Ušli smo u prodavnicu i kupili čaj. Naša proizvodnja. Kao što vidite na fotografiji ambalaža nedvosmisleno, i slikom i tekstom, upućuje na čaj od brusnice. Okrećemo kutiju i prema deklaraciji, čaj sadrži 50% cveta hibiskusa, 30% divlje jabuke, 15% šipka i samo 5% arome brusnice. Čak ne ni ploda!

Da li neko nekog ovde vara? Da li znamo šta kupujemo? Treba li da budemo eksperti za čitanje deklaracije i da li je neophodno da svaki proizvod zagledamo po desetak minuta pre nego ga kupimo?

Da nade u promene ima, govori nam upravo usvojeni novi Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji se zvanično primenjuje od 5. oktobra ove godine. Pojedine odredbe pravilnika, koje se odnose na navođenje podataka o sastojcima koji mogu da izazovu alergije, primenjivaće se tek od 1. januara 2014. godine. Ovim pravilnikom se utvrđuju uslovi za deklarisanje, označavanje i reklamiranje upakovane i neupakovane hrane. Prelazni period koji je proizvođačima dat da se prilagode je 18 meseci.

Potrošačima će deklaracije biti jasnije i čitljivije i moći će na osnovu istinitih informacija na deklaraciji izabrati najkvalitetniji proizvod za novac kojim raspolažu. Zakonodavstvo jasnim pravilima dobija instrument sa kojima će moći kazniti nesavesne proizvođače u cilju zaštitite potrošača, smatra Danica Zarić, direktorka "IHIS Nutricionizma".

Branisalv Raketić, rukovodilac odseka za unapređenje kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Ministarstva poljoprivrede kaže za "eKapiju" da su osnovni ciljevi kojim su se rukovodili pri izradi Pravilnika bili da se "obezbedi visok nivo zaštite potrošača, da se potrošaču obezbedi pravo na ispravnu i jasnu (neobmanjujuću) informaciju o hrani koja se konzumira, zatim da se obezbedi jasno i čitljivo deklarisanje, odnosno označavanje hrane, kao i da se osigura nesmetano funkcionisanje tržišta.

Direktorka "IHIS Nutricionizma", kaže da se promene novog u odnosu na stari Pravilnik, odnose pre svega na obavezu nutritivnog deklarisanja, na usklađenost dnevnih unosa vitamina i minerala sa EU, na navođenje hemijskog izvora vitamina i minerala u spisku sastojaka, na veličinu slova (konačno su povećana), na jasnu formulaciju alergenske izjave i njenu čitljivost, na veliki broj upozorenja koji moraju stajati na ambalaži proizvoda koji sadrže npr kofein, biljne sterole, acesulfam i drugo.

- Sve ove novine su u velikoj meri usklađene sa Regulativom EU 1169/2011 o pružanju informacije o hrani potrošaču, koja će u EU biti obavezna od 13. decembra 2014. godine – kaže Zarić za "eKapiju".

Po proizvođače, to konkretno znači da će im biti lakše da izvoze u zemlje Evropske unije.

U Ministarstvu poljoprivrede se slažu da su ovo najznačajnije izmene i dodaju da će potrošači moći lakše da vide i čitaju deklaraciju jer je propisana veličina slova na njoj, ali je i definisano šta je vidno polje i šta se podrazumeva pod čitljivošću. Takođe kod proizvoda koji mogu da izazovu bilo kakvu alergijsku reakciju i/ ili intoleranciju, obavezno je dodatno naglašavanje ovih sastojaka sa drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine, tako da se jasno razlikuju od ostalih sastojaka sa spiska sastojaka.

Potrošači više neće morati da nose lupus a sobom, da bi videli do kada traje proizvod, jer Pravilnik propisuje i jasnije definisanje roka trajanja hrane.

Većina proizvođača spremna je da prilagodi, a retki su se već i prilagodili. Direktor marketinga i razvoja kompanije "Dijamant" Vladimir Milović kaže da oni strogo vode računa na deklarisanje proizvoda, kako onih koji su namenjeni domaće tržištu, tako i inostranom.

- Sarađujemo sa dva instituta, konsultujemo se sa njima da nam pomognu da uradimo kako zakon nalaže. Sve naše recapture idu na testiranje, zato razvoj proizvoda traje toliko dugo ( lansiranje "Fit margarina" trajalo je dve godine) – kaže Milović za "eKapiju".

Naši proizvodi "leče sve"

Neretko se dešava da kada vidite neki proizvod, pomilsite da leči ama baš sve. Dobar za varenje, ubrzava metabolizam, pomaže rast kose.. Poruke sa ambalaže kao da "vrište" da lekovi nisu potrebni, samo ako uzmemo taj jogurt ili recimo sok.

Da li će se ta situacija promeniti sa novim Pravilnikom ili će i dalje biti dozvoljene loše zdravstvene izjave?

- Ovaj pravilnik opet nema definicije ni nutritivnih ni zdravstvenih izjava i pretpostavljam da će nas uskoro i Ministarstvo zdravlje obradovati upravo Pravilnikom o nutritivnim i zdravstvenim izjavama. Posle tog pravilnika, kao i pravilnika o obogaćivanju hrane vitaminima i mineralima mogli bi se reći da će Srbija u oblasti hrane biti u velikoj meri usklađena sa EU – smatra Danica Zarić.

Proizvođači, potrošači i inspekcija - ko je gde?

Za kompanije-proizvođače ovo će biti novi trošak, proizvođači bi trebali da profitiraju, a inspekcija da dobije mnogo više posla.

- Proizvođače očekuje veliki posao, jer moraju prilagoditi ambalažu, a izmena je zaista dosta. Izmene su neophodne u nutritivnoj tablici, alergenskoj izjavi, neophodnosti da se oblik dodatog vitamina stavi u spisak sastojaka. Različite su i kategorije, pa veliki broj upozorenja koji nose pojedini sastojci hrane i dr. O tim promenama ćemo upravo diskutovati na savetovanju Hrana ishrana i zdravlje II koji se održava 24.10.2013, a kome prisustvuje prehrambena industrija regiona. Primenom jasnih pravila doći do odvajanja savesnih od nesavesnih proizvođača, a kvalitetni proizvodi će ispravnom deklaracijom biti odvojeni o lošeg proizvoda.

Čaj - obmana ili ne?

Kada smo u Ministarstvu poljoprivrede želeli da saznamo da li je prodaja čaja sa početka priče, kršenje nekog zakona, rekli su nam da bi isravno bilo koristiti naziv "Čaj sa ukusom brusnice" ili "Čaj sa aromom brusnice".

- Deklarisanje mora da se obavlja na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač, naročito u pogledu karakterističnih osobina hrane, a posebno njene prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine, trajnosti, porekla i načina proizvodnje – kažu u Ministarstvu poljoprivrede za naš portal.

Branislav Raketić objašnjava da je Članom 26. Pravilnika propisano navođenje količine određenih sastojaka ili kategorije sastojaka kada se taj sastojak ili kategorija sastojaka: navodi u nazivu hrane pod kojim se ta hrana stavlja u promet ili ako takav naziv hrane krajnjeg potrošača navodi na taj sastojak; naglašava rečima, slikama ili crtežima, ili smatra bitnim za osobine hrane i njeno razlikovanje od druge hrane sa kojom bi mogla da se zameni zbog svog naziva ili izgleda.

- Količina sastojka ili kategorije sastojaka u gore navedenom slučaju mora da bude izražena u procentima i mora da odgovara količini sastojka ili kategoriji sastojaka upotrebljenoj u proizvodnji ili pripremi hrane. Procenat može da bude naveden u nazivu hrane, pored naziva hrane ili u spisku sastojaka, zajedno sa odgovarajućim nazivom sastojka ili kategorije sastojaka na koji se odnosi – kaže sagovornik "eKapije".

Ako pretpostavimo da je proizvođač bio dovoljno pošten pa čaj stvarno ima 50% hibiskusa, 30% divlje jabuke itd, znači nije napravljena greška koja bi uticala na zdravlje potrošača, jer su sastojci jasno istaknuti, ali je napravljena greška u načinu deklarisanja, budući da i crtežima i rečima upućuje na "čaj od brusnice". To što malim slovima, teže čitljivog fonta piše da je "aromatozovana mešavina", za običnog potrošača, "pada u vodu".

Konkretno, za kontrolu da li je deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane izvršeno u skladu sa ovim Pravilnikom i na način koji ne dovodi potrošača u zabludu, prema Zakonu o bezbednosti hrane, zadužena je poljoprivredna inspekcija.

Kompletan tekst novog Pravilnika o deklarisanju pogledajte ovde.

Izvor: eKapija