Nakon što je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije konstatovano da regulativa o GMO nije usklađena sa evropskim standardima, to pitanje se ponovo našlo u žizi interesovanja javnosti, a stručnjaci smatraju da treba biti oprezan i ne treba žuriti.

Važećim zakonom o GMO, naime, u Srbiji su zabranjeni i proizvodnja i promet takvih proizvoda, a kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine u pripremi je novi zakon koji rešava to pitanje, ali ne žele da otkrivaju detalje.

- Nacionalni program usvajanja EU zakonodavstva predviđa usvajanje novog Zakona o GMO, ali rok do kada će biti usvojen nije predviđeno - navode u tom resoru i poručuju da će javnost kroz predviđenu proceduru biti upoznata sa predlozima za izmenu aktuelnog zakona.

Prema osnovnim odredbama aktuelnog Zakona o GMO, nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Reakcije na sam pomen eventualne dozvole prometa GMO na teritoriji Srbije do sada su bile veoma burne, i pre svega su dolazile od ekoloških i nevladinih organizacija, koje su u više navrata organizovale i proteste zahtevajući uvođenje moratorijuma na promet i korišćenje genetski modifikovane hrane u Srbiji.

To pitanje je bilo nezaobilazno i tokom nedavnih poplava jer je među donatorima semena kukuruza i povrtarskih kultura za poljoprivrednike iz polavljenih područja bila i kompanija "Monsanto", koja je u javnosti uglavnom poznata kao vodeći proizvođač genetski modifikovanog semena.

Na sam pomen imena te firme, koja je ovu informaciju o donaciji stavila i na svoj sajt nametnulo se pitanje šta je poklonjeno i kako smo takvu donaciju prihvatili, pa su se čule i tvrdnje da je to ulazak “Monsanta” na “mala vrata” u Srbiju.

Ministarstvo poljoprivrede je odmah odbacilo takve navode, naglašavajući da je sve seme koje je dobijeno kao pomoć ratarima iz poplavljenih područja prošlo inspekcijsku kontrolu i utvrđeno je da nije genetski modifikovano.

Zaštititi reputaciju proizvođača kvalitetne krane

Deklaraciju protiv GMO do sada je usvojilo blizu 110 gradova i opština u Srbiji, uvođenju takve robe na tržište protivi se i dobar deo stručne javnosti, a eksperti uglavnom smatraju da ne treba žuriti sa izmenama Zakona o GMO i da Srbija treba da štiti svoju reputaciju proizvođača kvalitetne hrane.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je Tanjugu da po pitanju GMO u narednom periodu treba zauzeti ili stav da ćemo biti potpuno oslobođeni od GMO kao što smo sada ili ćemo primeniti princip većine zemalja u svetu koje su i članice STO da moramo da kontrolišemo promet i obeležavanje GMO proizvoda.

- Treba da se dođe do rešenja na nacionalnom nivou, a ako zabranimo i promet i korišćenje GMO proizvoda, onda naši proizvodi treba da imaju dodatnu vrednost i da su traženiji na tržištu, a mi to možemo - kazao je Budimović.

Agroekoomski analitičar Milan Prostran je Tanjugu rekao ranije da Srbija ne treba da žuri sa izmenom zakona o GMO, jer još nekoliko godina neće biti članica EU. Srbija treba, kako navodi, da odbrani svoju strategiju, kada je u pitanju stavljanje u promet GMO.

- Moramo da odbranimo naš zakon i naše strateške interese. Srbija je stekla reputaciju u proizvodnji kvalitetnih proizvoda, bez GMO, mi moramo tu poziciju da odbranimo - rekao je on.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić rekao je da u dokumentima STO nigde izričito ne stoji da se članstvo uslovljava obavezom prometa GMO, ali stoji da nijedna država članica nema pravo zabrane prometa proizvoda ukoliko nema dokaze da su oni štetni. Kako je ukazao, prikupljanje tih dokaza traje najmanje decenijama i skupo je.

Ševarlić je rekao da je poznato da mnogo uređenije i jače zemlje od Srbije imaju dosta problema da se odbrane od “izuzetno napadne liberalizacije” GMO i hrane na bazi tih sirovina, tvrdeći da se u pozadini nalazi veliki politički pritisak i moćan finansijski lobi GMO kompanija.

On je upozorio da bi otvaranje tržišta Srbije za GMO proizvode donelo ne samo negativne posledice po zdravlje stanovništva, već i ekonomsku štetu po osnovu plasmana GM semena veću od milijarde evra na godišnjem nivou.

Ševarlić se zalaže i za “opštenarodni” referendum na kome bi se građani Srbije izjašnjavali za moratorijum na GMO u Srbiji za narednih 20 godina, precizirajući da se to odnosi na promet, uzgoj i uključivanje u slobodnu proizvodnju.

Regulacija uslov za članstvo u EU

Predstavnik Delegacije EU u Beogradu Frejk Janmat rekao je prošle sedmice, predstavljajući izveštaj o napretku Srbije za 2014, da regulativa vezano za GMO u Srbiji nije usklađena sa evropskom, a da je ujedno i uslov za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).

- EU zakoni podrazumevaju strogo testiranje i etiketiranje GMO proizvoda, a države same mogu da odluče da li će se gajiti GMO na njihovoj teritoriji - rekao je tom prilikom Janmat.

Izvor: Tanjug 


Privremeni sajt KRAGUJEVAC BEZ GMO od 31. maja 2014. godine ima novu, trajnu adresu. Ubuduće, aktuelnosti o GMO pratite na portalu PRVI PRVI NA SKALI, po odeljcima ● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (na srpskom, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)