Kraj je godine, sumiramo utiske i u pomoć smo pozvali razne drage ljude da sa čitaocima City Magazina podele stvari koje su obeležile 2014. godinu. Danas vam predstavljamo izbor radio voditelja Zorana Modlija.
Domaći album godine: Kanda, Kodža i Nebojša - Volja za noć
Nekako se Kanda, Kodža i Nebojša, bar po meni, najbolje uklapaju u Raselovu premisu da je osnovni problem sa svetom u tome što su budale previše samouverene, a pametni stalno u dilemi. Ovi što nemaju dileme nas i sateruju u ćorsokak, pa su KKN utoliko dragoceniji što, uprkos dilemama, idu kroz noć sa novim tračkom svetla u potrazi za pogubljenim vrednostima posrnulog grada.
Strani album godine: Leonard Cohen: Popular Problems
Koliko god bili slavni, ne možete večito reciklirati ono što ste nekada radili, ma koliko da vam je svet pod nogama. A kada jednom siđete sa scene, budite sigurni da se na nju više nikada nećete vratiti. U stvari, hoćete, ali pod jednim uslovom: da se zovete Leonard Cohen, da ste proslavili 80. rođendan – i da ste genije. Kao on.
Domaći fim godine: Vuk Ršumović - Ničije dete
Fascinantna istinita priča o divljem dečaku koga sredinom osamdesetih godina prošlog veka lovci nalaze među vukovima u šumi u planinama Bosne i Hercegovine, nakon čega je poslat u Beograd u dom za nezbrinutu decu da se socializuje. Sve dok, u osvit devedesetih... Prosto da se čovek naježi. Nezaboravna priča.
Strani film godine: Wes Anderson - The Grand Budapest Hotel
Wes Anderson je reditelj i scenarista koji se na kilometar prepoznaje po neverovatnom vizuelnom i narativnom stilu. Uostalom, još onomad je bio nominovan za Oskara za scenario 2001. (zamalo) i 2012. godine (umalo). Glumačka ekipa je tim snova, pa je utoliko manji bio problem rekonstruisati avanture legendarnog nastojnika čuvenog evropskog hotela između dva rata i belboja Mustafe, dečaka koji postaje njegov najverniji prijatelj. Obrok od 100 minuta koji se proguta u jednom zalogaju.
Domaća knjiga godine: Eh, da sam neku pročitao... Doduše jesam, svoju. Čak sam je i napisao, ali ja sam van konkurencije i ne spadam u beletristiku!
Strana knjiga godine: Toni Parsons - Odlasci
Čak nisam ni siguran je da je objavljena 2014. Ali, nema veze, tada sam je kupio. Neko ko za sobom ima novele kao što su Ljudi i dečaci, Čovek i žena i Čovek i dečak ovog puta je sklopio knjigu od sedam priča inspirisanih sedmodnevnim boravkom na londonskom aerodromu Heathrow u svojstvu zvaničnog aerodromskog pisca. Uspeo je u Odlascima da zaviri duboko u utrobu tog tajnog grada, u mesto najneverovatnijih priča i neočekivanih sudbina. Uostalom, na šta bi drugo i mogao da padne pilot s portfeljom poput mene...
Reklamna kampanja godine: Prekasno! Da ste mi na vreme javili, bar pre 11 meseci, možda bih u međuvremenu i pratio nešto od ovogodišnjeg TV, radio, web ili printing oglašavanja. Ovako, izvinite – i rezervišite me za 2015!
Ličnost godine: Zoran Stanojević
Ali ne „onaj“, nego ovaj: Zoran Stanojević, pisac, satiričar i aforističar, uz to i poslenik radija. Godinama je radio na Drugom programu Radio Beograda rane popodnevne kulturiške, sa impresivnom sposobnošću da užasno duhovito improvizuje sve što se da izgovoriti, imao sagovornika ili nemao. Novi vrhunac dostiže poslednjih par godina radeći emisiju „Omniologija“, nedeljom u podne na Beogradu 202. S neverovatnom lakoćom ekvilibrira „čunjevima“ duha, gegova, autosarkazma i božanstvenih pouka kroz koje naizgled zabavlja svoje slušaoce, a u stvari ih obrazuje tako da oni to i ne primete. Pravi vanvremenski radijski čovek.
Komentara: 0