Izgleda da zapadni čovek, čak ni u svom savršeno blagonaklonom obliku, ne ume da se odupre urođenoj težnji za dominacijom. To se vidi i iz izraza: "brinuti o prirodi".

A koliko uspešno možemo da brinemo ako stalno pokušavamo da rešimo pojedinačne probleme dok njihov izvor ostaje netaknut, a to je težnja za profitom? Čućete Nenada Fišera, filozofa iz Sarajeva.

Kako izgleda baviti se rehabilitacijom ptica, ali ne zbog struke nego iz ljubavi? Da li unutar iste vrste, recimo kod crnog gačca, možete da vidite različite karaktere - bandita i princezu? Najvažnije je osposobiti pticu za samostalan život u prirodi, a emotivno vezivanje zatvoriti u rečenicu: Samo neka je živ i zdrav! O tome govori Dina Hrecak.

Milutin Dedić, slikar, putopisac i esejista, veliki deo stvaralaštva posvetio je vodenicama. Što one više nestaju, on nailazi na sve više fantastičnih priča o njima, a iz detinjstva mu je ostala najlepša uspomena na vodeničara koga su zvali Dida Mate.

Situacije koje odrasli smatraju uobičajenim i bezazlenim, kod dece mogu da izazovu stres jednak onom koji osećamo kada ostanemo bez bliske osobe. Stručnjaci zato preporučuju kućne ljubimce, koji smanjuju stres, uz njih deca najbolje razvijaju empatiju i odgovornost, a pokazalo se i da utiču na brzinu kojom uče da čitaju - najviše vole da čitaju kucama i macama, a oni ih nikada ne prekidaju i nemaju primedbe. O tome govori defektolog Damnjan Tadić.