Da li će Srbija i zvanično otvoriti vrata genetski modifikovanoj hrani, pitanje je o kojem se raspravljalo na prvom javnom slušanju u Domu Narodne skupštine na temu "Uticaj genetički modifikovanih organizama na životnu sredinu i zdravlje"

Srpski zakon o genetski modifikovanim organizmima je višestruki problem. Nije restriktivan, nije rezultat rada struke, niti je usklađen sa propisima Svetske trgovinske organizacije, kao ni sa određenim propisima Evropske unije.

- Stav Svetske trgovinske organizacija je da se ne može zabraniti izvoz i uvoz bilo kog prooizvoda, pa samim tim ni GMO - istakli su u utorak prestavnici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Prema njihovim pravilima, članice STO mogu onemogućiti uvoz određenih proizvoda na osnovu procene rizika. Crna Gora je nedavno postala članica STO, a prema njihovim zakonima, promet GMO je zabranjen, ako ne postoje analize o stepenu rizika.

Pravilima Svetske trgovinske organizacije ograničava se trgovina jedino kod onih proizvoda koji se smatraju opasnim, za šta su potrebni i naučni dokazi. Kod genetski modifikovanih proizvoda ne postoji nezavisne analize da su rizični za zdravlje, pa se samim tim trgovina ovim namirnicama ne može ni ograničiti.

- U Srbiji smo sve uradili kako treba, pa nam samo GMO fali - ironičan je bio prof. dr Miodrag Dimitrijević, sa Ketedre sa genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - GMO je još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane. Ko sam sebi može da puni tanjir, on je nezavisan u svakom smislu.

Agrarni stručnjaci, naime, smatraju da bi šteta od genetski modifikovanih proizvoda u srpskoj poljoprivredi bila katastrofalna. S obzirom na to da bi GMO seme uništilo domaće, svake godine bismo bili primorani da ga uvozimo. I na to bismo godišnje trošili stotine miliona evra.

Učesnici skupa su zatražili strožu stručnu kontrolu proizvodnje i stavljanja u promet genetski modifikovanih organizama, naročito kod hrane.

Lobisti

Da u Srbiji ne postoji kontrola sejanja GMO, kako se čulo u Domu Narodne skupštine, pokazao je i podatak da je 2003. godine zasejano 1.000 hektara genetski modifikovane soje samo u Vojvodini, a nadležne inspekcije nisu mogle ništa da urade. Na skupu je postavljeno i pitanje da li u Vladi postoje GMO lobisti.
 

Izvor: Novosti
M. N. S.