Proizvodi svetskih marki na našim rafovima samo su izgledom i često cenom nalik onima u Evropi. Nadležni kažu da to što u EU zovu prevarom - kod nas ne mogu da spreče

Poznate marke čokolada koje se prodaju na našem tržištu često imaju manje kakaoa nego u zemljama zapadne Evrope, začini sadrže više soli nego povrća, deterdženti lošije peru, kremovi imaju manje mleka i lešnika, a u proizvode od meda stavlja se kukuruzni sirup. S druge strane, ovi proizvodi se na isti način reklamiraju kod nas kao i u zemljama u kojima su znatno kvalitetniji, ista im je ambalaža. Štaviše, ni cene se ne razlikuju, čak su kod nas često i više. Roba lošijeg kvaliteta stiže uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske, gde velike svetske kompanije imaju razvijenu proizvodnju, namenjenu za stanovništvo ovog dela Evrope.

Upozorenja domaćih i evropskih udruženja potrošača da je kvalitet proizvoda istog brenda lošiji za nerazvijene zemlje Evrope - proizvođači pravdaju „različitim potrebama“ i „ukusom lokalnog stanovništva“. O ovoj temi trenutno raspravlja i Evropski parlament, obzirom da su očigledne razlike između kvaliteta roba istih marki koje se prodaju u „starim“ i „novim“ članicama EU. Kako bi se ovoj vrsti obmane stalo na put, u Evropskom parlamentu pokrenuta je inicijativa da se ta praksa proglasi prevarom. Naime, za razliku od SAD-a, EU nema opšteprihvaćenu definiciju prevare s hranom, jedino regulativa 178/2002 propisuje kako je zabranjeno „obmanjivati potrošače“.

Građani nerazvijenih zemalja često nisu ni svesni da, dok daju novac za poznato ime koje garantuje kvalitet, u stvari dobijaju - prosek. Stručnjaci objašnjavaju da je potpuno legitimno i ekonomski opravdano da isti proizvođač za različita tržišta kreira različit kvalitet, sve dok su na deklaraciji proizvoda navedeni svi sastojci u tačnim merama i dok se kvalitet uklapa u ne previše zahtevne srpske pravilnike.

- Problem je u tome što su građani spremni da za kvalitet daju i više novca, a ako dobiju proizvod osrednjeg kvaliteta, to je čista obmana kupaca jer iz deklaracije oni mogu da vide šta se sve nalazi u proizvodu, ali ne i da li je to bolje ili lošije nego u ostatku Evrope. Dok sastav proizvoda nije u neskladu s domaćim propisima, država ne može ovakve proizvode da protera s tržišta, niti da kazni proizvođače - objašnjava Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača.

Skupo

Da bi se u Srbiji kontrolisao kvalitet određenog uvoznog proizvoda potrebno je između 2.000 i 2.500 evra. Nije problem samo novac, već i nedostatak volje institucija, tvrdi Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
 

Gorica Avalić
Izvor: Blic