Ako ukinemo zakon o zabrani uzgajanja genetski modifikovanih organizama, Srbija će samo na proizvodnji i izvozu semena godišnje gubiti 100 miliona evra – kaže Milica Vojić Marković, predsednica Odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije

Valjevo – Sve su veći pritisci da genetski modifikovani organizmi, izmenama i dopunama postojećeg restriktivnog zakona, na velika vrata uđu u Srbiju. Ljudi od struke kažu da bi to, pored ostalog, bio nož u leđa organskoj proizvodnji hrane, finansijsko uništavanje srpskog agrara, ali i nesporno izlaganje zdravlja nacije brojnim rizicima. Legalizovanje ove proizvodnje dovodi se u vezu sa uslovljavanjem za prijem Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju pa i EU.

Na ovu temu razgovarali smo sa Milicom Vojić Marković, predsednicom Odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije i narodnim poslanikom iz Valjeva. Jedan od motiva za razgovor bio je i taj što je valjevski kraj već mapiran kao centar za organsku proizvodnju u voćarstvu a što je u nepomirljivom odnosu sa proizvodima i hranom dobijenom iz biljnih vrsta i žitarica sa veštački promenjenom genetskom strukturom. Među prvima protiv GMO glas su podigli proizvođači meda sa prostora Kolubare i brda zahtevajući od države i nadležnog skupštinskog odbora da jednu takvu „biološku ekskurziju“ nikako ne dozvoli. Naša sagovornica objašnjava da su moćne kompanije koje stoje iza ovog projekta još pre više od dve decenije počele da ubeđuju javnost da se radi o brojnim prednostima GMO, od otpornosti takvih biljaka i žitarica na bolesti do visokih prinosa.

– Ništa od toga nije tačno, jer bi samo Australija uz kvalitetnu obradu mogla da hrani svih sedam milijardi stanovnika na Zemlji. Što se tiče visokih prinosa i zarade, izuzimajući nekoliko velikih svetskih kompanija, još nije zabeleženo da se čak i američki farmer obogatio. Od navedene hrane za siromašne jedino je sito nekoliko velikih i bogatih svetskih kompanija i, nažalost, oni koji se bave lečenjem posledica od konzumiranja takve hrane i proizvoda. Kad je Srbija u pitanju, mogu navesti samo jedan podatak da bi država i naši u svetskim razmerama poznati instituti samo od izvoza semena kukuruza godišnje gubili oko 100 miliona evra. Navela sam seme, jer se ono za GMO proizvodnju isključivo uvozi, i to po izuzetno visokim cenama. Inače, mišljenja o upotrebi ovih namirnica u ljudskoj ishrani od samog početka su uglavnom negativna. Tako Svetska zdravstvena organizacija kao najveće rizike za ljudsko zdravlje navodi: toksičnost, tendenciju izazivanja alergijskih reakcija a već u trećoj ili četvrtoj generaciji izaziva sterilnost, tumore i povećanu smrtnost. Sve su ovo neki od razloga da se pred navedeni oblik bioinženjeringa stavi velika rampa i spreči njegova legalizacija i uvođenje u zakonske okvire – kaže poslanica Vojić Marković, navodeći primer grupe članica Svetske trgovinske organizacije kao što su Francuska, Švajcarska, Austrija, Nemačka, Bugarska, Slovenija i još nekoliko drugih koje su se svojim nacionalnim zakonodavstvom zaštitile od komercijalne proizvodnje i prometa genetski modifikovane hrane.

– Srbija je 2009. donela zakon o GMO, koji je restriktivan i brani njihovu proizvodnju i promet u komercijalne svrhe i ne bi ga trebalo menjati. Budućnost Srbije je u organskoj proizvodnji zdrave hrane i mi smo, primera radi, jedna od deset zemalja u svetu koja izvozi najveće količine semenskog kukuruza. Sve bi to sa legalizacijom GMO palo u vodu, ali i na loš glas bi brzo stigla i proizvodnja voća, povrća, suncokreta, uljane repice, kukuruza i drugih proizvoda sa našeg prostora. Osim toga, naši poljoprivredni instituti, koji su na dobrom glasu u svetu, bili bi prodati ili zatvoreni a licence domaćih proizvoda i hibrida uništene. Isto tako ne sme se smetnuti s uma da tamo gde se gaje GMO kulture, one i te kako utiču na postojeće autohtone vrste, ugrožavajući pri tom lokalni biodiverzitet – navodi naša sagovornica. Ona smatra da, bez obzira na određene pritiske, ne treba žuriti sa prosleđivanjem dopuna aktuelnog Zakona pred poslanike. Naime, mnoge članice Evropske unije traže da se do kraja godine organizuje referendum posle kojeg će svaka zemlja moći da utvrđuje koje GMO želi i planira da gaji. Istovremeno, Evropska banka za obnovu i razvoj odbila je da kreditno podrži projekat američke kompanije „Monsanto“ koja je svetski lider u proizvodnji genetski modifikovanih organizama, za širenje posla na tržišta Srbije, Bugarske, Mađarske, Ukrajine i Turske.

Inače, dopune i izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima trebalo bi da se pred poslanicima Skupštine Srbije nađe u junu ove godine.
 

Izvor: Politika
Budo Novović