Kragujevčanin Nikola Marković (1982), nakon igračke karijere u rodnom gradu i trenerskih izazova u Srbiji, započinje prvi stručni poduhvat u inostranstvu - od prošlog meseca je član nemačkog kluba Berlin tajger basketbol.
Za portal Prviprvinaskali.com, Marković predstavlja svoju novu radnu sredinu, osvrće se na trenerski staž u Dinamiku, podseća se dana u kojima je sa klupe branio boje KK Radnički, analizira nastupe ženske reprezentacije Srbije i iznosi očekivanja od muške selekcije na SP u Kini.
Predstavi nam, najpre, svoju najnoviju ulogu?
Marković: Nakon poziva od suvlasnika i glavnog menadžera kluba Milana Nikolića, predstavljena mi je nova ideja zvana Berlin tajger. Moja uloga je vezana za mesto prvog trenera U19 ekipe koja igra Supeligu Nemačke i prvog trenera seniorske ekipe koja igra Regionalnu ligu. Tu, praktično, igra ceo juniorski tim, uz dvojicu starijih igrača. Moja uloga je da u saradnji sa menadžmentom kluba podignem i unapredim način rada na terenu i oko njega.
O kakvom klubu je reč, takmičarski i organizaciono?
Marković: Radi se o projektu sa velikim potencijalom. Klub postoji dugi niz godina i vezan je za deo grada koji se zove Kreuzberg. Dolaskom u klub Ademola Okulaje i Milana Nikolića klub se podigao organizaciono, pa su postavili visoke ciljeve. Ekipa je prošle godine igrala NBBL Deutchland (U19 Superliga) i ostvarila zapažen rezultat, s obzirom da se radi o mladom projektu. U Nemačkoj primat u mlađim kategorijama drže Alba, Ludvizburg, Bajern i Bamberg. Ciljevi su da se kroz klub stvaraju igrači koji će se kasnije usmeravati na klubove Bundeslige, a sa tim prilivom sredstava klub bi mogao sam da se finansira. U Nemačkoj je to mnogo bolje regulisano. Država stimuliše rad manjih klubova kroz regulisano finansiranje od obeštećenja. Naravno, klub ima i svoje sponzore koji žele da vide "Tigrove" jednog dana u samom vrhu Nemačke seniorske košarke.
Kakvo si trenersko iskustvo imao do sada u inostranstvu?
Marković: Nemam prilično, ali znam kako funkcionišu sistemi kroz rad rivala protiv kojih su igrali klubovi u kojima sam bio angažovan. Sigurno je veliki izazov, drugačija kultura života, sistemi vrednosti, ali i drugačiji način treniranja. Zbog toga su me najviše pozvali, naša metodika rada je totalno drugačija od njihove. Nadam se da ću ispuniti sve kratkoročne i dugoročne ciljeve koje smo nedavno zacrtali.
Do juna si bio u stručnom štabu na Dorćolu. Oproštaj u Dinamiku bio je dirljiv - oceni te četiri godine svog rada i dojučerašnje radno okruženje.
Marković: Iskreno, još uvek svakog jutra ustajem i nesvesno krećem na najbolje mesto za rad u Srbiji. Stvaranje Dinamika je bilo vrlo naporno, a sa druge strane vrlo lako jer smo Miroslav Nikolić i ja imali Velju Jojića i Gorana Milića koji su nam dosta olakšali posao. To su ljudi koji su spremni da daju celog sebe kako bi se napravio uspeh. Pored enormnih finasijskih ulaganja, ako gledamo standard Srbije, Dinamik je postao mesto sa najboljim uslovima za rad. Svi zaposleni su imali u svakom trenutku pomoć mendžmenta, kako privatno, tako i kroz klub. Moram da spomenem i čoveka koji je svojim znanjem i iskustvom doprineo da klub nema nikakvih problema sa radom vezano za pravne i "papirološke" poslove. To je, svima dobro poznat, Predrag Kanački, koji je i Kragujevcu radio velike stvari, ali je nekako bio u senci drugih ljudi.
Jednom prilikom, jedan analitičar mi je rekao da je Dinamik najuspešniji košarkaški kolektiv u istoriji Srbije jer je za četiri godine rada uspeo takmičarskim putem da stigne blizu najvišeg ranga takmičenja - Prve ABA lige. Mi smo postali standardni učesnici ABA2 lige, Superlige, kao i završnice Kupa Srbije.
Meni, lično, najveću satisfakciju pruža podatak da smo ove godine iz jedne juniorske ekipe imali osmoricu pozvanih na širi spisak reprezentacije Srbije u različitim kategorijama. Dinamik će ostati uvek u mom srcu jer smo imali jednu familijarnu atmosferu koju su narušile, nažalost, za mene nebitne ljudski nemoralne osobe. Uvek pamtim lepe trenutke i 95% ljudi koji su sada u klubu će ostati moji najbolji košarkaški i privatni prijatelji.
Za posetioce koji nisu ispratili tvoju karijeru nakon Radničkog, "prepričaj" nam hronološki kakvim si se trenerskim izazovima bavio posle angažovanja u rodnom gradu, do godina koje si proveo na Dorćolu?
Marković: To je bio jedan kratak period bez posla, oko godinu dana. Nikada ne jurim za novcem, već se vezujem za projekte i ljude koji imaju visoke moralne lestvice. Uvek ću biti zahvalan Miroslavu Nikoliću na šansi koju mi je dao u Kragujevcu, kao i Zoranu Cvetanoviću sa kojim sam sarađivao na mom trenerskom početku u seniorskoj košarci. Miroslav i ja smo čekali zajedno pravu priliku i onda se spontano desio Dinamik. Leta su bila ispunjena kroz reprezentativne akcije, tako da nisam mnogo imao "prazan hod".
Kako ti danas izgleda period postojanja KK Radnički i košarka koja se tada igala u Kragujevcu?
Marković: Sa ove distance, pitanje budi u meni emocije svih vrsta - sreću, radost, tugu, gnev i onu, nama znanu, "kragujevačku posebnost". Ima mnogo stvari koje ne bih da kažem jer smatram da još to nisam zaslužio postignutim rezultatima, ali ono što je sigurno - propadanje kluba nije bilo direktno vezano za teren. I dan-danas kada putujemo mlađim naraštajima puštam sa Jutjuba tu ljubav i podršku koju je klub imao. Ostaće upamćen "Huk tribine" i čuvena utakmica protiv Partizana koji se tada plasirao na F4 u Parizu, kao i, po meni, najbolja utakmica protiv KK Zagreba koju smo dobili nakon tri produžetka. Sistem je, na žalost Kragujevca, takav da u zemlji mogu da postoje jedino Crvena Zvezda i Partizan. A što se tiče košarke, neka igrači u reprezentaciji Srbije govore o tome. Jedne godine na klupi Srbije je bilo šestoro ljudi, što igrača, što trenera. Oni koji smatraju da se loše radilo neka se svaki put sete toga.
Ovih dana klupska košarka je u drugom planu, najpre zbog reprezentativne ženske košarke, potom će biti i zbog partija muške najbolje selekcije Srbije. Kratka analiza trijumfa Srpskinja u grupnoj fazi i tvoja procena razvoja situacije do kraja EP 2019?
Marković: Pratim dešavanja, naravno. Mislim da Marina Maljković radi izuzetan posao jer je ostvarivanje rezultata sa ženama mnogo težak rad, da me ne shvatite pogrešno. Ima mnogo perifernih faktora koji utiču na rezultat ekipe, a nije trenažni proces ili taktika. Iskreno ih vidim u završnici jer devojke, čini mi se, imaju sjajnu atmosferu, kao i to da jedna drugu nadograđuju iskustvom i umećem.
Selektor Đorđević trenutno ima spisak 18 najboljih kandidata za A tim na Svetskom prvenstvu. Tvoja očekivanja od tog nastupa Srbije?
Marković: Harizma, znanje i etiku koju selektor ima nam ne daje za pravo da mislimo drugačije nego on, dakle da se borimo za sam vrh. Ekipe su izuzetne, predvođene najboljima, deset reprezentacija će konkurisati za vrh. Mi smo skloni da "unapred slavimo", ali mislim da bi svi sada, mediji i analitičari, trebalo da puste selektora i stručni štab da odrade pripremni period i da na svoj način selektiraju i odrede tim za prvenstvo. Šta god da se desi, što se mene tiče, Saša Đorđević je neko ko ima mnogo "zarađenih dana" za majku Srbiju.
Pošto si samom prirodom posla od onih prepoznatljivih Kragujevčana, reci nam na kraju koje su ključne novosti u tvom privatnom životu - od 2014. do danas?
Marković: Najveća sreća su porodica i prijatelji koji su i dan-danas ostali isti. Mi imamo sreću da smo se svi međusobno okumili, stvorili smo ozbiljnu kragujevačku logistiku u Beogradu i šire (hahahha). Imam osobu pored sebe koja me iskreno voli, kritikuje, bodri i otvara neki put vidike koje treneri neki put ne vide. To su vidici "običnih ljudi" i zdrave logike jer treneri mnogo puta ostanu zaslepljeni treningom, taktikom i utakmicama.
IZ BIOGRAFIJE
Nikola Marković je rođen 14. aprila 1982. u Kragujevcu, gde je i napravio svoje prve košarkaške korake.
Prošao je sve selekcije KK Radnički, a bio je i kapiten kadetske i juniorske selekcije. Sa 18 godina potpisao je profesionalni ugovor sa kragujevačkim prvoligašem gde je igrao do 2005. godine.
Trenerskim poslom je počeo da se bavi 2002. godine kao glavni trener škole košarke “Kolonac” iz Kragujevca. U KK Radnički prelazi 2005. godine kao glavni trener juniorske ekipe i pomoćni trener Zorana Cvetanovića, a kasnije i Miroslava Nikolića. Od 2015. do 2019. godine bio je deo stručnog štaba KK Dinamik.
Sa mlađim reprezentativnim selekcijama Srbije, kao deo stručnog štaba, Nikola je osvojio pet medalja: 2011. srebrna medalja na U18 Evropskom prvenstvu u Poljskoj, 2012. bronzana medalja na U16 Evropskom prvenstvu u Litvaniji, 2012. bronzana medalja na U18 Evropskom prvenstvu u Litvaniji, 2013. srebrna medalja na U19 Svetskom prvenstvu u Češkoj, 2014. bronzana medalja na U20 Evropskom prvenstvu u Grčkoj.
Kroz svoju trenersku karijeru imao je priliku da radi sa igračima Srbije koji su izašli na NBA draft, kao što su Vasilije Micić, Nikola Jokić, Nemanja Dangubić...
Diplomirao je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji i na Visokoj košarkaškoj školi u Beogradu.
Foto: KKRadnički; KK Dinamik; Privatne Razgovara Dejan Milošević
Komentara: 0