Ko kontroliše tokove novca građana Srbije preko računa društava za osiguranje i Udruženja osiguravača?

Nakon otvaranja stečajnog postupka u društvu za osiguranje „Takovo a.d“, povećanja cene polise obaveznog osiguranja motornih vozila za čak 45% (dok je cena polise ove vrste osiguranja, primera radi, u susednoj Hrvatskoj u istom periodu u padu), Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) javio se veliki broj građana za zahtevom da se ispita opravdanost ovog poskupljenja.

Tim povodom istraživali smo okolnosti i faktore zbog kojih je tržište osiguranja u Srbiji zapalo u krizu i došli do, za javnost, uznemirujućih podataka.

Pojedini vlasnici polisa društva za osiguranje Takovo a.d, kome je NBS oduzela dozvolu za rad, nisu uspeli da naplate svoja potraživanja na ime naknade štete uz obrazloženje da je do zastoja došlo zbog kašnjenja sa isplatom Garantnog fonda. Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 2009. godine predviđeno je osnivanje Garantnog fonda sa svojstvom pravnog lica do 30.06.2012. godine, a sa računa Garantnog fonda isplaćaju se osigurane sume i naknade štete oštećenim licima iz sredstava društava za osiguranje nad kojima je pokrenut stečajni postupak.

Postupajući po odredbama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju u kom je navedeno da nadzor nad radom Garantnog fonda vrši Narodna banka Srbije, postavili smo pitanje NBS: da li ova institucija vrši nadzor nad radom fonda i koji su razlozi za kašnjenje isplata?

U odgovoru koji smo dobili na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, navedeno je:

Osnovnim Zakonom o osiguranju propisano je da nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vrši Narodna banka Srbije, prvenstveno, u cilju zaštite interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja. Saopštenje NBS da “nema saznanja” u potpunosti je neprihvatljivo i suprotnosti sa odredbama čl. 142 Zakona o osiguranju u kojima je nedvosmisleno navedeno da NBS vrši nadzor nad poslovanjem društva za osiguranje, kao i društva za posredovanje u osiguranju i društva za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnika u osiguranju, agencije za pružanje drugih usluga u osiguranju, preduzeća i drugih pravnih lica koja imaju posebno organizovan deo za pružanje drugih usluga u osiguranju i pravnih lica koja poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju obavljaju na osnovu posebnog zakona. Takođe, navedeno je NBS u vršenju nadzora sarađuje sa povezanim licima, organima i institucijama.

Činjenica da Garantni fond nije osnovan, iako je zakonom definisan rok istekao, potvrđena nam je i u Ministarstvu finansija, što samo verifikuje naša saznanja da Ministarstvo finansija kao predlagač ne poštuje sopstvene zakone.

U odgovoru koji nam je dostavljen na osnovu Zakona o dostupnosti informacija, navedeno je:

Ova informacija nalazi se i na veb stranici pomenute organizacije, gde stoji da je „Udruženje osiguravača Srbije“ neprofitna organizacija koja obavlja poslove od zajedničkog interesa članova Udruženja, javna ovlašćena poverena zakonom i slično. Iz navedenog se da zaključiti da UOS raspolaže novcem građana Srbije na osnovu odluka Upravnog odbora, a koje čini se, ne podležu kontroli državnih organa. U potpunosti su nejasni kriterijumi na osnovu kojih UOS odlučuje o zahtevima za naknadu štete, a što je još zanimljivije, po kojoj formuli se došlo do magičnog procenta od 45 %, za koliko je poskupelo obavezno osiguranje od autoodgovornosti. S obzirom na to da se radi o vrsti obaveznog osiguranja, na osnovu kog društva za osiguranje ostvaruju enormne profite, istraživali smo razloge zbog kojih je NBS (a koja je, sećate se, dužna da štiti interese osiguranika) dala saglasnost za ovo poskupljenje. Ne možemo da se otrgnemo utisku da je NBS (iako se naziva „narodnom bankom“) davanjem saglasnosti, zaštitila interese duštava za osiguranje i Udruženja osiguravača.

A kako ova institucija štiti interese osiguranika vide se i iz podatka da je na dan 30. 10. 2014. godine bilo 11.708 nerešenih zahteva za isplatu štete društava za osiguranje.

Jedno od obrazloženja NBS za davanje saglasnosti za povećanje cene polisa za obavezno osiguranje automobila, je i povećanje limita za isplatu štete u saobraćajnim udesima. Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju utvrđeno je povećanje nivoa zaštite oštećenih trećih lica najkasnije od 13. oktobra ove godine, tj. suma osiguranja se povećava na 1.000.000 evra za štete licima i 200.000 evra za štete na stvarima. Navedeno povećanje minimalnih osiguranih suma, koje će biti i do 16 puta više u odnosu na trenutni nivo, odražava se kako na povećanje šteta koje isplaćuju društva za osiguranje, tako i na povećanje zahtevanog nivoa premije osiguranja”, kaže se u odgovoru NBS , koji je objavljen u sredstvima informisanja.

Do koje mere ovakvo obrazloženje NBS vređa inteligenciju građana Srbije govori i podatak da praksa društava za osiguranje i sudska praksa ne pamte da je ikada po jednom štetnom događaja oštećenim licima isplaćena najmanja osigurana suma od 100.000 USD koja je važila do stupanja na snagu novih iznosa osiguranih suma - Zakon o osiguranju imovine i lica i imovine ("Službeni list SRJ", br. 30/96, 57/98, 53/99, 55/99), čl. 86. Neki konkretni iznosi naknade štete bili su regulisani UREDBOM O NAKNADI ŠTETA NA LICIMA ("Sl. glasnik RS", br. 34/2010), ali je navedena Uredba proglašena protivustavnom (Odluka Ustavnog suda, IUo broj 904/2010 od 24. januara 2013. godine), a Uredbu je donela Vlada na predlog NBS. U razgovoru sa pojednim advokatima, takođe nam je potvrđena informacija da cifre o kojima govore NBS i UOS predstavljaju “metafizički pojam” i da oni ne pamte da je neko lice naplatilo zakonom definisanu minimalnu osiguranu sumu. “Mi ovde govorimo o nekakvim milionima evra, a u praksi društva za osiguranje u najboljem slučaju isplaćuju po nekoliko stotina hiljada dinara, a za ostalo građani tuže društva za osiguranje.”

Drugi bitan faktor, prema NBS, koji zajedno sa prethodnim u najvećoj meri utiče na povećanje minimalne tarife jeste „isplata šteta Garantnog fonda”. O načinu na koji ovaj fond isplaćuje štete smo govorili u uvodnom delu u slučaju Takovo osiguranja.

Sredstva za rad Garantnog fonda, obezbeđuju se iz budžeta, sopstvenih prihoda kao i doprinosa društava za osiguranje. Iz navedenog je jasno da deo troškova poslovanja Garantnog fonda pada na teret poreskih obveznika građana Srbije, kao i da se dobar deo sredstava koja su prikupljena povećanjem cene obaveznog osiguranja slio na podračun fonda kojim upravlja UOS.

Prema navodima NBS, „sličan uticaj na povećanje minimalne tarife osiguranja doprinosi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u koji su društva za osiguranje dužna da uplaćuju iznos od 5% od bruto premije osiguranja od autoodgovornosti”.

Podsećamo javnost da je nakon donošenja Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju takođe predviđeno da društva za osiguranje tri godine izdvajaju sredstva u iznosu od 1,2% od premije za unapređenje bezbednosti saobraćaja i postavljanje kamera na svim važnijim saobraćajnicama u Srbiji. Prema javno dostupnim podacima, na račun MUP-a se po tom osnovu slilo oko 2.000.000 evra za tri godine. Da li su kamere postavljene i unapređena bezbednost na putevima, ostavljamo građanima Srbije da sami procene.

Na osnovu iznetih infrmacija, takođe ostavljamo građanima da procene da li i čije interese štite NBS, Udruženje osiguravača (UOS), Ministarstvo finansija i ostali organi i institucije koji se finansiraju od novca poreskih obveznika i čije su interese dužni da štite. Nameće se zaključak da je oblast osiguranja jedna od najneuređenijih oblasti gde se ne zna ko i na osnovu kojih kriterijuma upravlja ogromnim svotama novca.
Ostaje nada da će najavljeno otvaranje pregovaračih poglavlja, uvesti red u ovu oblast i da će građani Srbije znati kome, koliko i za šta plaćaju preko polisa obaveznih osiguranja na šta imaju pravo po Ustavu i zakonima Republike Srbije.

Izvor: Potrošač.info
Foto: Pravda za Takovo Osiguranje