Srbija je u 2014. godini zabeležila rast izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i suficit od 1,05 mlrd EUR. U istoj godini usvojena i Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024, dokument koji bi trebalo da da smernice daljeg razvoja agrara. Bez obzira na strategije i dugoročne planove, realnost nam pokazuje da sve počinje od malog proizvođača, te da podrška njemu znači prvu kariku u lancu. A kako je cilj da naš proizvod sutra vidimo na polici nekog trgovinskog lanca u Evropi, onda svakodnevne vesti o novim tržištima znače dobar vetar u leđa za srpsku privredu. Kvalitet je tu, ali na konkurentnosti se mora puno raditi, saglasni su svi stručnjaci iz oblasti poljoprivredne i prehrambene proizvodnje.
Sredinom maja dogovoren je izvoz voća i povrća za ruski trgovački lanac "Magnit", pa se očekuje da ćemo u tu zemlju do kraja 2015. izvesti hranu vrednu 300 mil USD. Agroekonomista Miladin Ševarlić kaže za "eKapiju" da prepreka za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rusiju nije bilo ni pre međusobnih sankcija te zemlje i EU, ako se izuzme nedovoljna ponuda po količini i nekada neodgovarajući kvalitet pojedinih izvoznih kontigenata.
- Osim sporazuma na nivou resornih ministarstava, najvećim podsticajem smatram dolazak najvećeg ruskog lanca hipermarketa srpskim poljoprivrednicima "na noge". Kao i do sada, sve zavisi od (ne)organizovanosti naših poljoprivrednika, ali i od uslova bankarskih kredita za podršku izvoznim programima za rusko tržište hrane – ističe Ševarlić.
On smatra da bi naši poljoprivredno-prehrambeni proizvođači koji izvoze i imaju partnere u EU trebalo da nastave dobru saradnju sa tim tržištem, ako nisu ugroženi, kako kaže, pojačanom konkurencijom i preimućstvom proizvođača iz EU zbog sankcija iz Ruske Federacije. Sada je ključna naša pragmatičnost, kako bi se na najbolji način iskoristio taj "prazan prostor" u Rusiji, kaže Ševarlić.
- Tako će izbeći i povećanu konkurenciju visoko-subvencioniranih proizvođača hrane iz EU i na srpskom tržištu – koja je od uvođenja sankcija EU prema Rusiji za dva do četiri puta povećana po pojedinim robnim grupama. Svim srpskim proizvođačima preporučujem da ovaj period prekida trgovinskih odnosa Rusije i EU iskoriste i za ubrzano investiranje i podizanje sopstvenih konkurentskih performansi koje će im u postojećim uslovima obezbediti povećanu profitabilnost, a u vremenu posle ukidanja predmetnih sankcija i konkurentsku održivost na uvek veoma značajnom tržištu Rusije.
Prema statistici Privredne komore Srbije, ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom u periodu januar-decembar 2014. godine iznosila je 4.705,7 mil USD, od čega se na izvoz odnosi 3.066,9, a na uvoz 1.638,8 mil USD. U odnosu na isti period 2013. godine, izvoz agrara je bio veći za 9,5%, dok je istovremeno uvoz povećan za 0,9 %. Nakon značajnijeg rasta izvoza od uvoza agrara u posmatranom periodu, došlo je do rasta udela izvoza agrara u ukupnom robnom izvozu Srbije, sa 18,4% na 20,7%, dok je udeo uvoza u ukupnom uvozu zadržao prošlogodišnji nivo od 7,9%. Takođe je došlo i do rasta pozitivnog salda razmene sa 1.176,0 na 1.428,1 mil USD (za 21,4%). Povećana je pokrivenost uvoza izvozom sa 172,4% na 187,1%.
Zašto smo skupi i nekonkurentni i šta preduzeti da se to promeni?
Bilo da se radi o ruskom ili nekom drugom tržištu, za još bolji izvoz trebalo bi rešiti nekoliko zadataka. Najpre, organizovati veliki broj poljoprivrednih proizvođača širom zemlje. Prema podacima Ekonomskog instituta, Srbija ima 630 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, koja čine najveći deo kapaciteta u poljoprivredi. A upravo je ta ustinjenost i neorganizovanost glavni uzrok loše pozicionioranosti naših proizvoda na inostranim tržištima, smatra Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
- Naša poljoprivreda je usitnjena, nije specijalizovana, nije organizovana, nije interesno povezana horizontalno i vertikalno, svaštarska smo poljoprivreda – i zato smo skupi i nekonkurentni. Svi proizvode sve, što nije dobro. Prvo uraditi rejonizaciju i regionalizaciju teritorije Srbije. Prva mera, posle toga, koja bi trebalo da dođe je specijalizacija u proizvodnji onih proizvoda koji su u tom regionu sa najnižom cenom koštanja, naravno sa punom agrotehnikom i primenom svih tehničko-tehnoloških dostignuća. Te proizvode trebalo bi država da podstakne, a one koji su sa visokom cenom koštanja u tom regionu ne bi trebalo da podstiče. Istini za volju, svako može da proizvodi sve, ali o svom trošku – izričit je Cvijanović.
Dalje, kako kaže, druga mera je organizacija te proizvodnje.
- Srbija ima "Srbijašume" i "Srbijavode" a zašto nema "Srbija agrar"? Treća mera je podsticaj svim merama agrarne i ekonomske politike na interesno udruživanje u udruženja, zadruge, klastere, frašizing sisteme itd. Posebno mislim na fiskalnu i kreditnu politiku kao i sve podsticaje agrarne politike. Osim toga, treba pomoći poljoprivrednim proizvođačima da ulože optimalno u sve agrotehničke mere od oranja, predsetvene pripreme, setve kvalitenog sortnog ili hibridnog semena, đubrenja, navodnjavanja, skladištenja, prerade, prometa i prodaje svojih proizvoda
Cvijanović navodi i da su poseban problem neobrađene oranice. Kaže da ih prema statističkim podacima ima na oko 226.000 ha, a neke statistike pokazuju i oko 600.000!
Podaci iz knjige "Poljoprivredno zemljište u Srbiji" Miladina Ševarlića pokazuju da se u Srbiji ne koristi svaki deveti hektar. Ševarlić kaže da bi država novim zakonom o poljoprivrednom zemljištu trebalo da propiše obavezu lokalnih samouprava da urade petogodišnje programe zaštite, uređenja i održivog korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
- U novom zakonu preporučujem da se ustanovi i Fond poljoprivrednog zemljišta koji će biti u funkciji razvoj tržišta poljoprivrednog zemljišta (privatnog i zadružnog) i zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta – kaže Ševarlić.
Pravilo 5K
Drago Cvijanović ističe pet važnih kriterijuma.
- Savremena tržišta traže kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrolu i konkurentnost. Šta srpska poljoprivreda u ovom trenutku ima od ovoga? Da bi se ustalio kvalitet, kvantitet, ostvario kontinuitet, bila nepristrasna kontrola i da bi bili konkurentni na tim tržištima moraju svi da rade svoj posao. Skupština i Vlada da donose razvojne sistemske zakone, podsticajne za specijalizaciju, organizovanje i interesno povezivanje sitnih poljoprivrednih proizvođača. Da Vlada svojim jeftinim kreditnim sredstvima, smanjenim PDV-om stimuliše da primarni poljoprivredni proizvođači ponovo budu vlasnici prehrambenih kapaciteta i trgovinskih-izvoznih kuća i svojih banaka. Da imamo razvojnu banku Srbije. Fakulteti i instituti uz poljoprivrednu stručnu službu moraju obrazovati kako stručnjake tako i neposredne proizvođače – zaključuje Cvijanović.
Skoro svakodnevno čujemo da je agrar najveća šansa Srbije, ali se čini da se stvari ipak slabo menjaju. Predsednik Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da neophodno primeniti regionalizaciju proizvodnje.
- Sredstva stimulacije tako usmeriti da budu uložena u poljoprivrednu-prehrambenu industriju. Raditi na zaštiti geografskog porekla, obezbediti kredite sa niskim kamatama i početi sa korišćenjem fondova iz EU - ističe Budimović.
Stiže novac iz EU – hoće li se efikasno iskoristiti?
U prvoj polovini 2016. godine već se očekuje prvi poziv poljoprivrednicima da koriste namenjenih 175 mil EUR iz IPARD fonda, rekla je za eKapiju ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković. Sektori mleka, mesa, voća i povrća i ratarstva imaće prioritet.
- Mere koje su definisane programom će podržati investicije u izgradnju/rekonstrukciju objekata, nabavku nove mehanizacije, opreme i novih tehnologija. Krajnji korisnici su poljoprivredni proizvođači, bilo da su fizička ili pravna lica rekla je ministarka.
Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede ističe dobro iskustvo Poljske kada je reč o korišćenju novca iz EU.
- Poljaci su podigli produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost, povezali primarnu proizvodnju sa prehrambenom industrijom i značjno podigli konkurentnost. Naša gazdinstva, posebno mala i srednja, su u hroničnoj nestašici novca i zaista bi im dobro došao "jeftin" ili bespovratan novac kako bi uložili u razvoj ove veoma složene i zahtevne proizvodnje.
Ševarlić je međutim skeptičan. Smatra da Srbija nespremno dočekuje novac iz IPARD fonda.
- Proćerdaćemo najmanje dve, a možda i tri godine (2014-2016) dok se ne akredituje Uprava za agrarna plaćanja, raspišu konkursi za korišćenje tih sredstava, pripreme i evaluiraju odgovarajući projektei… Srbija još ni u naznakama nema povoljan sistem kreditiranja budućih projekata prihvaćenih da se subvencioniraju povraćajem dela sredstava iz IPARD fondova, kako u pogledu prihvatljive visene kamata na kredite, tako i u pogledu načina obezbeđenja po tom osnovu preuzetih kredita, za koje će delimična refundacija iz IPARD sredstava uslediti tek po završenoj realizaciji projekata.
Prema mišljenju Ševarlića, nezavisno od pojedinačne konkurentske osposobljenosti pojedinih kompanija iz sektora agrobiznisa i relativno malog broja prvenstveno krupnijih porodičnih gazdinstava, "konkurentska sposobnost više od 90% gazdinstava biće dugoročno teško ostvariva bez revitalizacije zadruga i drugih oblika udruživanja, povećanja broj poljoprivrednih savetodavaca i ovladavanja poljoprivrednika sa novim znanjima i veštinama".
Veliko pitanja ostaje i šta će biti sa našim poljoprivrednim kombinatima – PKB, "PIK Zemun", "PIK Bečej"... Neki stručnjaci kažu da smo izgubili šansu da ih zadržimo pod državnom kontrolom. Oni drugi ističu da država ne sme da ostane bez svog zemljišta, čak i kada dođe strana uprava. Svi su saglasni u jednom – odluka o kombinatima mora biti mudra.
Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Plodovi agrara - kako šansu pretvoriti u profit" možete pročitati OVDE.
Komentara: 0