Domaća mesna industrija tokom 2014. godine iz inostranih klanica uvozi oko 35.000 tona najlošijih jestivih delova mesa najgoreg kvaliteta. Sve ono što je ušlo u Srbiju i tretira se kao "meso III kategorije", u zemljama Evropske unije tretira se kao otpad.

U ovom trenutku, radi punog informisanja potrošača, kao i zbog zaštite potršača i prava da tačno znaju šta jedu i da li jedu ono što je otpad, neobično je važno da raščistimo nekoliko činjenica, kada je reč o 35 hiljada tona uveženog mesa najgoreg kvaliteta.

Prvo, i po domaćim pravilnicima, u meso III kateogorije spadaju oni delovi mesa koji sadrže nešto više masti. Po aktuelnim pravilnicima o kategorizaciji mesa, pod III kategorijom podrazumeva se meso trbušine, rebara, grudi, kolenice i podlaktice. Budući da je ovde reč o uvozu delova mesa kao što su trtice, vrhovi krila, potkožne svinjske masnoće, kožura, creva, iznutrice, teško da se može govoriti o III kategoriji, čak i po našim pravilnicima.

To meso koje je trenutno u fokusu javnosti, najlošije je kategorije i uglavnom se u zemljama EU smatra otpadom; repovi, uši, donji delovi ekstremiteta... i ti delovi se ne koriste za dalju ishranu ljudi.

Ovaj otpad mesne industrije se dalje prerađuje u ishrani životinja i/ili, po strogoj klasifikaciji, upućuje u druge industrije, kozmetičku, farmaceutsku ili za dalju tehničku upotrebu.

Tako kosti, koža, žile i tetive odlaze u dalju proizvodnju želatina koji se koristi za humanu ishranu (za kolače, gimene bombone, penaste konditorske proizvode slične Mančmelou, ili čokoladnim bananicama), u farmacetusku industriju (za proizvodnju tvrdih ili mekših, geliranih kapsula), ili za tehničku upotrebu (za izradu foto-hartije, na primer).

Mešavina kostiju, kože, potkožnih masnoća i iznutrica, može se dalje koristiti u preradi za ljudsku ishranu, ishranu životinja, kozmetičkoj industriji...

Mešavine iznutrica i kožure se koriste za dalju ishranu kućnih ljubimaca...

Po daljim regulativama EU o bezbednosti hrane, svaka dalja prerada otpada mesa mora poštovati sledljivost, odnosno, jasan i transparentan put daljeg korišćenja.

U ovom trenutku, znajući da je na našem tržištu čak 35 hiljada tona onoga što se u Evropi zove otpad, a kod nas naprasno "meso III kategorije", s pravom se brinemo kakav je kvalitet svih mesnih prerađevina, viršli, kobasica i slično, koje su pravljene od onoga što, zapravo, nije jestivo.

Izvor: potrosac.info

* * *

KOMENTAR: PAŠTETA
DUŠAN STOJAKOVIĆ

Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu

ANEGDOTA da je pašteta dobila ime po tome da se za nju koriste najlošiji komadi i otpaci od mesa, jer je "šteta" da se bace, nije daleko od istine.

Hiljade tona najnekvalitetnijeg mesa treće klase, kojeg Uprava za carinu i Republički zavod za statistiku evidentiraju kao "mesni otpad" uvozi se u Srbiju. To je najjeftinija sirovina za viršle, sve termički obrađene salame i upravo paštete.

Ovakva "hrana", odnosno - kožure, potkožna masnoća, papci, vrhovi živinskih krila, creva, iznutrice - zdravstveno su ispravni. Međutim, njihova nutritivna vrednost je loša. Niko se neće otrovati ako jede ovu hranu. Nažalost, stručnjaci za ishranu kažu da česta upotreba tih namirnica može da naruši zdravlje. Najmanja nuspojava su holesterol, trigliceridi...

Debljina srpskih novčanika diktira većini građana da se često odluče za viršle, paštete i salame u kojima se nalaze mesni otpaci. Istina, prokuvani, sitno samleveni i obogaćeni pojačivačima ukusa, što njihovu konzumaciju čini prihvatljivom. Čak i deci.

Ono što najviše zabrinjava je to što, prema podacima Nacionalne organizacije potrošača Srbije, skoro šest godina nije bilo uporedne analiza takvih proizvoda. Nezavisnom i iznenadnom kontrolom moglo bi se utvrditi koje se sve sirovine nalaze u hrani koju jedemo. Besparica ne sme i ne može da bude razlog da ne brinemo o tome šta iznosimo na trpezu. Toliko smo dužni sebi, svom zdravlju i što je najvažnije našoj deci.

Zato država, koliko god štedela, mora da obezbedi novac za analizu, jer je bolje trošiti na kontrolu, nego na lečenje posledica, ako propusta ima.

Izvor: Novosti