Kamate na dozvoljeni minus po tekućem računu u Srbiji su tri puta veće nego u okruženju

Kamate na dozvoljeni minus po tekućem računu u Srbiji su tri puta veće nego u okruženju. Iako je Narodna banka Srbije preporukama pre dve godine pokušala da pritisne banke, one su jedva umanjile svoju cenu na popularni minus i sveli je u proseku na 24 do 30 odsto, dok iste banke, ali kod naših prvih suseda zaračunavaju 10,99 do 11,50 odsto. Još je veća razlika kada je u pitanju kašnjenje za ovu uslugu. "Crveni minus" kod nas košta i do 74,6 odsto, a u Hrvatskoj i BiH samo 12 odsto.

Kad smo pitali zašto je tako velika razlika za istu uslugu, iz banaka su nam rekli da je Hrvatska u Evropskoj uniji, a Bosna i Hercegovina ima manje rizike, od političkih do ekonomskih. Takođe, centralna banka u BiH ima manju referentnu kamatu, inflaciju, stopu rezervisanja kod centralne banke... Kod nas su svi ovi parametri veći, a da li je trošak toliko nepodnošljiv da kamate ne mogu da budu niže, nijedan bankar nije mogao da potvrdi. Takođe, nisu mogli ni da nam objasne, zbog čega su i pored sniženja referentne kamate NBS na 6,5 odsto, kamate na dozvoljeni i nedozvoljeni minus tako velike, kao i kako se formira bankarska zatezna kamata.

- Postoji zakonska zatezna kamata koja iznosi sada oko 14 odsto na godišnjem nivou, ali bankari su formirali svoju kamatu na nedozvoljeni minus davno i ona se vrlo malo menjala - kažu u jednoj stranoj banci. - Visokom kamatom hteli smo da kaznimo neredovne platiše. Srbija ima visoke kamate i na dozvoljeni minus jer su naši troškovi veliki. Istina da je veći broj građana koji kasne sa obavezama u Hrvatskoj, ali i u Srbiji raste, pa pokušavamo da se zaštitimo.

Kod nas građani koriste oko 46 milijardi dinara dozvoljenog minusa. Od toga 9,7 odsto iznosi kašnjenje korisnika pozajmice po tekućem računu.

- Građani iz preke potrebe ulaze u pozajmicu koja je najskuplja u Evropi - kaže Mlađan Kovačević, ekonomista. - Bankama je dozvoljeno da same formiraju kamatne stope, a gledajući tržište, konkurencije nema da utiče, da budu niže. Treba da odreaguju nadležne institucije, kako bi se situacija konačno promenila.

Za sada građani koji imaju dozvoljeni minus od 47.000 dinara i maksimalno ga koriste, mesečno moraju da izdvoje 1.287 dinara po kamati od 30 odsto. Na godišnjem nivou to je 15.444 dinara. Ako bi ušao u nedozvoljeni minus po kamati od 46,80 odsto to je 2.620 dinara ili godišnje 31.440 dinara. Nakon godinu dana neplatišu čeka tužba, a onda su troškovi znatno veći i mogu da dostignu i do 200.000 dinara.

NIKO IM NIŠTA NE MOŽE

Pre preporuke Narodne banke Srbije da se smanje kamate na dozvoljeni minus, banke su zaračunavale kamate od 20 do 40 odsto. Najveće kamate su imale najveće banke i sa najvećim brojem klijenata. Nakon toga su smanjile cenu dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu u proseku za četiri do šest odsto. Pri tome referentna kamatna stopa NBS od koje zavisi pozajmica po tekućem računu je bila 14 odsto, a sada je 6,5 odsto. Već dve godine nijedna banka, i pored obaranja referentne stope ne smanjuje cenu minusa, niti namerava da to učini.

S. Moravčević
Izvor: Novosti