LP (Lobotomija personaliteta)

(Jovan Gvero - Depilacija mozga, Reč i smisao, Novi Sad, 2014)

Strana A

A1.

“Buncanja na Varolijevom mostu” (20:47)

(simulacija - vizuelni identitet korica… patnja, dubinska – imanentna… humanistički… grad - textland - odisej, kataloška priča… parodija - aluzija na city records… rub… autor kao lik… utopija i distopija… almanah - supkulturno… interpolirani intervju… nakondo: ne-mesto… IT: markes… eksperimentalno pozorište - reditelja, intervjuisanog… strip-art… ironija: brendiranje kreativnih kurseva pisanja… antiutopija… izgubljeni u kulturi… "hey joe"… IT: muzika "the bend"… topos "olakšanja"… “mentalna higijena", lobotomija… palanački. + IT: balzak(ov) citat… kolakovski - ogoljavanje od životinje… uvodi - vosak ... + ... prezasićena prljavost…cinizam-banalnost… nostalgija (tehnologija)… izbeglištvo… tehnologija i uspomene (ljudskost) - sudar… antimesta - zaborav: nema ljudi… socijalni angažman. destrukcija privatizacijom… vreme kao progonitelj… đubre… pohabani komadić. smisao je na đubrištu… deca i knjiga na poklon… miris-opijat… 1990-te… mediji - novine - rat - iščašenje… BG-SKC… dekadencija kulture - opsipanje broja knjiga u “platou”… IT: siniša tucić… nadrealistički… egzistencijalistički - strah… rat=fudbal… fragmentarno… privatizacija i ubrzana gradnja… kafkijanstvo… čišćenje, moralno - marginalizacija–kanalizacija... diminucija… tragovi prirodnog u veštačkom… slagalica... zaborav… urbana "moćna" sterilnost… život je performans… levo, levica... snobovi… radna snaga, robovi… označavanje grada… krug, jedanaestica… igra - BG-NS… punk-anarhija. grad-GSP... nostalgija: gramofon… hiperbolisanje skrajnutog… reka=napušteno more… egzil - izbeglice iz hrvatske… me(n)talna kutija… filozofija mira… pacifistički!.. svođenje čoveka na masu, na materiju… rezignacija, odlazak… granično ne-mesto: najlon-pijaca… sporedni, “nevažni” delovi zgrade (oluci, šahtovi itd.).. katalog proizvoda… klasni problem: zlatne ptice / zlatna jaja… imaginarni prostori bez vrata i prozora… voda-vazduh… crtač… ulica, prljavo… beskućništvo… otvorenost, sloboda, putovanja… nalik na automatsko pisanje…praznina… elementi: voda, vatra… truljenje, raspadanje… prošlost (simbol)… hodanje, put, nomadizam… GMO… areal: vovodina… cinizam: raspadanje… oronulost… supkulturno: diptih gramofonskih ploča… bećarci protiv hrvatskih zabavnjaka… bilingvalno: engleski-srpski… margine - B-strana. Higijena, napuštenost, ploče kao reciklažni material... IT: žan lik godar (sineasta)… negativan odnos prema metajeziku… eksploatacija srbija = kolonija… teatrofilija… "nevažni" umetnik… evrociničnost… prazno… nihil… egzil (unutrašnji)… tehnocinizam - aparat za sve potrebe… beslovesnost i retardiranost… IT: "ana karenjina"… selo?.. marginalci: lopov, prostitucija… haos… lirski subjekat je pasivan… geneza knjige - agonija… facebook… katalog naslova knjiga (izmišljenih)… banat… neologizam (palanačko-cinički)… nemogućnost (auto)komunikacije… šetanje… sređenost ravnice… ready-made poruka…vrhunac banalnosti (daljinski upravljač)… logoreično… mozak (80=odgore, 84=sečenje, 88=stegnut, 89=multiplikovan 5+1-sivi, 91=mlevenje, 92=sečenje mozga žiletom, kolaž)… kolaž citata sa imenima i pseudonimima… nemarna bibliografija.)

Strana B

B1. “Simulatia” (3:47)

(Kolažni prostor tekstualnog sveta Depilacije mozga Jovana Gvera je distopično zakrivljen. Njegovi rubovi, korice, prividno su vizuelni duplikat edicije izdavačkog preduzeća Rad, “Reč i misao”. Krivi odraz Gverove edicije ima jedno “s” više – “Reč i smisao”. S-misao s-imulakruma s-ituiran je u potpuno osamostavljivanje uvodnog proznog “s-igurnog” s-veta, utopičnog/distopičnog Nakonda, u odnosu na s-tvarnost. U simulakrum tog imaginarnog toposa ulaze polimedijalne intertekstualne veze, supkultura, kontrakulturni, alternativni entiteti kao reakcija protiv "civilizacijskog" imperativa mentalne higijene, a sve u potrazi za Čovekom.)

B2. “Intertextum” (5:29)

(U svom mixed-medija formatu, autor dominantno sa čitaocem/gledaocem komunicira preko intertekstualnosti/intermedijalnosti, manje preko metajezičnosti. To je vidljivo u izložbi mentalnih “mapa” koje prikazuju tehnologiju obrade “devijantnih” mozgova, a koje prati katalog imena i pseudonima u vizuelnoj, trećoj trećini knjige. Čitalac knjige i autor teksta imao je raznovrsne - direktne i indirektne asocijacije, sinapse, u procesu promišljanja Gverovog textland-a. Upućivale su na Sinišu Tucića (Krvava sisa), Vojislava Despotova, Vaska Popu, Lešeka Kolakovskog, Gabrijela Garsiju Marksea i druge. Gvero ima negativan odnos prema metajeziku, slušanju “o novim strategijama pisanja”. Uronjen u književno-generički egzistencijalizam, svedoči o agoniji uredništva sa “autorima, tehničkim urednicima, lektorima, štamparima” antikozmetički razotkrivanjući bolne šavove književne zajednice.

B3. “Subculture” (2:33)

(Dezorganizovani pripovedač/lirski subjekat/crtač je kulturbuntovski usidren u supkulturi – stripovima, almanasima, fanzinima, punk-muzici. Na formalnom planu Gvero nostalgični osvrt na gramofonske ploče sa potekstom na ex-YU doba, plasira u diptih pesama “Slušam A strane”/ “Slušam B strane”. Anomični, generacijski izgubljeni, skloni sirovoj umetnosti (art-brut), lirski akteri su svedoci “cajkačkog” proterivanja muzičkih neistomišljenika. No to nije jedini izgon).

B4. “Distopia” (4:24)

(Egzili Gverovog sveta su spoljašnji i unutrašnji. Prvi referiše na 1990-te i prostore na relaciji Dalmacija-Vojvodina, a drugi ka odbrani od beslovesnosti potrošačkog društva u postpostkolonijalizovanoj zemlji. Zbog toga je “književno sklonište”, Nakondo obeleženo ulicama “Stranac”, “Čarobni breg”, “Uliks obala”, “Vreme čuda”. Lokalitet cinično nazvan “Salon za depilaciju mozga” nije slučajno smešten na obod, u ulicu “Ćelavih pasa”¹. Centralni deo knjige konceptualno je osmišljen kao „Beleške iz salona za depilaciju mozga“ koji, kao sastavne elemente ima poetsko-terapeutske pododeljke „Vosak“, „Penu“, „Brijač“, „Stipsu“ i „After shave“. Oni direktno upućuju na medijskom imažistikom ispražnjeni humanitet.)

B5. “Humana rasa” (3:23)

(Depilacija mozga je cinični otklon od dehumanizovane vizije/stvarnosti sveta. Karnevalizacija banalnog nalazi se u logoreičnim oblicima diskurzivne retardiranosti vizuelne “Knjige utisaka” (“Poruka Igoru”). Nasuprot tome, lajtmotivsko je klizanje u prazninu, ogoljenost i odsutno. Razlog tome pronalazimo u nihilističkom iskazivanju melanholije alijenacije: “Zatvaram prazninu / Kao dovoljnu količnu ničeg / Spreman da je ljubomorno čuvam/ od očiju javnosti”. Naš cilj je oprisutiti brikolažni Gverov diskurs, da lirski glasovi ne bi otišli tek-tako u fade out).

¹Isti naziv ima roman Ljiljane Jokić Kaspar.

dr Vladimir B Perić