Tokom jula meseca, sa tržišta Evropske unije povučena je smrznuta malina poreklom iz Srbije, uvezena Belgije zbog prisustva patogena – norovirus. Zatrovanost malina testirala je Švedska odakle je potekla uzbuna i nalog za povlačenje.

Sistem brzog upozoravanja na hranu i stočnu hranu RASFF na teritoriji EU, ovaj slučaj je obeležio pod oznakom „alert”, tj. uzbuna, najviši nivo uzbunjivanja kada se proizvod hitno povlači sa tržišta, tj. već je povučen 15. jula, nakon što je testiran mesec dana ranije, 26. juna. Potvrda da je reč o ovom patogenu ponovo je objavljena krajem jula.

Ovaj sistem na svom portalu ne objavljuje javno imena proizvođača, tako da nam je nedostupan taj podatak, iako zemlje porekla uvek budu obaveštene o propustima i rizicima i na njima je da procene rizik i preduzmu odgovarajuće mere u zavisnosti od rizika.

To, u uvom slučaju, znači da je Evropska unija povukla smrznute maline poreklom iz Srbije sa svoje teritorije, obavestila Srbiju o tome, a šta će sada nadležni ovde uraditi, ostaje na njima.

Ministarstvo poljoprivrede: maline iz okoline Šapca

Želeći da saznamo odakle tačno stižu maline i iz kog su roda (budući da je ovde reč o smrznutim), nismo puno uspeli da saznamo. Ministarstvo poljoprivrede nam je potvrdilo da informaciju o zatrovanosti povučenih malina iz Srbije sa teritorije EU, poseduje. Od njih smo saznali i da maline potiču iz okoline Šapca, ali ne i ko je proizvođač, ili distributer. Bez ovih podataka, nemoguće je upirati prstom, ali precizniji podaci se još uvek čuvaju od javnosti zbog toga što je, kako nam je rečeno, u toku pribavljanje više informacija iz EU, radi punog sagledavanja problema.

Ipak, pojava ovog patogenog virusa ponovo otvara pitanje bezbednosti hrane i, pre svega, kontrole te bezbednosti: koja karika popušta? Za potrošače u Srbiji, ovo je najvažnije pitanje.

Kao i pitanje: da li bismo, da nije RASFF-a, ikada saznali da se možda i na našem tržištu nalaze otrovane maline ili neki drugi proizvod?

Šta je norovirus

Norovirus spada u otrovne i otporne patogene čija se zaraza širi neverovatnom brzinom, zbog čega zavređuju i epitet „Ferari virusa”. Otporan je na dezinfekciona sredstva, a izvan ljudskog tela, na površnama u stanu može da preživi i do 12 dana, dok u barama i stajaćim vodama mesecima i godinama.

Inficirani norovirusom obično imaju simptome iznenadne mučnine i povraćanja, vodenastu stolicu i bolne grčeve u stomaku. Deca češće povraćaju i imaju povišenu temperaturu. Kod odraslih se može javiti i glavobolja, bolovi u mišićma i osećaj umora.

Najčešće do zaraze dolazi burnom epidemijom koja se dogodi u kolektivima, posebno tamo gde su deca (vrtići, škole). Prvo zabeleženo trovanje dece norovirusom u Srbiji dogodilo se na Zlatiboru 2011. godine na rekreativnoj nastavi, a poslednje, takođe na Zlatiboru, isto na rekreativnoj nastavi dece, početkom 2012.

Šta kažu domaći pravilinici

Prema Pravilniku o posebnim uslovima higijene ploda maline i kupine u svežem ili smrznutom stanju u svim fazama prometa (Službeni glasnik RS, 80/2011), navodi se, između ostalog, da plod maline ili kupine nije bezbedan ukoliko sadrži patogen koji može da bude štetan po zdravlje ljudi – norovirus.

Kada se proizvod izvozi, bezbednost maline ili kupine dokazuje se laboratorijskim ispitivanjem, što čini sastavni deo izvozne dokumentacije. Laboratorijski izveštaj prati pošiljku, zajedno sa dokumentacijom o sledljivosti kojom se može dokazati iz koje partije, lota, serije ili šarže i na kojoj količini je uzet uzorak za analizu kod izvoznika, odnosno prerađivača.

Šta nije bilo u redu s izvezenog hranom iz Srbije u EU tokom 2013. godine

Tokom 2013. godine za proizvode poreklom iz Srbije bilo je 19 upozorenja. Od toga je šest podnela Italija zbog prisustva virusa hepatitisa A u mešavini bobičastog voća sa sirovinom iz više zemalja a među njima i našom, jednu Danska zbog prisustva norovirusa u malinama distribuiranim iz Poljske, a poreklom iz Srbije, a jednu Hrvatska zbog prisustva salmonele u sladoledu. To znači da je ukupno osam obaveštenja bilo zbog patogenih mikroorganizama.

Bile su dve prijave zbog aflatoksina, jedna zbog prisustva u brašnu, a jedna u kukuruzu poreklom iz Srbije, Rumunije i Bugarske, a obaveštenja o prisustvu mikotoksina su zabeležena i u 2014, sa dve prijave zbog ohratoksina u štrudlama i krekerima. Mikotoksini su otrovi iz plesni, koji su u određenim proizvodima prisutni u veoma malim dozama, dok u većim mogu da budu izuzetno štetni za organizam.

Ostale prijave odnosile su se na prisustvo pesticida u voću, stranih tela odnosno eksera i žice u galetama od kukuruza, kao i nedozvoljene supstance dihlorvos, koja je insekticid, u kukuruzu.

Izvor: potrosac.info