PUBLICISTIKA „KRAGUJEVAC OTVORENI GRAD KOJI SE VOLI”:
Nedavno je iz štampe izašla knjiga „Kragujevac otvoreni grad koji se voli”, čiji je autor kragujevački novinar i publicista Miodrag Stojilović. Reč je o zbirci autentičnih priča ljudi „koji su došli u Kragujevac i postali Kragujevčani, ali i knjiga o onim Kragujevčanima koji su napustili Kragujevac, a ipak ostali Kragujevčani”, kako je napisao književnik Venko Andonovski, jedan od urednika publikacije. Knjiga je jedno od izdanja iz ovogodišnje produkcije gradske izdavačke kuće „Koraci”.
Zanimljivo je kako je nastala ovo Stojilovićevo delo. On je 2000. godine bio autor rubrike „Otvoreni grad” u serijalu dokumentarnih emisija „Kragujevac, što negda beše” koji je emitovan na Televiziji Kragujevac. O svojim vezama sa gradom govorile su uglavnom poznate, javne ličnosti, a s obzirom da je ovaj TV program pravljen pre više od dve decenije, nažalost, mnogi od sagovornika danas nisu više među nama. Stojilović je sačuvao njihove priče i iz televizijske forme preneo ih u autentična pisana svedočanstva.
U prvom delu knjige koji je naslovljen kao „Otvoreni grad”, autor daje objašnjenje ličnih ispovesti koje slede: Ono što Kragujevac, čini se, izdvaja od uobičajenog doživljaja zavičajnosti jeste sposobnost da i „strance” učini „sugrađanima”. Bivao je i nestajao, punio se i praznio pod pritiskom istorijskih kretanja i nedaća, ali je uvek bio otvoren, spreman da prigrli svakog ko je u njega dolazio da na naslage istorijske autohtonosti priloži svoj stvaralački ili graditeljski dar. Ako se pritom čvrsto utemelji, bilo kao gromada ili samo kamenčić, to mu daje priliku da pronađe trajni zavičaj.
Onda idu odvojene priče ljudi koji su sticajem raznih okolnosti postali žitelji Kragujevca, uglavnom po doseljavanju njihovih predaka, trajnom ostajanju u gradu i prihvatanju ove sredine kao svog jedinstvenog staništa. O tome su govorili profesor srpskog jezika i dugogodišnji muzički urednik Radio Kragujevca Miodrag Mika Honjicki, pitomac Vojnotehničke škole i radnik „Zastave” Dragoljub Rihter(ović), član prognane jevrejske porodice tokom Drugog svetskog rata Zlatan Holender, grafički radnik Josip Linenberger, glumac Dragomir Felba, politički emigrant iz Rumunije Pandora Kraljić, potomak vojvođanskih švaba Stevan Molter i Palestinac Talar Elzik.
U drugom odeljku knjige „Kragujevac koji volim” govore nekadašnji ovdašnji žitelji, uz uvodni deo autora: „ Veliki broj Kragujevčana - tragom školovanja ili životnog poziva i karijere - otišao je iz ovog grada. Kažu da je veći broj autentičnih Kragujevčana danas u Beogradu nego u Kragujevcu. Svi oni sa nostalgijom i lepim uspomenama pamte svoj rodni ili zavičajni grad.”
Probrani za ovu priliku bili su: glumac Ljuba Tadić, istoričar i akademik Andrej Mitrović, pilot i međunarodni vazduhoplovni stručnjak dr Bogoljub Filipović, inženjer Božidar Jovanović Vrba, vajar i akademik Nikola Koka Janković, podmorničar Nikola Vidaković, doktor tehničkih nauka Dragoljub Kalanović i dugogodišnji predsednik udruženja Kragujevčana u Beogradu Milan Timotijević Lutka.
- Sve priče ispričane su u prvom licu, što im daje šmek beletristike, ocenjuje Venko Andonovski i zaključe: „Knjiga je spoj teorije o akulturaciji, beletristike i iskusnog novinarsko-publicističkog pera koji zna da razluči bitno od nebitnog, umetničko od banalnog. Predgovor za knjigu napisala je novinarka Gordana Jocić, koja je u istom TV serijalu imala svoju autorsku rubriku „Zadužbinari”, u kojoj je podsećala na Kragujevčane dobrotvore koji su svoju imovinu poklanjali gradu, odnosno njegovim ustanovama i organizacijama.
„U knjizi se pletu dve niti, navodi Gordana Jocić i daje tumačenje: Prva nit, možemo je slobodno smatrati zlatnom, veže priču o otvorenosti grada za ljude svih rasa, nacija, veroispovesti, rodova, polova... Za njihova očekivanja, snove, nadanja... Mnogi mlađi Kragujevčani i ne znaju da su početkom 20. veka nije tako lako postajalo građaninom nekog grada”.
Druga nit knjige su priče o poznatim Kragujevčanima. „Videćemo kako su ih mladost i školovanje u Kragujevcu, Šumarice, „Zastava”, Gimnazije, Knjaževsko-srpski teatar, Veliki park, košarkaški teren... inspirisali da postanu to što jesu, ali ćemo saznati i kakve su njihove veze sa Kragujevcem”.
Sud o knjizi Miodraga Stojilovića u pogovoru je dao i etnolog-antropolog Nenad Karamijalković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu. On kaže da ova publikacija „ovekovečava ličnosti koje su svojim delovanjem učinili Kragujevac velikim gradom - bez obzira da li su u njemu završili svoj životni put ili su kragujevačko ime pronosili širom srpskih, jugoslovenskih i svetskih meridijana. Odnos je dvosmeran, a iz njegovih centripetalnih sila stvaran je Kragujevac kao urbani Pijemont, koji je prigrlio čitav (nekada i polarizovan) svet - Čehe i Nemce, Mađare i Slovake, Jevreje i Arape, umetnike i tehničare, racionaliste i sanjare, akademike i laike - i omogućio im da svi oni kreiraju svoje osobena i identitetska obeležja”.
Međutim, osim ode Kragujevcu i Kragujevčanima, knjiga predstavlja tiho, i ozbiljno upozorenje, kaže Karamijalković i postavlja pitanje: može li Kragujevac ostati magnet koji privlači pozitivne društvene snage, može li se odupreti sve jačim silama materijalnog globalizma, uskogrudnog nacionalizma, besprizorne partokratije i safizma? Ovo pitanje, svakom u svojoj autonomnoj formi, postavili su i pripovedači u knjizi: LJuba Tadić se brinuo da Kragujevac ne postane provincija, zatvorena u sebe; Božidar Jovanović Vrba je svoja pozitivna građanska iskustva iz Švajcarske altruistički pokušavao da primeni u Kragujevcu, bezuspešno prenoseći svoje ideje odgovornim ljudima u gradu i na kraju zaključio da će našoj zemlji pomoć još dugo biti potrebna; Nikola Koka Janković podseća na čuveni ’kragujevački šmek’ svog detinjstva koji se vremenom izgubio i ukazuje da se duh grada gubi i sa uklanjanjem materijalnih ostataka nekadašnjeg doba”, napisao je Nenad Karamijalković.
Pred nama je svakako vredna publikacija koja kroz autentična svedočenja osvetljava deo „duha”, nekadašnjeg, Kragujevca i Kragujevčana.
Iz knjige Miodraga Stojilovića prenosimo priče Miodraga Mike Honjickog i dr Bogoljuba Filipović (napomena PPNS: stranice 14. i 15. štampanog izdanja Kragujevačkih).
Knjiga „Kragujevac otvoreni grad koji se voli” može se nabaviti u knjižari „Koraci”, ulica Save Kovačevića, po ceni od 600 dinara.
Komentara: 0