JAVNOST PROTIV IZMENE ZAKONA O MODIFIKOVANOJ HRANI

Sve više država i regija se odlučuje da zabrani GMO. Pametne države imaju sofisticirane načine da se ne zamere onima iznad njih a da ne ugroze svoje interese. Poslednji u nizu koji sprema moratorijum na GMO je Los Anđeles, kaže za „Blic” stručnjak sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Miodrag Dimitrijević.

Bez obzira što je na nivou EU omogućen promet GMO, nisu sve zemlje postavile iste barijere prema proizvodima koji se prave od sirovina sa izmenjenim genima.

- Italija je, recimo, prilično restriktivna kada je u pitanju promet ovim proizvodima, a u Španiji se na velikim površinama gaji GMO. To znači da i Srbija sama može da se izbori za svoj put, a da ipak ne naljuti EU - objašnjava Dimitrijević.

Inače, procedura kojom jedan GMO proizvod dobija dozvolu za promet na nivou EU je prilično teška.

- Za to je u proseku potrebno oko 45 meseci, a nekada i znatno duže. Sva odobrena GMO hrana mora biti propisno obeležena kako bi građani imali jasnu informaciju šta kupuju. Ovaj zahtev GMO proizvode čini nekonkurentnim na tržištu i govori da je Evropa veoma restriktivna u pogledu GMO - kaže sagovornica „Blica“ bliska Kancelariji EU u Beogradu.

EU je, kaže ona, svakoj državi ostavila mogućnost da odluči da li odobrava proizvodnju GMO hrane na svojoj teritoriji. Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska, Nemačka i Luksemburg i Bugarska su stavile veto na ovakav vid proizvodnje.

-U ostalim zemljama, u kojima je omogućeno gajenje GMO trenutno je dozvoljeno samo da se gaji jedna sorta kukuruza i jedna sorta krompira. Pritom, veoma su komplikovane procedure, a stroge su kontrole i za proizvodnju - objašnjava sagovornica„Blica“.

Dozvola prometa i proizvodnje GMO nije uslov ni za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), ni u EU, i treba pokazati umešnost u pregovorima kako bi se zaštitili nacionalni interesi, objašnjava predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić.

Srbija nema nikakve potrebe za GMO usevima, jer imamo sasvim dovoljnu proizvodnju kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda i za domaće tržište i za izvoz, poručila je dr Snežana Mladenović Drinić, stručnjak Instituta za kukuruz.

Ona je rekla da GMO biljke imaju povećana svojstva, uglavnom za tolerantnost na određene herbicide i otpornost na insekte. Sve više se kombinuju geni, tako da imamo primere kukuruza u kojem je povezano osam različitih svojstava.

Predsednik Udruženja agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić objašnjava da će Vlada pogrešiti ako bude donosila odluku za ili protiv GMO samo na osnovu stavova jedne struke - genetičarske, jer to nije pitanje samo genetike, već pitanje nacionalne održivosti, prehrambene bezbednosti zemlje i njenog ekonomskog porobljavanja.

On kaže da je više nego sigurno da će to naneti štetu našoj poljoprivredi, jer za toliki deo naši proizvođači neće imati plasman na sopstvenom tržištu, izgubićemo i marketinšku prepoznatljivost da je Srbija zemlja bez GMO, a onda će svi tražiti dodatne analize i onih proizvoda koji nisu GMO.

Jednostrane kompanijske analize

„Samo 40 zemalja od 159 članica STO su dozvolile GMO, a čak osam država u EU ima zabranu. Moramo da imamo istraživanja koja pokazuju da ova hrana nije opasna, a tek posle toga možemo da razgovaramo da li GMO hrani uopšte treba dozvoliti promet“, naveo je Karić. „Apsolutno je neprihvatljivo da postoje samo kompanijske studije, koje govore o tome da njihova hrana nije štetna“, rekao je Karić.
 

Izvor: Blic
Gorica Avalić, Katarina Marković