Neki frižideri istog kvaliteta skuplji su u odnosu na druge, u zavisnosti od proizvođača. Jedan od bitnih razloga je plaćanje ekološke takse. Prevedeno na svakodnevni jezik i srpske prilike: ti si glup, a on je pametan i sposoban, ti plaćaš naknadu za zaštitu životne sredine, a on koristi to što ga država ne juri da radi po zakonu. Namenski novac ni po zakonu više ne mora namenski da se troši, što je zgodno za lokalne vlasti, ali životnu sredinu ostavlja u dronjcima. Čućete šta je rečeno na panel diskusiji "Finansiranje životne sredine - realnost i perspektive", održanoj u Novom Sadu.
Jestivo ulje je dobro za krofne i pomfrit, ali za zemlju i vodu je zagađivač. Najbolje je kada se posle upotrebe reciklira i u vidu biodizela - na kraju ispari. Zvuči jednostavno, ali u Srbiji delimično funkcioniše. O tome govori Branislav Bogojević, direktor firme Esotron.
Srednja tehnička škola "Mihajlo Pupin" iz Kule školuje prvu generaciju učenika na smeru Obnovljivi izvori energije. Tek četvrti ministar prosvete je za uvođenje ovog smera imao sluha. Imaju status povlašćenog proizvođača ekektrične energije preko solarnih panela postavljenih na krovu, a nameravaju da uskoro čitava škola postane "pametna" zgrada. Nastavnik Marjan Ivanov jedan je od entuzijasta koji su sve to pokrenuli.
Ana Batrićević je doktorirala na pravnoj zaštiti životinja. U svom poslu naučnog saradnika na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja koristi i saznanja do kojih dolazi i strašću za fotografisanjem. Njene fotografije sa deponije Vinča videli su građani i Srbije i Francuske, a boravak na ovoj i sličnim lokacijama pokazao joj je koliki je jaz između teorije i prakse.
O nezi kože, ulozi hijalurona u obnavljanju svežine, o solarijumu i upotrebi krema za lice, govori dr Tanja Tirnanić iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti.
Čekajući vetar је ekološki magazin Radio Beograda 2 koji se bavi odnosom čoveka i životne sredine, čoveka i prirode. Emituje se nedeljom od 8 do 10 sati.
Nekoliko puta godišnje izlazi u javnost sa osmišljenim akcijama (npr. dodeljivanje nagrade „Zeleni radio" i diploma „Zeleni list" i „Crni list"), koje doprinose popularnosti emisije i širenju ekološke svesti kod nas. Pored informativnog, magazin Čekajući vetar ima i edukativni karakter. U protekle tri decenije učvrstio je saradnju sa brojnim institucijama i društvenim organizacijama.
Komentara: 0