Potrošači širom sveta brinuli su poslednjih godina zbog dioksina u jajima, melamina u mleku, ešerihije u povrću, mlevenog mesa tretiranog amonijakom

Amerikanci su deset godina jeli „fino teksturisanu goveđu krtinu” da bi im se prošlog proleća prevrnuo želudac kad su saznali kako se pravi. Otprilike u isto vreme Kinezi su obavešteni da se njihovim sportistima najstrože zabranjuje da jedu meso, jer se svinjama daje zabranjeni sastojak zbog kog bi na Olimpijadi mogli da padnu na antidoping kontroli. Evropljani su jedva zaboravili bolest ludih krava krajem devedesetih, a sada s nepoverenjem zagledaju svaku pljeskavicu otkako su otkrili da im je umesto deklarisane junetine podmetana konjetina.

Najnoviji skandali s hranom, posebno ovaj u EU koja se hvali najstrožim standardima bezbednosti, pokazao je, kažu stručnjaci, da je lanac snabdevanja hranom postao suviše složen da bi bio bezbedan. Kritičari kažu da je svet u vrzinom kolu – potrošači očekuju jeftinu i dostupnu hranu, a prehrambena industrija nalazi prečice kako da im je ponudi i ostvari što veći profit. Konjetina iz rumunske klanice je završila u lazanji u britanskom supermarketu preko posrednika iz Luksemburga i Francuske.

Slična kriza je potresla SAD kad su novinari otkrili da se mlevenoj govedini dodaju najgori delovi mesa tretirani amonijakom. Ovaj proizvod od goveđih otpadaka pravi se uz odobrenje federalnih agencija koje tvrde da je bezbedan za upotrebu, ali se potrošačima ogadio kada je za njega umesto izraza „fino teksturisana goveđa krtina” upotrebljena kovanica „ružičasti šlajm”. To je uglavnom vezivno tkivo sa masnim delovima, koje se topi da bi se odvojila masnoća, a potom se steriliše amonijakom i dodaje mesu.

Najveći proizvođač „ružičastih štapića” bio je prinuđen da zatvori tri fabrike i tužio je televiziju Ej-Bi-Si jer mu je „klevetničkim izveštajima uništila posao”. Proces još traje. „Ružičasti šlajm” ne nosi rizik po ljudsko zdravlje kao ni konjsko meso, ali potrošačima ostavlja gorak ukus u ustima.

Šta je još brinulo Evropljane? Tokom 2008. strahovali su i zbog dioksina u jajima. Zaraza je potekla iz Nemačke, gde su kokoške na farmi hranjene koncentratom kom je dodato industrijsko ulje i u kom je bilo 70 puta više dioksina nego što je bezbedan nivo. Ovaj nusproizvod hemijske industrije taloži se u telu i iako se posledice ne vide odmah, dugotrajna izloženost velikim dozama izaziva rak i oštećuje odbrambeni i reproduktivni sistem. Jaja su odatle putovala u Holandiju na obradu, a onda transportovana u engleske luke po celoj Britaniji. Ista supstanca pronađena je u jajima i u svinjetini 2011. kada je uništeno 100.000 jaja i privremeno zatvoreno 4.700 farmi.

Najrazvijeniju evropsku zemlju potresao je 2011. još jedan skandal s hranom, kada se opasan soj ešerihije koli proširio iz Nemačke. Više od trideset osoba je umrlo, a 3.000 zaraženo u 14 zemalja pre nego što su kao izvor zaraze identifikovane klice pasulja i to organskog.

J. Kavaja
Izvor: Politika
Foto: Rojters