Direktor Veterinarskog instituta za Šumadiju i Pomoravlje u Jagodini Zoran Rašić izjavio je da Srbija nema nijedan razlog da koristi genetski modifikovane organizame (GMO).

’Šta više, treba delovati u suprotnom pravcu ka komercijalnoj i organskoj poljoprivrednoj proizvodnji za koju znamo da ima dobar ekonomski efekat, nije štetna po zdravlje i obezbeđuje siguran ekološki opstanak’, rekao je Rašić Tanjugu.

Rašić je kazao da se treba pridržavati domaćeg zakona o bezbednosti hrane i da ’hranu za koju nemamo naučne dokaze da je bezbedna ne korstimo’, i dodao da ’autoriteti još nisu odgovorili da li će buduće generacije imati problema zbog korišćenja pradajiza koji je ukršten genetskim materijalom morskih riba’.

On je podsetio na bolest ’ludih krava’, sa ozbiljnim posledicama po zdravlje ljudi, koja je nastala pokušajem da se biljojedi hrane koštanim i ribljim brašnom.

’Juče smo imali sastanak sa ciljem da se pokrene inicijativa i donese deklaracija, koja će biti predata Skupštini grada Jagodine, da ovo područje bude oslobođeno od GMO’, kazao je Rašić.

Rašić je rekao da Srbija od 2009. godine ima dobar zakon koji reguliše problem GMO, navodeći da je vlada, kada je on bio pomocnik ministra poljoprivrede do 2004. godine, ’zastupala stav da Srbiji ne treba GMO’.

Kada se govori o problemima GMO, on smatra da treba odgovoriti na bar tri pitanja - koja je uopšte bila inicijalna ideja za formiranje GMO, kakav je uticaj GMO na zdravlje ljudi i životinja i kakav je ekonomski efekat od korišćenja GMO.

Inicijalna ideja u zemljama koje su počele da proizvode GMO bila je da zaštite poljoprivredne kulture od štetočina koje su pravile probleme - insekata i raznih mikroorganizama, rekao je on i dodao da u Pomoravskom okrugu takvih problema nema i da nijedna mlekara u Okrugu nije na spisku problematičnih zbog aflatoksina.

Rašić, koji je specijalista mikrobiologije, istakao je da je ’stručna javnost podeljena o tome kakav je uticaj GMO na zdravlje ljudi i životinja, pa proizvođači GMO ne preuzimaju odgovornost na sebe za eventualne posledice po zdravlje ljudi i životinja’.

’Pre 30-40 godina, kada je čovek pokušao da od biljojeda napravi mesojeda i počeo preživarima da u hranu dodaje mesnato koštano i riblje brašno, dobili smo novi infekt, uzročnike novih bolesti koje nismo imali kod životinja, bolest ludih krava sa posledicama koje ostavljaju na zdravlje ljudi’, rekao je Rašić.

Rašić je istakao da se ’još nije pojavio autoritet koji će da kaže da buduće generacije neće imati nikakvih problema ako koriste paradajz koji je ukršten genetskim materijalom riba iz mora’.

Postvlja se pitanje zašto je zabranjena upotreba meda i pčelinjih proizvoda u EU od pčela koje su bile u kontaktu s genetski modifikovanim biljkama, upitao je on.

Kada je reč o ekonomskom efektu, on navodi da u svetu ima oko 160 miliona hektara pod genetski modifikovanim biljkama i ’mi tu, recimo sa, naprimer 1,2 miliona hektara pod kukruzom ne možemo biti konkurentni’.

’Morali bi smo da uvozimo seme genetski modifikovanog kukuruza, za koje bi nam godišnje trebalo oko 100 miliona evra. Naš spoljno-trgovinski bilans poljoprivrede je oko milijardu evra, to znači da bi ga, po tom osnovu anulirali za deset godina’, rekao je Rašić.


Agropartner