ovim je pokazano da hrana na molekularnom nivou može da utiče na rad gena čoveka. Dakle, deceniju posle početka genetičkih modifikacija u poljoprivrednim kulturama, što samo pokazuje da nastanak GMO nije pratilo i odgovarajuće saznanje o funkcionisanju naslednog materijala. A, mnogo toga je izgleda još uvek nepoznato i "čeka" da bude otkriveno.

Mi jesmo ono što jedemo. Hrana menja naš nasledni materijal na duge staze. To je dvosmerni put, gde čovek prilagođava ishranu sebi, ali se i sam prilagođava onome što jede. Ispitivanja gena ljudi, čiji su ostaci pronađeni u Španiji, pokazuju da čovek pre sedam hiljada godina, u Mezolitu, nije bio tolerantan na laktozu i da je imao probleme u varenju mleka i mlečnih proizvoda. Nije bio tolerantan ni na gluten. Sve ovo s toga jer se bavio lovom i sakupljanjem. Tek kada je počeo da se prehranjuje razvijajući poljoprivredu, menjala se i hrana koju je koristio i vremenom je došlo do promene naslednog osnova i razvitka tolerancije na laktozu i sadržaj glutena. Ovo je dugotrajan proces za koji je bilo potrebno četiri-pet hiljada godina.

PROMENE GENOMA I NOVE TEHNOLOGIJE IDU RUKU POD RUKU!

Imajući u vidu prethodno rečeno, transgena tehnologija, koja proizvodi GMO i hrana koja nastaje od GMO sigurno utiče na promene u organizmima koji je usvajaju. Postoji realna mogućnost da utiče i na nasledni materijal onoga ko je usvaja. Radi se o promenama koje ne moraju da budu vidljive u onom vremenskom periodu koji mi možemo da dogledamo, već u mnogo dužem višegeneracijskom vremenskom razdoblju. Pravac tih promena je sasvim nesaglediv sa pozicije u kojoj se danas nalazimo.

Genetičke modifikacije se rade u situaciji gde su naša saznanja o funkcionisanju naslednog materijala nedostatna. Svaku naglu promena genoma (ukupan nasledni materijal), organizam doživljava kao agresiju i pokušava da vrati stanje naslednog materijala u prvobitno stanje. Ovaj proces može da bude brz i nagao, ali može da bude mnogo dugotrajniji.

Iskaz da "do sada ispitana GMO hrana nije opasna po zdravlje" jednostavno ne može da bude definitivna istina, imajući u vidu sve prethodno rečeno.

Čak i ako prihvatimo da postoje osporavanja rezultata ispitivanja (Pustaji, Ermakova, Seralini itd.) po kojima GM hrana dovodi do degenerativnih promena organa za varenje, kancerogenih promena, sterilnosti i to u produženom, delovanju od dve-tri generacije laboratorijskih životinja, ostaje iskaz koji je u ovom trenutku najobjektivniji – nije dokazano van opravdane sumnje da je hrana od GMO zdravstveno bezbedna. Ovakav iskaz je ne svrstava u "zdravstveno bezbednu hranu", već je svrstava u kategoriju potrebe za daljim ispitivanjem uticaja te ishrane na čovekov organizam i to na svim nivoima, uključujući i molekularni.

Za to vreme čovek može sasvim pristojno da se prehrani, pa i naruši zdravlje, ako ne pazi šta i koliko jede, konvencionalnom hranom.

prof. dr Miodrag Dimitrijević

BIOGRAFIJA AUTORA

Privremeni sajt KRAGUJEVAC BEZ GMO od 31. maja 2014. godine ima novu, trajnu adresu. Ubuduće, aktuelnosti o GMO pratite na portalu PRVI PRVI NA SKALI, po odeljcima ● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (na srpskom, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)