Ana Spasić, muzička umetnica rođena u Kragujevcu koja živi i radi u Italiji, objavila je projekat "FuturVoice" u februaru ove godine za izdavačku kuću "EMA Vinci Records" iz Toskane, koja se bavi isključivo savremenom ozbiljnom muzikom.
Ovim izdanjem Ana je zaslužila prostor u dnevnom listu "La Republika", najtiražnijem italijanskom dnevnom listu, za recenziju diska koju je početkom ovog meseca napisao muzikolog Anđelo Foleto, autor više knjiga koji, inače, radi recenzije i koncerata u milanskoj Skali:
"Futuristički glas recituje, intonira, ispunjava prostor, oslabljuje operistički bon ton, lideristički i belkantistički. Provocira, pantomimuje, produžava eho likovne vokacije i groteskne štampe, eksperimentalnost, antliteralnost i antiekspresivnost marinetijevih oslobođenih reči, oko kojih kruži pirotehnička antologija (među autorima Bala i Depero) izgrađena po meri jednog instrumenta - savremenog glasa koji više ništa ne negira".
Ana smatra da je izvanredno otkriće italijanskog književnika Marinetija otvorilo jednu novu oblast u poeziji koja je "obojena mimična-dinamična-muzička pozorišna dimenzija o kojoj je govorio i Pratela, muzičar futurističkog pravca", započinje predstavljanje svog rada posetiocima portala Prviprvinaskali.com.
- Tavole parolibere (pesma oslobođene reči) su za mene jedan nepresušni izvor, pravi kreativni instrumenti, delo u stalnom usponu, iz kojeg se rađa jedno drugo delo, plod moje interpretacije. Nove književne solucije su dozvolile tu mogućnost da budu čitane, gledane, ali ili slušane. Potrudila sam se da zabeležim neke od ključnih tačaka, gravitacionih centara nekadašnjih italijanskih futurista i da ih ponovo predstavim preko muzičke rezonance mog tela i bića. Sagledavam zajedno puno različitih stilova i epoha, bez neke precizne hijerarhije ili reda, pevanje koje je zaista dostojno novom milenijumu koji danas živimo. Moje pevačke interpretacije, pozorišne, gestikulirane, plesne, vizualizovane, perkusivne, kašalj, jecaji, štucanja, glosolalija, treperenja telesnih vibracija..., rezimira njihove ideje i pokušava da omogući savremenu revalorizaciju mnogih dobrih namera koje je anticipirao futurizam.
Ana je posvećena, pored ostalog, slovenskim autorima futurističkog pravca, stvara zbirku interpretacija njihovih poezija, na raznim slovenskim jezicima. Projekat "FuturVoice" sadrži samo dela italijanskih autora koji imaju svoje mesto u enciklopediji 40 zemalja koje su se priključile tom pokretu, a tu su: Rusija, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Srbija. Ono što je učinila sadržajem ovog diska smatra prevodom poezije u zvučno.
- Te slike su poezije oslobođenih reči od pre sto godina koje sam pretvorila u zvuk. Često je jezik onomatopeja, samo poneka stvarna reč i uglavnom se odnosi na sliku i zvuk, a ne na neki logični sadržaj. Oni su pokušavali da prodru do stanja duše direktno kroz čula i to kao total art, sve umetnosti u jednoj - multidimenzijalno i multidisciplinarno. Za predstavljanje slušaocima ne postoji prateća knjižica uz disk, već smo napravili veliki leporello (kako ovde kažu). To je kao poster koji se presavije na više delova i sadrži slike sa 19 poezija za koje sam napravila glasovna pisma. Ciljano je džepnog formata, oni kojima se dopada mogu uvek da imaju pri sebi. Dizajn je originalan, baš kao i moja haljina - to je originalni model iz ’30-ih godina prošlog veka koji je nosila jedna ruska grofica iz porodice Romanovih koja je živela u Milanu. Đakomo Bala, čuveni slikar, inače je ovu vrstu poezije zvao "rumoristica plastica", tj. plastična buka. U italijanskom plastično znači da nešto nema definisanu formu, već se može mnogo puta pretopiti, preobratiti u nove forme.
ANA SPASIĆ - MAJSKA PESMA, ALBUM FUTURAVOICE 2017 (GIACOMO BALLA - CANZONE DI MAGGIO)
BIOGRAFIJA
Ana Spasić je rođena u Kragujevcu, gde je započela svoje muzičke studije pod uticajem ruske tradicije. Studirala je širok spektar džez pevanja u Beogradu. Pre toga je bila i prateći ženski glas u grupi Osvajači, tako je ima na izdanju abuma "Sam" izdanje PGP RTS iz 1995. godine. Kasnije je diplomirala kao sopran na muzičkom konzervatorijumu Đuzepe Nikolini (Italija), i završila post-diplomske studije na Konzervatorijumu Đuzepe Verdi u Milanu.
Specijalizovala se i u muzičkoj terapiji u Padovi i Modeni, obe članice evropskog univerziteta Žan Monet u Briselu. Provela je jedan semestar u Nemačkoj u Staatliche Musik Hochschule u Trosingenu, pri Erazmus programu. U Milanu je osvojila stipendiju Međunarodne Vagnerove fondacije za prestižnu Bairojt festival. U 2010. Ana Spasić je nagrađena u Rimu pri Valentino Buki međunarodnom takmičenju pevača ozbiljne muzike 20. veka.
Njena energija je usmerena ka istraživanju najčistijih i najiskrenijih manifestacija samog života. Sa veoma zvučnim glasom, Ana komunicira neverovatno opisne emocionalne izraze - od radosti do terora, ili pak kroz indolenciju i svoju suprotnost - višak energije. Opisuje glasovno u prostoru sa zvučnom snagom i izražavanjem svojstvenim italijanskoj operskoj tradiciji, njen glas se preusmerava, transformiše, a potom pretvara u oblike deklamacija, više nalik na intimni izraz vokalne kamerne muzike.
Sa ovim opsegom izražavanja, nastupala je na mnogim muzičkim festivalima, od soliranja na "Mađo muzikale fjorentino"(majskim danima) u Firenci, do izvođenja sa francusko-belgijskim evropskim savremenim orkestrom na prestižnom internacionalnom festivalu "Žorž Enesku" u Bukureštu, pri "Vox Feminae" festivalu u Tel Avivu ili pak Women Composers festival u Hartfordu (Konektikat, SAD).
Ove godine joj je američka ambasada u Rimu izdala J1 vizu koja joj omogućava dve godine dug naučno-istraživački rad, kao i dozvolu javnog predavanja i izvođena u SAD. Tako je ove godine nedelju dana provela kao "artist in residance" pri UMBC, muzičkom odseku američkog kampusa u Baltimoru, dok je prošle godine uz podršku Italijanskog kulturnog centra imala recital pri Muzičkom univerzitetu u Haifi (Izrael).
Komentara: 0