Najnovije istraživanje pod nazivom "Jedinstveni recept Jadarita" ("Jadarite’s unique recipe") objavljeno 11. juna u britanskom naučnom časopisu "Nejčr: Geonauka" ("Nature Geoscience") baca svetlo na "neverovatno specifične uslove potrebne za formiranje jadarita, jedinstvenog minerala bogatog litijumom koji ima potencijal da ponudi manje štetan i energetski kraći put ekstrakcije", saopštio je Prirodnjački muzej iz Londona.

Naučnici iz ove institucije tvrde da su otkrili geološke misterije jadarita, retkog minerala koji sadrži litijum i "ima potencijal da pokrene evropsku tranziciju ka zelenoj energiji, a koji je do sada pronađen samo na jednom mestu na Zemlji, u srpskom Jadarskom basenu".

"Kao pečenje torte"

Otkriven 2004. godine i opisan od strane muzejskih naučnika Krisa Stenlija i Majka Ramzija, jadarit je dospeo na naslovne strane zbog svoje neverovatne sličnosti sa hemijskom formulom kriptonita, izmišljenog vanzemaljskog minerala koji iscrpljuje Supermenove moći, piše na sajtu Pirodnjačkog muzeja. Međutim, danas je uvećana njegova ekonomska i ekološka vrednost, nudeći visok sadržaj litijuma i energetski štedljiv način ekstrakcije u poređenju sa tradicionalnim izvorima poput spodumena, dodaje se.

Tim istraživača Muzeja otkrio je zašto je ovaj beli, nodularni mineral tako redak. Da bi se formirao, jadarit mora da prati tačan skup geoloških koraka u veoma specifičnim uslovima, pokazuju njihova otkrića. To uključuje "strogu interakciju između terminalnih jezera bogatih alkalijama, vulkanskog stakla bogatog litijumom i transformacije glinenih minerala u kristalne strukture koje su izuzetno retke", piše dalje u ovom saopštenju.

- Slično kao i kod pečenja torte, sve mora da bude izmereno i precizno da bi se ovaj retki mineral formirao. Na primer, ako mineralni sastojci nisu baš kako treba, ako su uslovi previše kiseli ili previše hladni, jadarit se neće formirati. Kriterijumi izgledaju toliko precizni da ga još nismo videli repliciranog bilo gde drugde na Zemlji, rekao je muzejski naučnik i koautor rada dr Frančesko Pucolu.

Geolog u Prirodnjačkom muzeju i drugi koautor rada dr Robin Armstrong je dodao:

- Kako potražnja za litijumom raste u trci ka obnovljivim izvorima energije, ako se iskopava, jadarit može da ponudi ogroman potencijal. Ovaj proces nas približava identifikaciji drugih mogućih nalazišta otkrivanjem uslova formiranja u laboratoriji.

Obezbeđivanje resursa za zelenu ekonomiju jedna je od naših istraživačkih tema koja ima za cilj ubrzanje integracije nauka o Zemlji i životu kako bi se odgovorno obezbedili prirodni resursi za održiva društva koja su pozitivna prema prirodi, tvrde u Londonu.

"Pomoć Evropi"

U drugom članku, Pirodnjački muzej je objavio da bi jadarit mogao "da pomogne Evropi da pređe na zeleniju budućnost", uz ogradu - "iako ostaju pitanja o lokalnoj podršci za njegovo rudarenje".

Tu je naglašen mogući "izvor značajnih količina litijuma koji će biti potreban za napajanje rastuće evropske flote električnih automobila".

Naučnici su i ovde naveli da su uslovi potrebni za formiranje jadarita toliko specifični da se još uvek nalazi samo u jednoj dolini u "istočnoj Srbiji".

Istočna ili zapadna Srbija?

Prim. PPNS: sumnjajući da autori nisu dobro proučili teritoriju Srbije, ističemo kao moguće da su napravili grešku - da ipak misle na zapadnu Srbiju, teritoriju Loznice i nalazište "Jadar". Ako se, pak, zaista misli na istočnu Srbiju, onda se to podudara sa mapama iz studije evropskog projekta "Frejm" ("Frame") koje ukazuju da baš tu, dakle na istoku, postoji najveći nalazišti litijuma u Srbiji.

Bez takvih saznanja, srpska javnost istok svoje zemlje uglavnom povezuje samo sa interesima kineskog Ziđina kroz kopanje bakra i zlata. O tome smo pisali pre godinu dana:

ARHIVA PPNS NAJVEĆE NALAZIŠTE LITIJUMA NIJE U REGIONU LOZNICE I JADRA, VEĆ NA ISTOKU ZEMLJE, U PREDELU BORA I MAJDANPEKA

Međutim, ne treba smetnuti s uma da Rio Tinto hoće i srpski bakar, da će se u Srbiji najverovatnije voditi bitka oko bakra i to svetskih razmera, a pitanje je ko će nastaviti da kopa i izvozi ovdašnji bakar – kinezi ili australijsko-britanski konzorcijum.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ukazao je da je nedavno otkrivena nova količina bakra i zlata u blizini Čukaru Peki rudnika u Boru koji vode Kinezi. O tome detaljnije u članku RIO TINTO LOBIRAO U BERLINU ZA SRPSKI LITIJUMU, U SRBIJI HOĆE I BAKAR.

"Geološki recept"

Londonski Prirodnjački muzej dalje navodi da se otkrivanjem ovog "geološkog recepta" Frančesko Pucolu i njegove kolege nadaju da bi to moglo da pomogne u otkrivanju drugih lokaliteta gde bi ovaj mineral mogao da se pronađe.

- Izgleda da je zaista potpuna slučajnost da su se sve ove karakteristike pojavile na jednom mestu jer uprkos mnogim drugim sredinama koje imaju sve iste vrste hemije niko nikada nije pronašao ovaj mineral. Do danas je Srbija i dalje jedino mesto na svetu gde se ovaj mineral formira, objasnio je profesor Ričard Herington, koautor rezimea objavljenog u navedenom časopisu.

Otkrili su, a možda i obradili već postojeće podatke iz srpskih institucija, da je to "jedinstvena kombinacija vulkanske aktivnosti i visoko alkalnih sodastih jezera koja su bila prisutna u regionu pre 16 miliona godina, što je dovelo do formiranja jadarita".

- Značaj minerala za zeleniju budućnost je u tome što ne samo da sadrži slične nivoe litijuma kao i češće vađeni spodumen, već i korisne koncentracije bora, koji je takođe komercijalno vredan. Uz relativnu lakoću prerade i količinu koja se nalazi u Srbiji, mogao bi da obezbedi ključni izvor minerala za zelenu tranziciju. U ležištu se nalazi skoro sto miliona tona jadarita. Ako se rudarstvu da zeleno svetlo, to bi moglo biti devet desetina celokupnog litijuma koji je Evropi potreban za električna vozila, tako da je to prilično značajna količina, rekao je Ričard.

Sasvim svedeno, u članku je ipak pomenuto da sve ovo nije bez kontroverzi. Od otkrića nalazišta minerala, kako piše, pre tri decenije, postojalo je žestoko lokalno protivljenje izgradnji rudnika i postrojenja za preradu, što je do sada uspešno sprečavalo eksploataciju minerala.

- Ovo je jedna od velikih zagonetki sa kojima trenutno moramo da se nosimo. Imamo sve ove minerale koji su nam potrebni za prelazak na zelenu energiju, ali je podjednako važno da ih iskopavamo kako bismo to i ostvarili. Objedinjujući sve što trenutno znamo o jadaritu, nadam se da mogu da se razjasne neki od stavova i da se isplanira put napred u korist svih, kazao je Herington.

Pozadina rada

Vodeći autor ovog rada, zadužen i za korespondenciju, je Frančesko Pucolu, a ostali su Robin N. Armstrong i Richard J. Herrington.

^{Foto: Linkedin}

Njih trojica i još devet kolega koautori su istraživačkog članka "Poreklo vulkansko-sedimentnog ležišta Li-B Jadar, Srbija" objavljenog 1. maja ove godine.

Među autorima se nalazi i Dalibor Erak, zaposlen u Rio Tintu (ćerki firmi Rio Sava eksplorejšn) od 2015. godine. 

Pre toga (2012-2014) bio je angažovan u preduzeću Litijum Li Balkan eksplorejšn koje se bavilo istraživanje litijum u više područja Srbije na osnovu 30-ak rešenja nadležnog ministarstva od 2010. do 2015. godine, kao što su: Jadarski basen, Loznica, Valjevsko-mionički basen, Valjevo, Mionica, Jalovik, Vladimirci, Šabac, Koceljeva, Petlovača, Šabac, Šatornja, Aranđelovac, Topola, Kragujevac (2011-2015), Takovo, Gornji Milanovac, Ljig, Lajkovac, Kosjerić, Kamenica Šabačka, Koceljeva, Divci, Valjevo, Lukavac... 

To preduzeće, kao i mnogi "podizvođači" radova za rudarsku industriju, danas je u prinudnoj likvidaciji i obrisano je u srpskoj Agenciji za privredne registre.

Detaljnije u članku: "SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2024) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI


Prateća trivija

To nije jedino lice sa prezimenom Erak na platnom spisku Rio Tinta. I Katarina Erak je zaposlena u ovom rudarskom gigantu - od 2018. godine. Nju prate zanimljivosti da je karijeru započela baš u Loznici, a danas radi u Londonu, kao i da je bila angažovana u preduzeću Rakita eksplorejšn (Bor) od 2016. do 2018. gde je 11 meseci radio i Dalibor Erak. Ovo pokazuju njihove biografije na platformi Linkedin.

Izvod iz rada

U uvodu ovog rada istaknuto je da se srpsko ležište "Jadar" nalazi među 10 najvećih nalazišta litijuma u svetu, sa 85,4 miliona tona (Mt) sa 1,76% Li₂O i 16,1% B₂O₃, sa dodatnih 58,1 Mt pretpostavljenih resursa sa 1,87% Li₂O i 12% B₂O₃ - na osnovu podataka Rio Tinta iz 2022. godine.

Geohemija celih stena zasniva se na podacima istraživanja koje je u periodu od 2012. do 2019. godine sproveo Rio Tinto (Rio Sava). Ključne geološke karakteristike Jadarskog basena prvi su opisali Obradović i dr. (1997), a kasnije su revidirane kao rezultat istraživačkih aktivnosti Rio Tinto, napisali su autori.

Kao zanimljivost, autori su napomenuli da je otkriće jadarita 2004. godine rezultat programa istraživanja usmerenog na istraživanje borita u Srbiji koji se smatra sličnim turskim boratima (Rio Tinto, 2021). U ovom radu predstavljen je prvi geološki prikaz porekla ležišta Jadar.

U radu je, inače, zapisano da pored Jadra, drugi sistem uključuje basene Valjeva, Pranjana, Rekovca, Jarandol-Piskanja, koji pokazuju visok potencijal za mineralizaciju bora u obliku Na i Ca borata i borosilikata (tj. serlezita), ali do sada nije dokumentovan jadarit.

U zahvalnici je naznačeno da je ovu studiju finansirao britanski Nacionalni savet za istraživanje životne sredine (NERC) u okviru projekta "Litijum za buduću tehnologiju" i nagradni Nacionalni fond za izotope za životnu sredinu pri NERC-u.

Autori su napisali da su zahvalni istraživačkim timovima Rio Tinto i Rio Sava "na odobrenju pristupa rudarskom lokalitetu i na geološkim diskusijama".

PRILOG ORIGIN OF THE JADAR VOLCANO-SEDIMENTARY LI-B DEPOSIT, SERBIA (28 STRANA)

Sveprisutni Rio Tinto

U radu nije navedeno, ali Rio Tinto je naprosto sveprisutan - današnji predsednik Odeljenja za istraživanje i inovacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKRI) Endru Makenzi izvesno vreme je radio u Rio Tintu kao rukovodilac odeljenja za industrijske minerale i dijamante.

"Nezavisni" naučnici i saradnici Rio Tinta

Ovo nije jedini rad "nezavisnog" naučnika sa kadrovima Rio Tinta.

U radu Prisustvo litijuma u alkalnim paleo-jezerskim sistemima: specifičan slučaj ležišta Jadar (Srbija) iz januara 2022. godine, Pucolu je još jednom vodeći autor, a među njegovim saradnicima je i Horhe Garsija iz Rio Tinto u Londonu. U ovoj korporaciji je od angažovanja u Argentini 2006. godine. U periodu od 2007. do 2011. godine bio je angažovan upravo na projektu "Jadar" u Srbiji. Karijeru je potom nastavio u Španiji.

Kada je Rio Tinto u deembru 2020. godine proglasio prve rezerve rude na projektu litijum-borata Jadar u zapadnoj Srbiji (16,6 miliona tona sa 1,81% Li₂O i 13,4 % B₂O₃), a na Australijskoj berzi hartija od vrednosti predstavio da su u 100% vlasništvu kompanije, jedno od dva nadležna lica za informacije o mineralnim resursima bio je Garsija. U javno dostupnom dokumentu Rio Tinta predstavljen je kao član Evropske federacije geologa (EFG).

Pucolu je deo tima evropskog Vektor projekta, čiji je pridruženi partner Rio Tinto. Ovaj projekat finansira program za istraživanje i inovacije Evropske unije "Horizont Evropa". Drugi finansijer je britansko Odeljenje za istraživanje i inovacije.

Cilj Vektor projekta je "obezbeđivanje snabdevanja obnovljivom energijom", što zahteva "naglo povećanje proizvodnje i odgovornije korišćenje kritičnih sirovina". U opisu projekta je istaknuto da "iako reciklaža može da obezbedi sve veći deo ovih materijala, sama reciklaža ne može da zadovolji projektovanu potražnju, što implicira da će biti potrebno dalje rudarstvo ako EU želi da ispuni svoje klimatske ciljeve".

Rio Tinto je u ovom projektu protekle tri godine, o čemu smo detaljno pisali 2023:

RIO TINTO PARTNER EU OD 2022. U PROJEKTU VEKTOR KOJI SE TIČE I SRBIJE

"Nezavisni" saradnici Evropske komisije

Evropska komisija (EK) je nedavno odabrala 60 strateških projekata u skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA), među kojima je i 13 projekata "trećih zemalja", poput "Jadra" iz Srbije.

Nemačka pravna grupa Green Legal Impact (GLI) upozorila je na pravnu problematičnost ovakve Odluke EK kojom se krši više pravnih normi čime se stvaraju rizici kako za EK, tako i za države članice EU, ali i pogođene zajednice, nevladine organizacije, investitore i kompanije uključene u projekte.

"Nezavisni stručnjaci" se i ovde javljaju kao problem jer, kako tvrdi GLI, EK je prilikom donošenja odluke razmotrila procene takvih saradnika, ali nije otkrila njihov identitet, pa njihova nezavisnost ne može da se proveri. Detaljnije:

ARHIVA PPNS SPORNA ZAKONITOST 60 PROJEKATA "STRATEŠKIH" ZA EU, MEĐU KOJIMA JE I "JADAR"

Odgovor srpskim naučnicima?

Ovaj najnoviji rad saradnika Rio Tinta deluje kao pokušaj neutralisanja efekata radova pripadnika naučne zajednice koji osporavaju projekat "Jadar", poput onog koji je 24. jula prošle godine objavio tim naučnika iz Srbije u sastavu: Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja.

Zaključak originalnog naučnog rada "Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji" ("The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia"), objavljenog takođe u časopisu iz grupe "Nejčr", glasi:

"Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena".

Rio Tinto je osporavao ovaj rad, pokušao da ga ukloni iz baze časopisa, ali mu to nije pošlo za rukom - uz neznatne dorade autora, urednici časopisa su ga zadržali.

Prevod rada u celini nalazi se na portalu PRVI PRVI NA SKALI.

UTICAJ ISTRAŽNIH AKTIVNOSTI POTENCIJALNOG RUDNIKA LITIJUMA NA ŽIVOTNU SREDINU U ZAPADNOJ SRBIJI (NAUČNI RAD)


Britanske veze

Naposletku, podsećamo da Prirodnjački muzej iz Londona nije jedina tamošnja institucija povezana sa interesima Rio Tinta, kao britansko-australijske korporacije, na teritoriji Srbije.

Kako smo već objavili, kapija Srbije širom je otvorena za Rio Tinto 2000. dolaskom Konfederacije britanskih industrijalaca (CBI) kao prethodnice koja je izlobirala poslovanje i zaštitu kapitala preko tadašnje Vlade Srbije. CBI i srpske vlasti su se složili da predstavljanje britanskog kapitala na lokalnom tržištu nije bilo adekvatno i da srpsko tržište treba da se otvori za britanske proizvode, investicije i saradnju, navela je tadašnja pres-služba Vlade Srbije, a preneo Tanjug.

Usledilo je osnivanje ćerke firme Rio Tinta - Rio Sava eksplorejšn, 16. maja 2001. godine, da bi od 2004. do 2009. ta firma bila jedini nosilac prava istraživanja litijuma i pratećih elemenata u Srbiji, i to samo na teritoriji Loznice.

Te 2004. godine Rio Tinto je objavio "otkriće" jadarita i dobio prvo istražno pravo, a tadašnja Savezna vlada SR Jugoslavije potpisala je Sporazum sa Vladom Ujedinjenog Kraljevstva, Velike Britanije i Severne Irske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Potpisnici sporazuma bili su Goran Svilanović i Džek Stron.

ARHIVA PPNS PROJEKAT RIO TINTA U SRBIJI ŠTITE POTPISI SVILANOVIĆA (2004) I VUČIĆA (2021) NA MEĐUNARODNIM UGOVORIMA SA UJEDINJENIM KRALJEVSTVOM?

Sporazumom protiv pobune

Pošto je od 2021. godine izbila masovna pobuna u Srbiji protiv projekta Jadar - koja traje i danas, upravo na taj sporazum pozivala se Vesna Prodanović (23. decembra te godine), tadašnja direktorka ćerke firme Rio Sava:

- Investicija kompanije Rio Tinto u projekat Jadar je investicija iz Ujedinjenog Kraljevstva, s obzirom na to da su osnivači Rio Save kompanije sa sedištem registrovanim u Londonu. Investicija u Jadar je predmet zaštite Bilateralnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva (...) i kao i svi ostali sporazumi, i ovaj sporazum predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija.

Ona je u međuvremenu uklonjena sa te pozicije, ali je Rio Tinto ostao aktivan u Srbiji, baš kao i na relaciji sa vrhom Britanije.

Bez kralja ne valja

Najnovije manifestovanje te veze biće u britanskoj ambasadi 19. juna kada se proslavlja rođendan Kralja, a jedan od sponzora događaja biće Rio Tinto.

Kako i ne bi sponzorisao kada je kraljevska porodica interesno povezana - akcijama u Rio Tintu (kao i u korporacijama General Electric Compani of Great Britain, Imperial Chemical Industries, Royal Dutch Shell, British Petroleum...), sudeći prema "procurelim" informacijama iz Banke Engleske 1992. godine do autora biografije pokojne Dajane, princeze od Velsa, kako je pisao pok. Džordž Venturini.

Izvori: Nature; NHM
Obrada: Prviprvinaskali.com
D. M. M.

*Preuzimanje sadržaja je dopušteno, uz navođenje autora i izvora, i postavljanje linka koji vodi do ove stranice