Lakše otkriti saksiju sa marihuanom nego hektare njiva sumnjivog porekla, poručuje dr Miladin Ševarlić

LAKŠE je policiji da pronađe saksiju sa marihunaom, nego poljoprivrednim inspektorima da uoče njivu od nekoliko hektara zasejanu genetski modifikovanom sojom.

Ovim rečima dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, komentariše vest da je Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede najavila redovnu kontrolu useva soje, sa ciljem sprečavanja gajenja i prometa GM soje. Poljoprivrednici su upozoreni da je zabranjen uzgoj GM soje, pa će inspekcija uništavati kompletne useve, a protiv vlasnika će biti pokrenute kaznene mere. Kazne su, inače, simbolične i iznose od 30.000 do 50.000 dinara. Troškovi uništavanja padaju na teret vlasnika njive, a za to se angažuje "treće lice". Takođe, gazdinstva koja gaje GM soju izgubiće sve vrste subvencija.

- Pozdravljam inspekciju što je najavila kontrolu i što će podizati krivične prijave, jer do sada nikada niko nije odgovarao zbog uzgoja "semena zla" - kaže dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakuleta u Beogradu.

- Godinama se na hiljadama hektara uzgaja GM soja, a najveće površine su u Mačvi i Sremu, okolini Vršca, između Novog Sada i Kaća, kod Bečeja, u zapadnom Banatu... Tragedija je što nadležni ne reaguju kao Mađarska prošle godine kada je hiljade hektara GM kukuruza spalila - napalmom. Mađarska je zbog toga lane i Ustavom zabranila bilo kakvu genetičku mutaciju!

Profesor tvrdi da Srbija nema kontrolu nad GM sojom ni u tome da li odlazi na farme kao stočna ishrana i ulazi u lanac ljudske ishrane. Ne postoje ni javni podaci o količini uvezene GM soje iz SAD, Brazila i Argentine.

- Ne postoji odgovarajuća carinska kontrola za uvoz semena za uzgoj GM soje, jer ne stoji opravdanje da se ona uvozi u kesama u automobilima ili na biciklima koji prelaze granicu, zato što je potrebna ogromna količina za samo jedan hektar - objašnjava Ševarlić.

- Lane je u Srbiji nađena GM soja na 23 hektara, što je četiri odsto kontrolisanog uzorka. Procenjujem da je najmanje 3.000 hektara pod GM sojom. Skupštine 110 gradova i opština potpisale su Deklaraciju o zabrani soje, što govori da je svest izraženija na lokalnom nego na nacionalnom nivou!

Uprkos strogoj zabrani poljoprivrednici uporno gaje GM soju i to svake godine sve više, pa su rezultati inspektora sve katastrofalniji. Pored Mačve, koja je "pionir" u GM soji, sada je gaje i u Južnobačkom okrugu i južnom Banatu. Poseban problem predstavljaju okolne zemlje, u BiH u Semberiji, na primer, Asocijacija poljoprivrednih udruženja utvrdila je da se od 700 hektara na kojima se seje soja, čak na polovini te površine koriste GM seme!

STOČNA HRANA

NAJVEĆI problem predstavlja uvezena GM sojina sačma, koja preko stočne hrane ulazi u lanac ishrane ljudi. Naša zemlja uopšte nema evidenciju o količini uvezene GM soje iz SAD, Brazila, Argentine i okolnih zemalja, a sve je više proizvoda koji nisu označeni da sadrže sirovine od GMO.

- U Srbiju ulaze i prerađevine od mesa, poput mašinski otkoštenog mesa, koje nisu označene da sadrže sirovine od GMO - kaže Ševarlić.

- Te prerađevine dolaze iz zemalja sa kojima imamo potpisan sporazum o bescarinskom uvozu (Crna Gora, BiH i Makedonija), a uopšte nemaju prehrambenu proizvodnju.

Novosti
A. Krsmanović