Proverava se mahom dokumentacija, a uzorci se uzimaju po godišnjem planu. U potrošačkim organizacijama tvrde da tek nekoliko ljudi odlučuje šta je za laboratoriju
Kontrola voća i povrća u Srbiji na poražavajućem je nivou. Ne postoji agencija za bezbednost hrane, niti savet koji bi procenio rizik pri uvozu. Tek nekoliko ljudi odlučuje o tome šta je potencijalna opasnost za građane, ali nikad nismo dobili imena onih koji se konkretno bave procenom i analizom rizika kada je hrana u pitanju.
Ovako, za "Novosti", opisuje kontrolu hrane Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Pod opravdanjem da nema dovoljno novca za monitoring, tvrdi Papović, nadležne inspekcijske službe ne kontrolišu sve što uđe u zemlju, već prelistavaju samo papire i nasumično biraju šta će da uzorkuju.
- Ispada da se kontrolišu samo papiri - priča Papović. - Sve se, nažalost, stihijski radi. Iz resornog ministarstva konstantno dolaze iste rečenice, ne bi li umirili narod. Ali to što je naša kupovna moć niska, ne znači da možemo da pazarimo sve i svašta i da nas nauštrb toga truju. U principu, naše nadležne službe reaguju tek kada se objavi afera o trovanju ljudi.
A zeleniš u Srbiju stiže sa svih meridijana. Srbija uvozi kineski beli luk, kazahstanski pasulj, makedonski, grčki i albanski paradajz. Mnogi kontingenti voća i povrća domognu se naše zemlje bez ijednog proverenog uzorka. Ispravnost je prepuštena savesti, iskustvu i znanju samog inspektora, koji odlučuje šta će poslati na analizu. Njegov posao najčešće se završava pregledom papira.
Ipak, u Ministarstvu poljoprivrede uveravaju potrošače da mogu da budu mirni, jer ove namirnice fitosanitarni inspektori kontrolišu na granici, ali i kad stignu do tezge ili rafa. Voće i povrće na granicama kontroliše Fitosanitarna inspekcija po planu monitoringa koji se donosi na godišnjem nivou, što znači da na detaljne provere u laboratorije ne ide zeleniš iz svake isporuke.
- Prema planu monitoringa za ovu godinu, predviđeno je uzimanje 1.800 uzoraka svežeg, smrznutog, sušenog i primarno obrađenog voća i povrća - objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede. - Sama kontrola voća i povrća poreklom iz inostranstva obuhvata pregled dokumentacije, fizički pregled i identifikaciju pošiljke, uzimanje službenog uzorka i izdavanje rešenja o dozvoli ili o zabrani uvoza.
U Ministarstvu tvrde da se voće i povrće redovno ispituje, jer je hrana koja nosi rizik od povećanog prisustva kontaminenata, odnosno da se kontroliše svaka pošiljka za koju je podnet zahtev za uvoz. Službeni uzorak se uzima radi ispitivanja kvaliteta, ispitivanja prisustva teških metala, pesticida i ispitivanje radioaktivnosti.
- Uvozimo voće i povrće iz Evropske unije i CEFTA država - kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije. - Ranije je kontrolisana svaka pošiljka, a sada je princip priznavanja sertifikata i dokumentacije koja prati robu.
UZORAK SVE GOVORI
Ovakva kontrola pri uvozu voća i povrća je kopirana verzija evropskog zakonodavstva. Profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta kaže da je takav sistem u Evropskoj uniji uveden zbog slobodnog protoka robe među članicama, a sva odgovornost za ispravnost i kvalitet pada na proizvođača.
- U Srbiji inspektori bi trebalo da uzimaju uzorke svakog kontingenta voća i povrća, kao i da te uzorke čuvaju kaže prof. Ševarlić. - Šta ako se desi neka katastrofa, kad nema tih podataka, ne može ništa da se zna. Ni ko je proizvođač, niti odakle je sumnjiv proizvod.
DUGO STOJI I SUŠI SE
I sami uvoznici potvrđuju da se ne kontroliše svaka isporuka. Njihov glavni problem je što te analize dugo traju, pa do potrošača teško stiže sveže voće i povrće. - Mi nikada ne znamo uzorci kog voća ili povrća će ići u laboratoriju - kažu u jednoj kompaniji koja, između ostalog, uvozi ove namirnice. - Kada stigne roba, čeka se najpre tržišni inspektor. On proverava dokumentaciju, da li se slažu deklaracije i slično. Onda čekamo fitosanitarnog inspektora koji bira šta će uzeti od uzoraka. Niko ne voli da uvozi krompir. On skoro obavezno ide na kontrolu, a rezultati se nekda čekaju nekoliko, a nekad i sedam dana. Dotle roba stoji.
Komentara: 0