GM hrana – Pandorina kutija

Krajem prošlog veka biotehnologiju su obeležila dostignuća u oblasti genetskog inženjeringa. Ideja je bila da se poželjni geni iz jednog organizma veštačkim putem prebace u genom drugog organizma. Molekularnim biolozima je to pošlo za rukom upotrebom enzima koji mogu da iseku pojedine gene i drugih enzima koji te iste gene mogu da "zalepe" na tuđu DNK. To je otvorilo neslućene mogućnosti za primenu u poljoprivredi, stvaranjem novih sorti koje su otporne na bolesti, štetočine, stresne uslove suše i mraza, sorti koje mogu da u svojim ćelijama sintetišu razne lekove ili biopesticide, itd.

Međutim, ova tehnologija je u suštini jako neprecizna, jer se sa poželjnim genima prebacuju i neki nepoželjni, što je po našem genetičaru prof. Dimitrijeviću poput operacije na mozgu koja se vrši lopatom. Još je veći problem zloupotrebe takvih novih, genetski modifikovanih organizama. Svako naučno otkriće može da se upotrebi na dobrobit ili na propast čoveka, u zavisnosti od toga u čijim se rukama nađe. Najveća opasnost preti od stvaranja biološkog oružja, ali i od neispitanih dugoročnih posledica nesmotrene upotrebe GMO. Sve su to uvideli naučnici tog vremena, pa su 1975. godine izglasali zabranu daljih istraživanja dok se ne prikupi dovoljno saznanja. Kola su krenula nizbrdo kada su do tog znanja došle multinacionalne kompanije koje su u svojoj pohlepi za profitom uspele da patentiraju GMO biljke. Zabrinjavajući je trend širenja ovih useva – 2009. godine bilo je zasejano 9 miliona hektara. Danas se one seju u 18 zemalja na 133 miliona hektara, i to najviše kukuruz, soja, pamuk i pirinač. Najveće površine pod GMO usevima su u SAD - 59%, Argentini - 20%, Kanadi i Brazilu po 6%, a zatim i u Kini.

U početku su se naučnici zaista vodili plemenitom željom da pomognu iskorenjivanju gladi u siromašnim zemljama, kao i pojeftinjenju i pojednostavljenju poljoprivredne proizvodnje. Prednosti GM biljaka su velike.

Otpornost na herbicide

Najveće površine se upravo nalaze pod GM biljkama otpornim na glifosat (totalni herbicid "raundap"i seme "raundap redi" firme Monsanto). Dovoljno je jedno tretiranje da se usev oslobodi od svih korova, što smanjuje cenu proizvodnje i rizik od zagađenja.

Otpornost na štetočine i bolesti

U upotrebi su "Bt" sorte kukuruza, soje, pamuka i krompira, kod kojih je ubečen gen iz bakterije Bacillus thuringiensis (otuda naziv Bt) i koje proizvode sopstveni insekticid. Bt krompir se vodi kao pesticid, a ne kao biljka. Na otpornosti na gljivične i virusne bolesti malo se radilo, ali biotehnolozi obećavaju da će se to postići kod sledeće generacije GM biljaka.

Otpornost na hladnoću

Od jedne vrste riba koja oživi posle zaleđivanja, uzet je gen protiv smrzavanja i ubačen u duvan i krompir kojima je tako jako proširen areal uspevanja.

Jestive vakcine i lekovi

Već se radi na stvaranju GM paradajza i krompira, koji će proizvoditi antitela i lekovite supstance i koji će biti i hrana i lek.

Međutim, istraživanja nezavisnih naučnika pokazuju da je hrana od GM biljaka vrlo opasna, naročito ako se koristi u dužem periodu. Britanski naučnik Arpad Pustai i ruska naučnica Irina Ermakova došli su do sličnih rezultata - eksperimentalne životinje hranjene GM krompirom i sojom, u odnosu na kontrolu, imale su za 20% smanjene unutrašnje organe, uključujući tu i mozak, 55% više uginuća mladunaca, povećanu stopu oboljenja od raka, a treća generacija im je bila sterilna.

Američki poljoprivredni proizvođači su primetili da ni divljač neće da se hrani GM usevima. GMO drastično utiču na zagađenje i uništavanje životne sredine. U Oregonu su naučnici otkrili da je GM bakterija

Klebsiella planticola koja razgrađuje ostatke drveta i kukuruza u zemljištu uništila i sve gljive azotofiksatore i tako učinila zemljište neplodnim. Ovo je samo jedan primer nesmotrenosti i neznanja, koji pokazuje koliko je ovo opasna tehnologija.

Ispitivanja na ljudima su malo vršena, ali izveštaji lekara iz celog sveta ukazuju na povećanu pojavu raznih bolesti kod osoba koje koriste GM hranu – pobačaja, kancera, nepoznatih alergija, pojava novih bakterija otpornih na antibiotike jer se koriste geni rezistentni na antibiotike kao markeri pri transgenoj rekombinaciji, i pojavu sterilnosti muškaraca. Kod volontera hranjenih jednim obrokom koji je sadržao GM soju pokazalo se da GM DNK preživljava varenje i da je uočljiv u digestivnom traktu. Uočen je horizontalni transfer gena otpornog na antibiotike i gena Bt insekticida iz GM hrane u bakterije utrobe, što je veoma ozbiljan problem. Alarmantne su izjave Bila Gejtsa o redukciji ljudske populacije preko zdravstvenog sistema i vakcina, i po rečima Miča Hejna, predsednika firme Epicyte, oni već imaju kontraceptivni GM kukuruz koji proizvodi antitela protiv spermatozoida (geni su uzeti od žena koje imaju retku bolest imune neplodnosti čija antitela napadaju spermatozoide). Ovakav kukuruz se šalje u siromašne zemlje putem fonda Gejtsa, Rokfelera i "Agra" Kofija Anana, kao "humanitarna pomoć".

Ako bi se GM biljke uzgajale u Srbiji, onda bi i genetski nemodifikovane biljke bile izmenjene zbog uticaja polena na celu vrstu, a to bi uništilo i domaću proizvodnju semena te bi bez posla bi ostalo 50.000 ljudi. Naš Zakon o genetički modifikovanim organizmima ne dozvoljava gajenje GMO, kao ni stavljanje u promet proizvoda od njih. Neka tako i ostane.

Dragomir Radić, stručni saradnik PSSS Smederevo

* * *

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije

PSSC Kragujevac
Cara Lazara 15,
034/335923
poljstanicakg@open.telekom.rs
Direktor: Dragana Jelić, dipl. inž.