Cene u prodavnicama naizgled ne rastu, ali nekako se uvek nađe načina da se od kupaca izvuče što više. Trgovci su se izveštili u marketinškim i drugim trikovima pa tako, između ostalog, uporno smanjuju gramažu proizvoda, ali ne i cene.Već odavno se kesica supe ne priprema za četvoro već za troje a iz lonca se jedva naliju i tri tanjira. Pažljiviji kupci primećuju da keks više nije težak 200 već 165 grama! Nema više ni čokolade od 100 grama, kakva je odvajkad bila, već je najpre pala na 90, a potom na 80 grama. Kada u ruku uzmete naduvane kesice čipsa, reklo bi se da u njima ima nešto, ali vam tek kada ga pojedete u dva zalogaja na pamet padne da pogledate gramažu i, naravno, iznenadite se kada vidite da je teška 54 grama. Na testeninu od pola kilograma gotovo smo i zaboravili jer se takva retko proizvodi, ali zato pakovanja od 350 ili 380 grama sve češće menjaju i ona od 400.

Sve je to u redu i u skladu s propisima jer je i Evropska unija pre nekoliko godina ukinula propise o obaveznom standardnom pakovanju. Ako ćemo gledati propise, naši kupci nisu prevareni jer je na omotu navedena gramaža, ali takvim marketinškim trikovima ipak se kupcima zamazuju oči – pakovanja izgledaju isto, cena proizvoda je ista, te mnogi pazare po navici i ne razmišljaju o gramaži. Ipak, reč je o skrivenom i postepenom poskupljenju, kojeg potrošači često nisu ni svesni.

U potrošakim organizacijama ukazuju na još neke trikove trgovaca, a zaštitnici prava potrošača vele da su akcije najčešći paravan za prevare. Tako recimo, na akcijama često bude roba koja je prethodno poskupela. Podigne se, recimo, cena sira s 870 na 950 dinara pa se na akcijskom sniženju spusti na 920, da bi se nakon nekoliko dana, kada akcija prođe, ovaj proizvod „vratio” na 950 dinara. Primedbe koje potrošačke organizacije dobijaju od kupaca su i i da trgovci često zaborave da usklade sniženu cenu na proizvodu i na kasi pa tako „slučajno” kucaju staru, to jest višu.

S druge strane, i potrošači pribegavaju novim metodama u kupovini da bi izašli na kraj s poskupljenjima i kojekakvim trikovima i sačuvali yepove. Kako pokazuju istraživanja tržišta i navika potrošača, sve više se kupuje planski, u pazar se odlazi sa spiskovima, a umesto skupih proizvoda poznatih marki, sve više se kupuju trgovačke marke za koje do pre nekoliko godina nismo ni znali. Naši vodeći trgovci kažu da se učešće trgovačkih marki u prometu gotovo udvostručilo od početka krize. U najvećim lancima u Srbiji to sada iznosi od 13 pa čak do 17 odsto, a na celom maloprodajnom tržištu oko četiri odsto. Između 25 i 30 odsto prometa u najvećim lancima realizuje se na sniženjima. Takođe, odustaje se od velikih kupovina, tako da, po poslednjim istraživanjima, čak 80 odsto građana u megamarketima kupuje samo jednom mesečno. Svaki peti potrošač odustao je od velikih kupovina.

– Posmatrajući potrošača, evidentno je da je frekvencija manja, pogotovo u velikim formatima. Jedan od razloga jeste i „strah od trošenja” – objašnjavaju za naš list u jednom velikom domaćem trgovinskom lancu. – Manji formati postaju fleksibilniji i počinju da nude akcije, ali u ovom trenutku potrošaču su najpogodniji srednji formati u naseljenim zonama. Ono što se takođe menja u ponašanju potrošača jeste planska kupovina. Korpa se danas puni po unapred pripremljenom spisku, uz odolevanje izazovima i totalno smanjenje impulsivne kupovine. Učešće akcijskih proizvoda u potrošačkoj korpi enormno raste, što ukazuje na izuzetno obraćanje pažnje potrošača na akcije. Lojalnost se usled svih tih pojava smanjuje, a cena zauzima primarno mesto pri donošenju odluke o kupovini, kao i lokaciji kupovine.

Čekovi naši omiljeni

Čekovima se i dalje plaća veliki deo robe. Ne kao pre dve godine, kada je učešće čekova dostizalo i 15 odsto, ali u najvećim trgovinskim lancima ono i dalje prelazi deset procenata. Trgovci objašnjavaju da su se građani prezadužili pa je zbog toga malo smanjena upotreba čekova. Inače, polovina potrošača plaća gotovinom, a ostalo otpada na kartice.

S. Gluščević
Izvor: Dnevnik
Foto: Jelmer