Dosadašnji eksperimenti na miševima koji su pokazali izuzetnu štetnost genetski modifikovanih organizama po njihovo zdravlje izgleda nisu uzeti kao dovoljan razlog da se pretpostavi sličan učinak i po zdravlje ljudi, pa zato najava promene važećeg srpskog zakona radi usklađivanja sa zahtevima koji stižu iz Evropske unije po tom pitanju donekle podseća na vic u kome dete sa lakoćom podiže ogroman teret jer je suviše neiskusno da bi znalo šta je to dvesta kila, te bi se možda i u ovom slučaju moglo reći – šta zna Brisel šta je GMO.

Naime, iako su eksperimenti takve vrste koji bi doneli konačnu presudu o uticaju GMO organizama vrlo složeni i zahtevali bi ne samo ogromna finansijska sredstva, nego i protok vremena koji se meri godinama i decenijama, već sada se sa dostupnim rezultatima može sa priličnom sigurnošću uspostaviti njihova povezanost sa brojnim bolestima, a ovom prilikom pomenimo samo jedan u nizu takvih eksperimenata koji pripada ruskom doktoru biologije Alekseju Surovu, u kome je naučno verifikovao činjenicu da GMO organizmi izazivaju pored drastičnog pada imuniteta, još i razne oblike kancera, te bolesti jetre, srca, bubrega, mozga, kao i mnoštvo drugih najozbiljnijih zdravstvenih tegoba.

Međutim, kako je u oktobru istakao predstavnik Delegacije Evropske unije u Beogradu Frejk Janmat, srpska regulativa koja se tiče genetski modifikovanih organizama nije u skladu sa evropskom, pa će zato morati da se menja važeći zakon koji kaže da su u Srbiji zabranjeni i proizvodnja i promet GMO proizvoda, a to je sa svoje strane potvrdila i šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom Tanja Miščević kada je nedavno saopštila da je zakon već pripremljen i usklađen sa zahtevima iz Brisela, te da on uskoro treba da se nađe u proceduri za usvajanje, što je opravdala rečima da ćemo navodno „zakonom usklađenim sa EU biti mnogo bolje zaštićeni“.

Sa druge strane, stručna javnost je na to reagovala primedbom da nikome zapravo nije potpuno jasno šta se podrazumeva pod navedenim usklađivanjem sa evropskim pravilima, a neki od nesumnjivo najvećih autoriteta u oblasti srpske poljoprivrede, poput recimo profesora Miladina Ševarlića, su izjavili tim povodom da Srbija sve radi na svoju sopstvenu štetu, pa tako po njegovom mišljenju – „i pre nego što postoje ikakve šanse da uđemo u Evropsku uniju, jurimo da izmenimo zakon o GMO“. On je takođe drugom prilikom jasno označio uzroke takvog stanja, doslovno rekavši da „moćne GMO kompanije i zvaničnici Evropske unije traže od nas da im predamo svoje tržište vredno pet milijardi evra i da uništimo svoju proizvodnju, svoje kompanije i da sve to prepustimo njima“, objasnio je profesor Ševarlić na krajnje direktan način u čemu se sastoji suština takozvanog usklađivanja sa briselskim zahtevima.

Pa ipak, ako dete iz malopre pomenutog vica sa početka ove priče ne zna šta je to dvesta kila, ili ako Brisel ne zna šta je to GMO, pokazalo se da građani Srbije itekako znaju sa kakvim se posledicama mogu suočiti ako dozvole genetski modifikovanoj hrani da se služi i na slavskim trpezama, odnosno ako omoguće njenim stvoriteljima da zagospodare srpskim tržištem. To se najbolje vidi iz činjenice da je do sada već preko 100 opština i gradova u Srbiji, u kojima živi bezmalo čitavo stanovništvo u zemlji, usvojilo deklaraciju protiv GMO. A u okolnostima kada nema referenduma po tom pitanju, i to se može smatrati jasnom porukom da su građani već doneli odluku da se usklade, ali ne sa zakonima Brisela, nego očigledno sa zakonima prirode.

Izvor: serbian.ruvr.ru 


GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)