Svi mi smo se nekad našli u situaciji da u supermarketu biramo između dva slična proizvoda. Ako na jednom proizvodu piše “bez holesterola” a na drugom ne piše ništa, koji biste odabrali?

Prosečan potrošač će verovatno odabrati ovaj na kome piše “bez holesterola”, i ne gledajući deklaraciju ovog drugog proizvoda. Taj drugi proizvod možda i nema holesterol, možda je i kvalitetniji i povoljniji od prvog, ali eto taj drugi proizvođač je odlučio da bude pošten i nije stavio tu oznaku bez.

Supermarketi su danas bukvalno prepravljeni proizvodima na kojima piše da proizvodi ne sadrže nešto, odnosno da su “bez glutena”, “bez holesterola”, “bez konzervansa”, “bez aditiva”, “bez veštačkih dodataka”, bez ovoga, bez onoga.

Na ovaj način potrošači bivaju lažno uvereni da kupuju zdraviji proizvod, i umesto da biraju proizvode koji sadrže manje šećera ili soli, koje sigurno konzumiramo previše i koji dokazano loše utiču na zdravlje, oni biraju proizvode “bez nečega”, i to bez nečega čega često i nema u sličnim proizvodima drugih proizvođača.

Jedan od najapsurdnijih primera na našem tržištu je kiselo mleko Mlekare Granice, na kome piše BEZ GLUTENA i KONZERVANSA. Apsolutno nijedno jedino kiselo mleko na ovom svetu ne sadrži ni gluten ni konzervans.

Ne postoji nijedan jedini razlog zašto bi ijedan proizvođač stavio gluten ili konzervans u kiselo mleko. Gluten je protein koji se može naći samo u određenim žitaricama, a obično kiselo mleko se pravi od mleka i bakterija mlečno kiselinskog vrenja (to su korisne bakterije). Dejstvom ovih bakterija na mleko, pH mleka se snižava do te mere da, u nekom normalnom vremenskom periodu, tu ne mogu da porastu nijedne druge bakterije, dakle, upotreba konzervanasa u kiselom mleku je apsolutno nepotrebna. Pored toga što su i gluten i konzervans nepotrebni u kiselom mleku, njihovo dodavanje nije dozvoljeno ni Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za mleko (član 42).

Drugi apsurdni primer je neki biljni proizvod, poput suncokretovog ulja ili margarina na kome piše „bez holesterola“. Holesterol se proizvodi u jetri, dakle mogu ga sadržati samo životinjski proizvodi. Holesterol ne postoji ni u jednom jedinom biljnom proizvodu. Druga je stvar što neki biljni proizvodi, poput upravo suncokretovog ulja i margarina mogu doprineti nastanku povišenog holesterola u krvi. U ovom slučaju potrošaču je sigurno bolje da uzme puter koji sadrži malu količinu holesterola (jer je životinjskog porekla) nego da uzme margarin koji sadrži trans masti koje dokazano negativno utiču na kardiovaskularne bolesti i povišeni holesterol (1).

Upotreba ovakvih izjava je ekvivalentna kao kada bi neki prodavac na pijaci na glavici kupusa napisao nešto poput “bez kikirikija”. Dakle, besmisleno je davati ovakve izjave jer kupus, jelte, i ne sadrži kikiriki.

Ovakvi marketinški trikovi pored toga što su besmisleni i doprinose produbljivanju neosnovanih strahova potrošača (strah od glutena je opravdan kod 1% stanovništva, kod ostalih 99% je neosnovan ili je posledica pomodarstva), ovakve izjave lažno informišu potrošača o potencijalnim zdravstvenim rizicima, a i kose se sa novim Zakonom o zaštiti potrošača.

Naime, na osnovu novog Zakona o zaštiti potrošača, član 18, nepoštena poslovna praksa je zabranjena. A nepoštena poslovna praksa je, između ostalog, poslovna praksa koja bitno narušava ekonomsko ponašanje, u vezi sa proizvodom, prosečnog potrošača. Ovakvim izjavama, proizvođač umanjuje mogućnost potrošača da ostvari potreban nivo obaveštenosti za odlučivanje, usled čega potrošač donosi ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.

U primeru sa kiselim mlekom, suočen sa izborom između onog na kome piše „bez glutena, bez konzervansa“, i onog na kome ne piše ništa, nedovoljno obavešten potrošač će odabrati proizvod na kome piše to “bez” iako ni na koji način taj proizvod nije bolji od drugog proizvoda na kome ne piše ništa. Na taj način potrošač donosi ekonomsku odluku koju, da nema ove apsurdne izjave, verovatno ne bi doneo.

Zakon o zaštiti potrošača je stupio na snagu u junu ove godine, a počeće sa primenom u septembru. Do tada proizvođači imaju vremena da zamene pakovanja, a potrošači da otvore oči i ne dozvole da budu obmanjeni ovakvim trikovima.

Autor: Jovana Tomić 
Izvor: Šta jedemo