Nacionalni Savet za bezbednost hrane ne postoji, ali nadležni tvrde da sistem kontrole dobro kontroliše. Raste uvoz takozvanog prehrambenog otpada od klaničari iz EU

GOTOVO da nema građana Srbije koji nije kupio bar jedan prehrambeni proizvod kome je istekao rok trajanja, ili da se nije zapanjio kada je na rafovima u našim trgovinama video proizvod zabranjen za prodaju u drugim zemljama. Srbija je svoje zakonodavstvo, kada je reč o hrani, uskladila sa standardima Evropske unije još 2009. godine, ali i dalje nema jedno od bitnih kontrolnih tela - Savet za procenu rizika bezbednosti hrane. Na formiranje čekamo već petu godinu!

U međuvremenu, javnost je bezbroj puta bila upozoravana na, primer, na prisustvo metalnih opiljaka u brašnu, ili kancerogene štrudle u prodaji, mleko sa povišenim sadržajem toksina, pljeskavice od mesa uginulih životinja... A, brojke pokazuju da iz godine u godinu raste uvoz takozvanog „prehrambenog otpada“ - posebne kategorije „mesa“ kojeg se oslobađaju klaničari u EU.

Država, pak, tvrdi da taj sistem kontrole hrane dobro funkcioniše, uprkos činjenici da još nije formiran savet predviđen zakonskim paragrafima.

- Hrana koja se legalno prodaje u Srbiji ispitana je i zdravstveno bezopasna - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. - Od početka godine nadležne inspekcijske službe obavile su više desetina hiljada kontrola. Situacija se svakodnevno prati i proverava, pa oni koji se snabdevaju u prodavnicama ne treba da brinu.

Prehrambene proizvode kontrolišu proizvođači, akreditovane laboratorije i inspekcije. Kako kažu nadležni, ne može se očekivati da inspektor prekontroliše baš svaki proizvod, jer sistem tako ne funkcioniše. I u Privrednoj komori Srbije naglašavaju da su naši podzakonski akti, koji regulišu kvalitet i bezbednost proizvoda u klaničnoj industriji usklađeni sa EU.

- To je Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, u kom su detaljno razrađene tehnologije, sastav proizvoda, minimalna i maksimalna koncentracija sirovina, dodataka i aditiva u određenom proizvodu - kaže za „Novosti“ Nenad Budimović, sekretar Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu PKS. - Recimo šta i koliko sadrži pašteta, čajna kobasica ili barena kobasica.

Predsednica Centra za potrošače Vera Vida ukazuje da su nadležna ministarstva dužna da obaveste javnost ukoliko postoji osnovana sumnja da bi hrana u prometu mogla da predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Zato je po njoj veoma bitno da se osnuje stručni savet za bezbednost hrane.

- Ono što je svakako problem je to da se u Srbiji tek nakon dešavanja određenih incidentnih situacija u vezi sa bezbednošću hrane oglašavaju nadležne inspekcijske službe, umesto da se upravo one prve oglasile, kako nebi došlo do panike i incidenata - naglašava Vida.

U Asocijaciji potrošača Srbije APOS kažu da kod nas još nije uspostavljen sistem za jasno obaveštavanje i informisanje građana u svim fazama, od procene rizika, upravljanja rizikom i obaveštavanje javnosti.

I predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović ističe da su za „zalogaj bez rizika“ neophodni redovni monitoring i strogo poštovanje zakona. Problem je, kaže, nepostojanje nacionalnog saveta za bezbednost hrane, koji je trebalo da se osnuje pre pet godina.

- Svih ovih godina Savet ne postoji, a ne postoji ni referentna nacionalna laboratorija, i prema tome nema ili se ne procenjuje rizik za određenu vrstu i grupe prehrambenih proizvoda - dodaje Papović.

RADNE GRUPE

ZAKON o bezbednosti hrane propisao je da se za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane osniva stručni savet, koji kao takav nije osnovan, ali su rešenjima ministra poljoprivrede više puta osnivane radne grupe, koje su imale preciziran zadatak u određenoj oblasti.

SALO, KOŽURA, KOSTI...

ZA prvih devet meseci ove godine u Srbiju je iz Nemačke uvezeno 513 tona potkožne svinjske masnoće. U istom periodu iz Belgije je stiglo 400 tona zamrznutih kokošijih otpadaka. Iz Mađarske 30 tona pačijih trtica, vratova, leđa. Iz Slovenije 27 tona iste kategorije „mesa“ samo kokošjeg, a od Slovenaca smo još kupovali i „vrhove krila“... Iz pojedinih zemalja uvozimo još i fino mlevene kosti jer naši klaničari ne mogu da postignu toliku finoću. Sve ove „kategorije“ u mesarskoj branši jednostavno nazivaju „prehrambeni otpad“.

D. Marinković
Izvor: Novosti 


GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)