Da li se oglasnim porukama srpski potrošači dovode u zabludu: Inspektori pregledali 2.350 reklama, a u 196 slučajeva utvrdili povrede zakona. Svako može svoj proizvod da označi kao čudotvoran

Zarad većeg profita, zloupotrebe u reklamiranju su česte i opasne, posebno kada je hrana u pitanju. Pored poštenih pravila tržišne borbe, koji podrazumevaju poslovnu etiku, neki proizvođači se i u Srbiji koriste nedozvoljenim sredstvima, pa nude i nemoguće stvari. Pod etiketom "zdravo, čudotvorno i efikasno" lažno promovišu razne proizvode, pa čak i lekove namenjene najmlađima.

Istinitost reklamnih poruka, na osnovu Zakona o oglašavanju, kod nas proverava Tržišna inspekcija. Goran Macura, načelnik Tržišne inspekcije pri Ministarstvu trgovine Srbije ističe da je u toku 2014. i prva tri meseca 2015. godine tržišna inspekcija sprovela 2.350 kontrola, koje su proveravale da li se poštuje Zakon o oglašavanju. Od tog broja kontrola 132 su inicirane prijavama građana i firmi.

- Tržišna inspekcija je u 196 kontrola konstatovala povrede Zakona o oglašavanju i protiv prekršioca podnela zahteve za pokretanje prekršajnog postupka - kaže Macura. - Predviđene novčane kazne izriče nadležni sud i one se kreću u rasponu od 300.000 do 3.000.000 dinara.

Potrošači u Srbiji izloženi su nedopustivo agresivnim reklamama robe i usluga, od njih nisu pošteđena deca, bolesni, invalidi i druge osetljive potrošačke grupe.

- U kreiranju i objavljivanju reklama često se ne poštuju zakonske odredbe i etički kodeksi - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Ne postoji politička volja za primenu zakona i etičkih normi, kojim su uređena ova pitanja. Zbog toga smo izloženi masovnim vrlo agresivnim reklamama. Ne primenjuju se odredbe zakona o oglašavanju, zaštiti potrošača, bezbednosti hrane, konkurenciji i turizmu.

U Pokretu za zaštitu potrošača ističu da im nije poznato da su nadležni državni organi, kroz redovan inspekcijski nadzor proveravali tvrdnje proizvođača, za koje se sumnja da su tačne. Čudesne moći proizvoda, koje se retko proveravaju, u javnost iznose proizvođači i oni snose odgovornost za njihovu tačnost.

I u Centru za potrošače Srbije, CEPS, ističu da kompanije koriste različite metode i reklame kako bi ostvarile profit i dobile poverenje kupaca.

- Primera je bezbroj poput toga da "žvake uništavaju sve bakterije iz usta", "ništa ne košta da razgovarate", prašak koji čini vašu odeću "uvek iznova novom", "čudotvorni kristali koji uklanjaju negativnu energiju", carska pašteta "za vaše zdravo srce", "zelena kafa od koje oslabite za samo par dana" - navodi Vera Vida, predsednica CEPS.

- U Zakonu o oglašavanju, međutim, stoji da oglasna poruka mora biti istinita, potpuna i određena. Ovakvim porukama potrošači se dovode u zabludu. Dosad su nam se žalili mahom stariji potrošači, koji su kupovali proizvode namenjene za poboljšanje zdravlja. To su skupoceni jastuci, dušeci, aparati za prečišćavanje vode.

Ekonomista Dragovan Milićević ističe da je o istinitosti nekih reklama suvišno trošiti reči, jer vređaju zdrav razum i normalno rasuđivanje.

- Očigledno da je u Srbiji sve moguće, pa čak i da se lepkom zalepite za krilo aviona pri poletanju - kaže Milićević i dodaje da je grubo prekršen Zakon o oglašavanju. - Gotovo sve potrošačke organizacije su upozorile nadležne, ali to i dalje prolazi, niko od inspekcijskih organa ne kažnjava takve pojave.

BILJNI FETA SIR!

Deklarisanje ili reklamiranje feta sira sa sadržajem biljne masnoće je nedopustivo iz više razloga. Prvo, ne postoji feta sir biljne masnoće. Jer, feta sir je posebna vrsta sira dobijenog od mleka po posebnom tehnološkom postupku. Feta sir biljne masnoće je surogat, što mora da bude vidno naglašeno, bez mogućnosti da se u nazivu koristi pojam feta sira. - Za tačnost količine sastojaka odgovornost snosi proizvođač. Nažalost, retko se proverava tačnost ove tvrdnje, osim vanrednih situacija, ili retkih redovnih inspekcijskih nadzora - kažu u Pokretu potrošača.

LEK ZA SVE

Reklame tipa "mast protiv reumatskih bolova zaista deluje za dvadeset minuta", a "sirup 100 odsto ubija bakterije" su zabranjene - dodaje Petar Bogosavljević. - Kod ovakvih oglasa postoje zloupotrebe i dovođenje potrošača u zabludu, jer se, neretko, proizvodu koji ne spade u lekove, pripisuju i reklamiraju lekovita svojstva, koje potrošač ne može da proveri. Da bi se preparatu, ili leku, pripisala takva svojstva, neophodno je da postoje klinička ispitivanja, kojima su ona potvrđena.

D. Marinković
Karikatura: Tošo Borković
Izvor: Novosti