U Srbiji dominira "ajdared" koji je prevaziđen. Nedostaju moderni voćnjaci

SRBIJA nije zemlja jabuka, ali ima sve preduslove da to postane, tvrde vodeći proizvođači u zemlji. Sa svojim geografskim položajem i vrlo povoljnim klimatskim uslovima naša zemlja bi mogla da bude daleko veći proizvođač ovog voća, nego što je to sada sa 18.296 hektara pod jabukom i ukupnom godišnjom proizvodnjom od 332.255 tona. To, poređenja radi, predstavlja ukupnu proizvodnju jedne veće kooperative u Italiji.

Domaći stručnjaci objašnjavaju da su jabuke, kada se radi o punoj tehnologiji uzgoja, ekonomski najznačajnija voćna vrsta. Problem je mali broj zasada pod protivgradnim mrežama, to što nedostaju sistemi navodnjavanja "kap po kap" i antimraz sistem. Nemamo ni dobar deo hladnjača, koje se uglavnom nalaze na privatnim gazdinstvima, i kapacitet im je ispod pet hiljada tona. To nije konkurentno međunarodnom tržištu.

- Bez ovih stvari ne možemo računati proizvodnju jabuka - objašnjava profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta. - Imamo i zastarele sorte, i kod nas dominira "ajdared", koja je na tržištu praktično prevaziđena za jelo. Za dobru proizvodnju potrebno je podizanje novih, savremenih zasada, čiji bi prinos, u fazi pune rodnosti, po hektaru iznosio 60 i više tona. S druge strane učešće prve klase jabuka iznosilo bi onda 80 odsto, a to je izvozno i cenovno najbitnije za ovo voće.

Profesor Ševarlić ističe da Srbija nema ni organizovanu nacionalnu prodaju, pa veliki broj individualnih proizvođača samostalno nastupa na tržištu. Tako sami sebi stvaraju konkurenciju.

Ipak, velike kompanije prepoznale su dobar posao u jabukama, a među njima je i "Delta Agrar", najveći proizvođač i izvoznik ovog voća u Srbiji.

- Ono što govori u prilog da je Srbija na dobrom putu da postane zemlja jabuka svakako je podatak da je u 2013. povećana površina pod jabukama za 1.392 hektara, najvećim delom gusti zasadi sa 4.000 stabala jabuke na jednom hektaru - rekao je za "Novosti" Ivan Kostić, direktor "Delta Agrara". - U tom periodu ukupna godišnja proizvodnja povećana je čak za 53,7 odsto. Tako intenzivna proizvodnja, koja u punoj rodnosti daje prinose na nivou 50 do 80 tona po hektaru, u odnosu na nacionalni prosek, koji iznosi svega 18 tona, u narednom periodu značajno bi mogla da promeni sliku Srbije kao proizvođača jabuka.

Kostić naglašava da svakih 1.000 hektara novopodignutih zasada za pet godina daje proizvodnju od 50.000 do 80.000 tona, dok stari način proizvodnje jabuke za pet godina daje proizvodnju od svega 18.000 tona:

- Ukoliko bi se u Srbiji ovakav vid proizvodnje stimulisao u vidu subvencija za sadnice i opremu za podizanje novih zasada, naša zemlja bi u narednom periodu zaista mogla biti zemlja jabuka.

"Delta Agrar" ima jedan od najvećih voćnjaka ovog tipa u Evropi, na čak 400 hektara, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom od preko 16.000 tona.

Sa agroekonomske tačke gledišta profesor Ševarlić kaže da Srbiji nedostaje specijalizovana institucija, koja bi ispitivala regionalna i međunarodna tržišta voća i voćnih prerađevina. Tako bi naši proizvođači na vreme bili obavešteni o trendovima i o tome kako da se prilagođavaju.

BUDUĆNOST U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

SRBIJA bi, smatra profesor Miladin Ševarlić, trebalo da, osim orijentacije na savremenu proizvodnju jabuka, iskoristi potencijal uzgajanja autohtonih sorti jabuka. Organska proizvodnja pokazuje godišnji porast tražnje više od 30 odsto, a zdravstveno je i bezbednija.

- Trebalo bi razviti rasadničku proizvodnju autohtonih sorti i oformiti na nacionalnom nivou rasadnik za ovaj segment - kaže Ševarlić.

POLJACI LIDERI

UKUPNA proizvodnja jabuka u Evropskoj uniji u 2013. godini iznosila je blizu 12 miliona tona, a najveći proizvođači jabuka su Poljska sa 3,2 miliona tona, Italija (2,1 milion tona), Francuska (1,6 miliona tona) i Nemačka (804.000 tona), što daje jasnu sliku koliko Srbija malo koristi svoje prednosti u proizvodnji jabuka. Ipak, "Delta Agrar" je prošle godine izvezao u Rusiju blizu 8.500 tona jabuka, dok dosadašnji izvoz jabuka u 2014. godini iznosi više od 14.000 tona.

D. Marinković/J. Subin
Izvor: Novosti