Radio Beograd, Program 202
Utorkom od 20 časova

Grafiti i poruke decenije, crtice iz prvih koraka života u 21. veku koje ne treba zaboraviti...

Autor i voditelj Darko Kocjan.

• BLOG 202
• SHOUTCAST

FB GRUPA

PRIČA O "OBLAKU U BERMUDAMA"

(Ova priča nikada ne može da se ispriča do kraja. Zato ću povremeno ovaj tekst da dopunjujem i uređujem – to Internet dopušta kao mogućnost. Kad god tako nešto budem činio, tekst ću dodavati italik i bold slovima. Italik će značiti da je nešto dodano tekstu, a što možda neće biti zanimljivo onima koji nisu pratili Oblak kao radio emisiju. Bold slova će označavati dodatke u osnovnom tekstu na koje sam, verujte slučajno, zaboravio u prvom pisanju priče o emisiji.)

„Oblak u bermudama“ je naziv radio emisije koja je svojevremeno bila emitovana na nekoliko radio-stanica u Beogradu, a najduži staž je doživela na Radio Pingvinu (1991-95), Radio Indeksu (1995-2003), Studiju B (2003-2006) i Radiju 011 (1999-2001 – emisija je paralelno emitovana na ovom radiju i na Radio Indeksu). Uglavnom je bila realizovana utorkom od 20.00 do 01.00 (jedno vreme je na Radio Indeksu emitovana i sredom).

Kako opisati Oblak

Kada bi nekome ko nije slušao Oblak trebalo opisati ovu emisiju to bi bila gotovo „nemoguća misija“. Jedino što kao autor mogu da kažem o Oblaku sa gotovo potpunom sigurnošću je da je to emisija koju treba doživeti.

Dakle, Oblak je neopisiv ako se gleda iz jednog ugla, a zatrpan „opisima“ ako pokušate da ga doživite putem razgovora sa više osoba. Oblak ne može da se opiše pridevima već samo glagolima i imenicama (baš kao u dobroj književnosti). Oblak ne može da se zamisli preko definicija – on može približno da se doživi samo putem priča. Oblak je nedopustivo običan ako neko pokuša da vam ga nametne (nekim „radio provodadžisanjem“ ), a može da bude fascinantan jedino ako ništa posebno ne očekujete od njega.

Uprkos svemu što napisah, evo kako sam pokušavao da opišem Oblak u pojedinim razgovorima:

To je muzičko-zabavni-kontakt program (koleginici iz novina koja je pisala o emisiji)

Oblak je emisija za ekologiju duše (onima koji su ga stalno osluškivali)

Ne znam baš tačno šta radim, ali znam da mi neviđeno prija (kolegi sa radija)

Idem opet da namigujem preko radija (komšinici)

Ako dopuštaš mogućnost da je Pepeljuga imala užasno veliku nogu čim je cipelica samo njoj pristajala, onda je Oblak prava emisija za tebe (Anji)

To je emisija koja se bavi osluškivanjem tišine (studentima na Filološkom prilikom jednog susreta)

Razgovaraju dva laboratorijska miša i jedan pita drugog:

- Kakvi su tvoji naučnici?

Ovaj odgovara:

- Odlični su, dobro sam ih dresirao: čim pritisnem ovo dugme oni mi donesu hranu!

(jednom strancu odgovarajući na pitanje „kakav pogled na svet“ neguje emisija, ispričao sam navedenu priču)

Oblak je i radio emisija, ali i stil i mesto za izlazak (uredniku u Studiju B)

Kako je nastao Oblak u bermudama

Krajem 1990. godine Zeferino Zeka Grasi (tadašnji urednik Politikinog zabavnika) pozvao me je da napravim sinopsis emisije koju bi realizovala redakcija ovog lista na programu Radio Politike. Ideja je bila da to ne bude prepričavanje sadržaja iz Zabavnika več emisija koja bi posebnim prilozima pre svega odražavala njegov duh. Skica budućeg Oblaka je bila veoma brzo gotova, ali je realizacija ovog projekta na radiju iz neznanih razloga stalno odlagana. Nedugo potom krenula je priprema programa prve privatne radio-stanice u Beogradu, Radio Pingvina. Ispostavilo se da je frekvencija „pingvinčića“ bila idealna za početak Oblaka. 4. decembra 1991. godine, samo nedelju i po dana po početku emitovanja Radio Pingvina, realizozovana je i prva emisija „Oblaka u bermudama“.

Dženis Džoplin je nekada izjavila da je Majakovski bio prvi roker u istoriji, po onome šta je radio, kako je razmišljao, po svojoj poeziji i sudbini. S druge strane, grafit „Zaustavite Zemlju – hoću da siđem“ je mnogima poznat kao naslov albuma grupe „Prljavo kazalište“. Mnogi u njemu prepoznaju i naslov knjige aforizama Petra Lazića. Neko je ovaj grafit pročitao u jednoj zbirci Milovana Ilića Minimaksa – čovek je nehotice prisvojio misao kao svoj aforizam. Mnogi ovu rečenicu znaju i kao jedan od grafita na Berlinskom zidu. Inače, pedesetih godina XX veka ovo je bio jedan od najčuvenijih grafita u njujorškom metrou. Ali, priča kaže da je daleko pre tog vremena Majakovski naškrabao ove reči na jednom listu papira. Višeslojnost njegove poeme „Oblak u pantalonama“, njegovo sveukupno delo i život bili su veliko nadahnuće u stvaranju kontakt emisije koja je trebalo da prati život iz posebnog ugla, a povremeno i da skakuće ispred njega; koja je trebalo da bude pitoma i oštra u isto vreme; koja je trebalo da bude inspiracija slušaocima i poziv da u životu stvaraju lepe i nezaboravne stvari. Pantalone Majakovskog je samo trebalo malo skratiti (u bermude) zato što su kroz emisiju uglavnom trebalo da budu plasirane kratke forme (kratka priča, grafit, aforizam, kratka poezija). Tako se rodilo ime Oblak u bermudama.

Najlepši deo Oblaka su sigurno njegovi najveći prijatelji – veliko društvo onih koji su ga osluškivali svake nedelje na radiju, dopisivali se sa njim na razne načine, a ogroman broj njih ga je povremeno ili redovno posećivao na licu mesta na kojem je nastajao – u studiju pomenutih radio-stanica. Uostalom, još Bertold Breht (nemački književnik i veliki ljubitelj radija) je rekao da najveća snaga radija leži u ogromnoj „vojsci“ slušalaca tog medija.

Imajući u vidu iskustvo koje sam stekao iz trogodišnjeg voditeljskog rada u emisiji „Ozon“ (Radio Beograd 202, 1987-90), i Oblak sam pokušao da oformim kao emisiju koja bi se bavila pre svega komunikacijom među ljudima – znači, trebalo je da bude u punom smislu te reči pravi medij. Da kao medij omogućava kontakte među onima koji ga prate, a ne da im ih uskraćuje na razne načine (kako već to rade mediji danas). Tako je Oblak osim telefonskog kontakta pokušao i da na sve moguće ostale načine bude u vezi sa svojom publikom (pismima, dopisnicama, razglednicama, mejlom, putem interneta, mobilnim telefonom, sms-porukama, dopisivanjem preko listića hartije, na zidovima, putem stvaranja knjiga i ostalih umetničkih projekata, malim stanicama radio amatera, golubovima-pismonošama… ali pre svega ličnim kontaktom). Od svih načina komunikacije najviše sam se radovao neposrednom, ličnom kontaktu između onih koji su pratili emisiju. To je kontakt na koji zaboravljamo u modernom svetu, s jedne strane punom sredstava za komunikaciju, a sa druge strane sve punijem usamljenih ljudi. Zahvaljujući publici koja je to osetila i velikom broju onih koji su dobrovoljno pomagali u realizaciji emisije, Oblak je ispunio taj cilj. Naravno, najveća inspiracija u životu Oblaka uvek je bio Ozon (Omladinsko Zabavište Obično Nedeljom) – emisija koju je profesor Vlada Jevtović utemeljio na Beogradu 202 (1979) i uspešno je predvodio za mikrofonom osam godina.

Male priče o Oblaku

Najpoznatije rubrike u Oblaku su: Klub ljubitelja pustih ostrva, Grafiti, Kratke priče, Ko radi taj i groši (lapsusi-biseri), Paprikaš-Voćna salata (miks priloga), izbor najbolje poruke na kraju emisije… U glavnoj rubrici – Klubu ljubitelja pustih ostrva – učesnici emisije su ostavljali poruke svojim prijateljima ili svim slušaocima u obliku grafita, aforizma, crtice, zapisa, oglasa, pitalice…

Učesnici emisije su svoje priloge potpisivali nadimkom (pseudonimom, alijasom) koji su sami birali. Mnogi učesnici su postali poznati slušaocima Oblaka upravo po tim potpisima: El Grande Miško, Hiperkreativni pesimista, Purpurna ruža beograda, Talični, Surovi Đole,

Piroman veličanstveni, Markantoni, Veštica čačkalica, Nesuđeni Dojčilo, Kvasac limited, Trinaesto prase, Pera bumerang, Akrep salvahe… Prilikom susreta na ulici ponekad bi se dovikivali nadimcima (Akrepe, Veštice, Surovi, Piromane…) tako da su ostali prolaznici često bili u nedoumici – ko su ti mladi ljudi sa tim „užasnim“ imenima.

Mnogo puta su me pitali ko stoji iza tih potpisa. Ko su ti ljudi koji komuniciraju u Oblaku.

Najlepše mi je bilo kada sam na ova pitanja pokušavao da odgovorim nabrajajući ono što su „ljudi iz Oblaka“ uradili u životu, a to je veoma impresivno: iza onih koji su slali svoje priloge za emisiju krije se više od 30 autora ili priređivača knjiga, bar dva pronalazača, osvajači bar devet medalja na svetskim i evropskim prvenstvima i Olimpijskim igrama, najmanje sedam državnih šampiona, bar devet osoba koje i danas gledate na nekoliko tv programa, bar tri naučnika, bar pet doktora nauka i nešto veći broj magistara, nekolicina vrhunskioh umetnika, bar petnaestak osoba koje danas rade na raznim radio programima, bar dvadesetak osoba koje danas rade odlične internet strane, bar sedam parova koji su se upoznali u Oblaku, dvadesetak rokera, bar tri glumca i četiri glumice (jedna od poznatijih je čak radila i kao organizator u Oblaku), najmanje tri policajca, tri medicinske sestre i pet lekara, mnoge enigmate, aforističari i satiričari, dvadesetak sportista, nekoliko advokata, desetina inženjera, nekoliko desetina prevodilaca, jedan sudija i jedan policijski inspektor, bar dve osobe koje rade u SANU, najveći broj tadašnjih srednjoškolaca i studenata, jedan kontrolor leta, desetak kelnera, jedna manekenka (ali ne više), nijedna pevaljka novokomponovanih (hvala Bogu), najmanje tri osobe koje danas rade u poznatim marketinškim agencijama, bar trojica današnjih direktora firmi, čak i nekoliko današnjih političara (eto, i to se događa)… Svako koga sretnete u nekoj od ulica ili na nekom javnom mestu u Beogradu je „sumnjiv“. Najmlađa osoba koja je poslala prilog u Oblak imala je tada četiri godine. Kada god neka od ovih izvanrednih ličnosti bude pristala na javno objavljivanje imena, ono će se naći u ovom pasusu teksta (to je dogovor iz Oblaka).

Prisutni gosti-domaćini u emisiji, kojih je često bilo i po nekoliko desetina, prevazilazili su svojim brojem nekolicinu stolica u studiju pa su veoma često sedeli po podu studija ili režije, u hodniku ispred ulaza, na pećima… Takođe, često su burnim smehom reagovali na mnoge od priloga koje bi čuli – ovo je ušlo u legendu, a dugo mi nije palo na pamet i zašto. Naime, veliki broj slušalaca koji su isključivo preko radija pratili emisiju, mislili su da tonski realizator emisije pušta unapred snimljeni smeh! Mnogi mi nisu poverovali kada sam im rekao da se u studiju smeju živi ljudi – uveravali bi se u to tek kada bi došli u emisiju.

Oblak nikada nije držao do autorskih prava. Svako je mogao da javne reči koje je čuo u emisiji, prosleđuje dalje u bilo kom obliku. Cilj Oblaka nije bio da ljubomorno čuva svoju „intelektualnu svojinu“ i da pokuša da je komercijalizuje, već da raširi pametne misli što dalje (inspiracija) kao i da izmami što više osmeha kod ljudi. U tom smislu nikada se nisam bunio što je stotine sajtova (možda ih već ima i preko hiljadu) objavljivalo materijal iz Oblaka. Naprotiv, iskreno im se zahvaljujem što su na taj način obradovali svoje posetioce i upoznali ih sa delićima emisije, a najviše se zahvaljujem onima koji su napomenuli da su do priloga koje objavljuju došli preko Oblaka ili knjiga sa materijalima iz emisije. Iz istog razloga, mada je takvih predloga bilo mnogo, nikada nisam pristao da posebnom uslugom mobilne telefonije, poruke koje nam slušaoci šalju u emisiju naplaćujem po specijalnoj (naravno – višoj) tarifi. Ovakav način iskorišćavanja publike i danas smatram sramotnim.

Neke od najlepših priča iz Oblaka

Ivke je 2006. godine u emisiji ostavio poruku kojom je zaprosio svoju devojku (njoj je Oblak bila omiljena emisija) i – ona je rekla DA!

Kada bi se neko od redovnih posetilaca emisije pojavio u studiju u društvu sa osobom suprotmog pola (mogućom devojkom/dečkom) dogovor je bio da mu svi prilaze i traže savete od njega, mole za pomoć, pitaju ga za mišljenje… Na taj način bi njegove/njene „akcije žestoko skakale“ u očima osobe koju je doveo sa sobom.

Odlomak iz pisma dobijenog 1993. godine: …slušam vas svake nedelje kako namigujete životu na tako lep način… (jedna od najslađih pohvala emisiji)

Devojka i mladić se sretnu u Oblaku (Radio Pingvin), pošto saznaju čime se bave u životu dogovre se i – izađe knjiga modernih basni (on je bio pisac, ona ilustrator).

U vreme studentskog i građanskog protesta (1996/97) svi neposredni učesnici emisije, kao i oni koji su je direktno realizovali, stajali su u vreme emitovanja u znak protesta i saosećanja sa demonstrantima na ulici.

U toku značajnih političkih događaja koji su se odigravali u Beogradu, Oblak je na svoj način pratio zbivanja uvek se nalazeći na strani naroda. Neretko se događalo da neki od slušalaca, ponukani nekim od priloga koji su čuli ili nekim osmehom koji im je izazvao radio, svrate u studio sa kolačima ili nekim pićem – kao da su želeli da na neki način nagrade svoje nevidljive kućne prijatelje.

Veoma često se događalo da slušateljke i slušaoci Oblaka svoje goste iz inostranstva dovedu u posetu emisiji. Kada je reč bila o Studiju B ili Radio Indeksu (22. i 17. sprat Beograđanke) znali smo da je inspiracija pogled na Beograd, ali u ostalim prostorima to je sigurno bila ova otkačena radio emisija.

Ekipa iz Oblaka je ludovala za posebnim događajima koje je realizovala na radiju. U prostoru Radio Indeksa u Makedonskoj (neugledan, ali izazovan ambijent) ekipa slušalaca je organizovala roštilj i koktel veče. U vreme velikih promena (septembar/oktobar 2000), kao i u vreme protesta na ulicama organizovali su se u specijalan tim „tekila gerila“.

Knjige koje je rodio Oblak

Materijal koji je objavljivan u emisiji objedinjen je u nekolicini knjiga za koje je glavni krivac emisija. Pokušaću samo da nabrojim neke od naslova.

• „Kad ja tamo a ono međutim“ (knjiga beogradskih grafita, 1995)
• „A onda je Nojevu barku presrela nuklearna podmornica“ (beogradski grafiti, 2003)
• „Buka u modi“ (knjiga grafita sa studentskog i građanskog protesta 1996/97)
• Sedam knjiga sa konkursa za kratku priču koji je organizovala emisija (1991-2000)
• „Čuvari ozona“ (zbirna antologija najlepših kratkih priča sa deset konkursa 1987-2006)
• „Mamihlapinatapei“ (zbirna antologija priča koje su se nalazile u užem izboru za objavljivanje u godišnjim antologijama ostvarenja sa konkursa)
• „Ko radi taji groši“ (lapsusi i biseri, 2004)
• „Ovaj zid je poklonjen Maji“ (grafiti sa beogradskiog zidova, 2004)
• „Alternativni vodič kroz Beograd 2“ (dokumentaristička proza – antologija dešavanja na studentskom i građanskom protestu 1996/97)

Naravno, tu je i veliki broj autorskih izdanja (priče, aforizmi, grafiti, čak i basne) onih koji su pisali i smišljali priloge za emisiju (Dragan Ognjanović, Miodrag Stošić…).

Oblak danas…

Emisija se ne realizuje na radiju već gotovo četiri godine (od avgusta 2006-te). Iako je tako, verovali ili ne, i danas dobijam bar po dve sms poruke i nekolicinu mejlova nedeljno sa „prilozima“ za Oblak. Od nedavno na adresi www.oblakubermudama.wordpress.com postoji „Mini Oblak“. Upravo ovi prilozi koji i danas pristižu naterali su me da Oblak oživim bar u takvoj, malecnoj internet formi. Povod za start „Mini Oblaka“ bilo je veče „Tribute to Oblak“ (omaž Oblaku) koje je u Beogradskom čitalištu organizovala nekolicina nekadašnjih učesnika emisije. Na blogu koji sam pomenuo svakog utorka očekujte bar nekolicinu onih stvari koje će vas podsetiti na radio emisiju, a na strani koju upravo čitate, početkom svakog meseca očekujte zbir najlepših priloga iz Mini Oblaka u toku proteklog meseca.

U bližoj budućnosti, upravo u ovom tekstu, dopunjujući ga, odgovoriću vam i na najčešća pitanja koja dobijam u vezi sa emisijom (Zašto Oblaka više nema na radiju, Da li postoji šansa da se opet nađe u na programu neke radio stanice…)

Očekujem u komentarima ovog teksta Vaše primedbe, predloge, ideje, dopune i pitanja.

Primedbe i dopune na nešto što sam možda nenamerno izostavio, a što mnogo znači u priči o Oblaku. Predloge i ideje u vezi sa kompletiranjem cele priče. I – sva moguća pitanja, ona umeju najviše da nadahnu. Na neke od vaših komentara odgovaraću unutar prostora za komentare, a neke od rečenica, to već sada znam, neizostavno ću ubaciti u gronji tekst. Unapred hvala.

Od srca,
Darko Dača Kocjan
10. april 2010.