U falsifikovanoj Pionirovoj bomboni od lešnika pronađen "uljez". Najčešće kopirani proizvodi su čokolade "milka", "plazma keks", "grand" kafa, Rubinov vinjak...

POJAVA karamela sa lešnikom, u kojima je kupac pronašao crva pokrenula je, po ko zna koji put, priču o plagijatima na našem tržištu. Ova bombona, poznati brend „Pionira“ „osvanula“ je na socijalnim mrežama i kompanija je, bez prethodne provere i kontrole, optužena da nudi proizvode ispod svakog nivoa. Proizvođač, međutim, tvrdi da na spornoj fotografiji nije njihova karamela, već falsifikat.

To čak nije ni prvi put da je ova firma na meti „kradljivaca“ njihovog brenda. Pre dve godine na granici je zaplenjena veća količina lažnih karamela i negro bombona, sa „Pionirovim“ znakom, koje su proizvedene u turskoj fabrici „Vural šećerleme“!?

Nebojša Jakšić, direktor predstavništva „Pionira“ u Beogradu kaže da su osim karamele, često na meti falsifikatora i čuvene „negro“ i mentol bombone, „medeno srce“, praline, minjoni...

- Mi držimo 60 odsto tržišta bombona u regionu i onda nas kopiraju iz sve snage - kaže za naš list Jakšić. - Uglavnom su to sitne i nepoznate firme, koje pokušavaju da zarade na našem imenu. Nekima od njih je, po našoj prijavi, zaplenjena roba i mesecima već stoji u magacinima. Protiv desetak vlasnika preduzeća pokrenut je i sudski postupak.

Jakšić napominje da „Pionir“ posluje po najvišim svetskim standardima u konditorskoj industriji, kao što su „Nestle“, ISO i ostali.

Gotovo da nema proizvoda koji nema svoju kopiju. Brendirana obuća i odeća, najzanimljiviji su plagijatorima, ali je i sve više lažnih pića i prehrambenih proizvoda. Razlike između plagijata i originala su sve manje, jer su „kradljivci tuđih ideja“ sve spretniji. Što je brend popularniji i traženiji, veći je magnet za one koji žele da zarade na brzinu. Prema podacima iz inspekcije, najčešće kopirani proizvodi su čokolade „milka“, „plazma keks“, „Grand“ kafa, „Rubinov“ vinjak...

- Problem je u tome što su i država i proizvođači tolerantni prema takvim pojavama - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Proizvođač treba da reaguje, da obavesti potrošače, jer tako ih štiti i dobija poverenje. Ako proizvođač blago reaguje na falsifikat, onda se može sumnjati da i on u tome učestvuje.

Posledice upotrebe falsifikovanih proizvoda mogu biti veoma ozbiljne, naročito kada je u pitanju hrana. Lažne patike mogu samo da se brže poderu, ali konzumiranje hrane i medikamenata mogu dugoročno da ostave posledice na zdravlje ljudi i zbog toga su mnogo opasnije.

TOČE FALŠ PIĆA

FALSIFIKOVANjE alkoholnih pića postalo je jedan od najunosnijih poslova, jer proizvodnja raznih „brlja“, vlasnicima divljih destilerija donosi veliki profit. Pre nekoliko godina su falsifikatori proizveli i distribuirali lažnu „viljamovku“, brend koji već 20 godina proizvodi „Porečje“ iz Vučja. Pre dve godine, falš pelinkovac i vinjak zaplenjeni su u Loznici.

PRIJAVLjUJE PROIZVOĐAČ

TRŽIŠNA inspekcija najčešće reaguje nakon dojave kompanije koja je prijavila da je njen proizvod krivotvoren. - Kada inspekcija pronađe falsifikovani proizvod, povlači ga s tržišta, oduzima i uništava - objašnjavaju u inspekciji. - Legalni proizvođač dobija sve podatke na osnovu kojih može da pokrene sudski postupak za naknadu štete.

D. Marinković - Z. Radović
Izvor: Novosti