SUBOTICA - Razvoj poljoprivrede mora se bazirati na konceptu razvoja bez genetički modifikovanih organizama, jer jedino možemo biti konkurentni sa proizvodima iz organske poljoprivrede i integralno kontrolisane konvencijalne poljoprivredne proizvodnje, ocenio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
Prema Ševarlićevom mišljenju, Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period do 2024. godine se mora realizovati kroz donošenje nacionalnih programa razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja i istovremeon doslednom primenom zakona o podsticajima u toj oblasti.
“To znači da poljoprivreda i ruralni razvoj ne mogu biti oštećeni, odnosno da moraju dobiti svojih zakonom pripadajućih pet odsto, što nažalost ni u ovoj godini nije bio slučaj” – rekao je Ševarlić novinarima pred otvaranje foruma “Hrana za Evropu” u Subotici.
Rekao je da bi u smislu dugoročnosti primene, strategije ovog tipa trebalo da usvaja skupština, a da njena realizacija zavisi od pomenutih nacionalnih programa i obima agrarnog budžeta, odnosno investicija u sektoru agrara.
On smatra da se poljoprivreda mora bazirati na konceptu razvoja bez genetički modifikovanih organizama, jer sa njihovim ulaskom na naše tržište, po njegovom mišljenju, srpska poljoprivreda ne može biti konkurentna, s obzirom na domaću agrarnu strukturu.
“Mi na regionalnom i evropskom tržištu možemo biti konkurentni i prepoznatljivi jedino sa proizvodima iz organske poljoprivrede i integralno kontrolisane konvencijalne poljoprivredne proizvodnje. Sa proizvodima na bazi GMO sigurno ne možemo biti konkurentni, niti prepoznatljivi” – smatra Ševarlić.
On je dodao da se mora sačuvati domaća industrija semena, sadnog materijala i revitalizovati repro-centri u stočarstvu, bez čijeg razvoja, po njegovom mišljenju, nema dugorično održive poljoprivredne proizvodnje.
Takođe je naglasio da je neophodna revitalizacija zadrugarstva, bez čega se po njegovom mišljenju ne može uključiti u program proizvodnje 630.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Jedna od tema ovogodišnjeg foruma “Hrana za Evropu” biće i privatizacija u agro-sektoru, a Ševarlić je po ovom pitanju ocenio da je “Srbija očigledno mnogo bogatija nego što su drugi mislili jer još ima dosta toga da se privatizuje”.
Ševarlić je postavio pitanje treba li privatizovati PKB i postoji li mogućnosti da se ova kompanija, zajedno sa PIK Bečej ostave kao državne firme i uključe i integrišu sa poljoprivrednim veterinarskim fakultetima i naučnim institutima.Time bi se, po njegovom mišljenju, stvorila baza po modelu po kojima posluju američki univerziteti.
“Ako hoćemo već da gledamo šta se radi na zapadu, dajte da primenimo jedan dobar model koji praktično već 200 godina funkcioniše u Sjedinjenim Američkim Državama” – rekao je Ševarlić.
Takođe je postavio pitanje treba li privatizovati, po njegovom mišljenju, nacionalno strateške kompanije, kao što je “Porečje Vučje”.
Četvrti poljoprivredni forum “Hrana za Evropu”, u organizaciji Ekonomskog instituta i Društva agrarnih ekonomista Srbije, počeo je danas u Subotici, a okuplja predstavnike državnih institucija, agrarnih kompanija i stručnjake agrarne ekonomije na temu realizacije pomenute strategije razvoja poljoprivrede.
VIDEO
Izvor: Tanjug
Privremeni sajt KRAGUJEVAC BEZ GMO od 31. maja 2014. godine ima novu, trajnu adresu. Ubuduće, aktuelnosti o GMO pratite na portalu PRVI PRVI NA SKALI, po odeljcima ● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (na srpskom, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
Komentara: 1
Dragan
S obzirom da na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu ima još profesora (koji su sigurno stručniji u ovoj oblasti, jer koliko znam dotični prof. predaje na Agroekonomskom smeru), trebalo bi malo čuti i njihovo mišljenje. Ja koliko mogu da shvatim u ovim tekstovima govore ljudi o onom što neće. Problem je što ne govore šta hoće i kako da to realizuju. Ne možemo biti apriori protiv GMO, ima useva koji su ekonomski jako isplativi a ne utiču na zdravlje ljudi. Zašto da ne proizvodimo GMO kukuruz od koga se dobija alkohol koji se koristi umesto benzina ili krompir od koga se proizvodi hartija itd... Inače GMO je svetski trend i bolje bi bilo da se polako pripremamo za to, a ne nećemo a onda za 24h hoćemo. Za neupućene GMO soja se kod nas gaji sigurno zadnjih 15-estak godina, ako ne i duže.