I pored upozorenja i rđavih iskustava iz EU, najmanje 22.000 građana Srbije uzelo zajmove u francima izloživši se time ogromnim troškovima i lovu u mutnom pojedinih banaka

Udruženje „Efektiva” dobilo je u poslednjih godinu dana na sudovima više od 50 prvostepenih presuda u korist klijenata koje su banke nepoštovanjem ugovora o kreditu dovele u nepovoljan položaj.

Istim povodom bilo je i više desetina poravnanja sa bankama. Posle pisanja „Politike” o aktivnostima potrošačkih organizacija u zaštiti korisnika finansijskih usluga, „Efektiva” je, kažu, od juče zatrpana predmetima, jer je sve više građana koji traže zaštitu na sudu.

Najveći procenat spornih kredita odnosi se na jednostrano povećavanje kamata u slučaju kredita u „švajcarcima”. Kao po pravilu, svi predmeti liče kao jaje jajetu, jer je postojao očigledan model po kome su odobravani.

Jedan od predmeta, koji je prošao nedavno kroz ruke pravnika „Efektive”, bio je slučaj u kome je banka odobrila kredit sa kamatom od 3,9 odsto. Ubrzo ju je povećala za jedan procentni poen, a posle nekoliko meseci kamata je stigla do 6,9 odsto.

– Tako je za kredit od 80.000 „švajcaraca” (na 360 meseci) početna rata bila 374 franka. Ubrzo je porasla na 419, da bi sa kamatom od 6,9 odsto stigla na 515, što je skok u odnosu na ugovorenu kamatu za 141 franak više svakog meseca. I tako umesto da, po ugovoru, za 80.000 „švajcaraca” za 30 godina plati banci ukupno 54.720 franaka na ime kamate, klijent će sa ovim jednostranim povećavanjem kamate sa 4,9 na 6,9 odsto banci samo za kamatu izdvojiti 105.667 franaka, što je gotovo dvostruko više od ugovorenog iznosa. Sud je u ovom slučaju, koji je vodilo udruženje „Efektiva” doneo prvostepenu presudu u korist klijenta. U „Efektivi” kažu da ima i nekoliko pravosnažnih, ali to je zanemarljiv broj u odnosu na 22.000 nepovoljnih kredita u švajcarskim francima koji su u Srbiji podignuti od 2007. do 2011. godine.

Još u vreme kada su krediti u „švajcarcima” kod nas bili najpopularniji, stizala su upozorenja tadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića da građani ne bi trebalo da se zadužuju u francima, jer je vrednost te valute u odnosu na druge „umela” da skoči za veoma kratko vreme. To se, nešto kasnije, i dogodilo pa je čak i centralna banka Švajcarske morala da posegne za maksimalnim ograničavanjem vrednosti svoje valute.

U pojedinim zemljama, poput Austrije, agencija FMA koja se bavi kontrolom finansijskog tržišta u ovoj zemlji, izdala je brošuru za sve klijente koji su nameravali da podignu devizne kredite. Nazvavši pozajmice u francima špekulativnim, FMA je građane upozoravala, između ostalog, da niko ne može da im garantuje da će trenutno povoljna kamatna stopa ostati takva, kao i koliko će njihova rata rasti u godinama koje slede, s obzirom da je reč o dugoročnim kreditima.

Veći broj naših građana nije, međutim, poslušao savete stručnjaka, već svoj interes. Kada je kurs franka eksplodirao, najveći broj dužnika našao se u velikom problemu, a uz „malu pomoć” pojedinih banaka, i u bezizlaznoj situaciji. Što su više platili rata, dug im je bio sve veći.

Posle svega i našim građanima je postalo jasno da su ovi krediti špekulativni, jer se banke očigledno nisu zaduživale u „švajcarcima”, nego su dinarske zajmove fiktivno nominovale u franak, kako bi se zaštitile od kursnih razlika i time dodatno zaradile.

Inače, prema članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima, banka klijentu na raspolaganje stavlja određeni novac putem kredita, a klijent taj novac vraća uz propisanu kamatu. Dakle, nema zarade na kursnim razlikama, provizijama, naknadama. Ovo je jedan od članova koji presuđuje na sudovima pošto je sve više građana koji preko potrošačkih i organizacija za zaštitu korisnika finansijskih usluga tuže banke i traže svoja prava.

– Prema našim iskustvima i ugovorima koje smo imali prilike da vidimo, kamatna stopa na kredit u „švajcarcima” bila je niža nego u evrima. Banke su za stambene kredite nudile kamatu od oko 6,5 do sedam odsto godišnje, a u „švajcarcima” su bile od 3,9 do pet procenata. Neki građani nisu bili kreditno sposobni s kamatama za evre, ali za „švajcarce” jesu. Imamo primere ljudi koji su konkurisali za kredit u evrima, uplatili sve troškove, čak i kaparu prodavcu stana, a kada bi došli u banku da potpišu ugovor, saznali bi da mogu da uzmu samo kredit u „švajcarcima” čime bi bili dovedeni pred svršen čin – kaže za „Politiku” Dejan Gavrilović, predsednik udruženja „Efektiva”.

Krediti u ovoj valuti su, kaže, najdrastičniji primer u kome su pojedine banke, koristeći promenu poslovne politike ili tržišnih uslova, kao neodredivi element u formulisanju kamatne stope, povećavale kamatu na štetu klijenata. Česti su bili i slučajevi gde banka sa klijentom potpiše ugovor sa kamatom od 3,9 odsto, a on čak ni prvu ratu ne plati po toj kamati, jer je odmah uvećana.

– Imali smo i primere da jedna banka, u okviru istog tipa kredita (stambenog), klijentima odobrava različite kamate za kredite podizane u istom periodu, sličnog iznosa itd. Ili da ista banka različitim klijentima na istom tipu kredita isplaćuje kredit po kupovnom kursu, naplaćuje po srednjem, dok drugom klijentu isplaćuje po kupovnom, a naplaćuje po prodajnom. Ostaje misterija koji kriterijumi su bili u opticaju, napominje Gavrilović i dodaje da trenutno imaju slučajeve da je jedna banka nekim klijentima naplaćivala proviziju za praćenje kredita, a nekima ne. Očigledna diskriminacija.

Gavrilović podseća da je u Mađarskoj rešeno da banke svima vrate novac od povećavanja kamate. U Hrvatskoj je udruženje „Franak” dobilo spor po kolektivnoj tužbi za povećanje kamata, a izgubilo za valutnu klauzulu.

Jelica Antelj
Izvor: Politika